Jedna koleginica mi je sa mešavinom zadivljenosti i zabrinutosti, uz malu primesu prezira, opisivala studenta u Americi koji je u vozu žonglirao svojim gadžetima. Taj je, naime, slao poruke sa mobilnog telefona, čitao nešto sa ajpeda, bacao povremeno oko na omiljenu seriju koja mu je išla na laptopu i čituckao knjigu za ispit (neki marketing je bio u pitanju, kaže). Moja koleginica cinično se zabrinula za njegov uspeh na tom ispitu, mada ja mislim da je briga nepotrebna. Taj je naučio da iz obilja informacija izvlači samo one koje su mu neophodne i to će uraditi i na ispitu. Verovatno sa impresivnim rezultatom, mada će mu „nastup“ biti konfuzan za one koji su navikli na ex-katedra pristup. Njihov problem. I to veliki. Žive u pogrešnom veku i drma ih nostalgija.
Ovaj primer podsetio me ja nešto što sam slušao pre desetak dana na konferenciji FutureTalk 2012 koju svake godine organizuje Telekom Austrija tako što okupi nekoliko mudraca da kažu šta misle o modernim trendovima u komuniciranju. Ove godine tema je bio naš identitet na internetu: ko sam pravi ja, onaj sa Fejsbuka ili onaj iz realnog života?
No, da se najpre vratim studentu iz voza. Ilaj Parizer, autor knjige o „internet balonu“, to jest pojavi da na internetu tražimo sebi slične i stvaramo (sebi) iluziju da svi misle kao i mi, tvrdi da ulazimo u doba kada pažnja postaje roba. Neko će biti spreman da „plati“ za minut našeg vremena, već po nekom nama nejasnom modelu. A naša alavost tera nas na to da svoje vreme pokušamo da „prodamo“ što skuplje, tako da varamo trgovce očijukajući istovremeno sa više izvora informacija. Recimo, dok pišem ovaj tekst, sedim pored uključenog televizora na kojem pratim vesti o uraganu Sendi (aktuelan u ovom trenutku), a do kompjutera mi je mobilni telefon preko kojeg razmenjujem poruke sa prijateljima koji žive u Njujorku. Dodajte tu i povremene „alerte“ instant poruka iz najmanje tri izvora (Gugl, skajp, vajber) i imate sliku prosečnog ponašanja čoveka koji i sam ima petlje da napravi grimasu slušajući o ponašanju mladića iz voza.
Ali, to je samo deo problema. Filozof Slavoj Žižek (FutureTalk) postavlja pitanje gde današnji čovek ispoljava svoju pravu prirodu? Da li je to ljubazni komšija koji nam pridržava vrata dok ulazimo sa punim rukama cegera sa pijace ne znajući da smo se s njim prošle noći svađali na nekom forumu (anonimno, naravno) gde je bio mizogini fašista. Dakle, koji je od njih dvojice iskreniji, pod uslovom da on u sebi ne gaji još trojicu (troje) koji takođe nastupaju na internetu, ponekad menjajući pol. Na to možete da gledate kao na psihološki problem samo ako se nikada u životu niste lažno predstavili, makar kada ste u ranoj mladosti nasumice okretali telefone i zavitlavali sagovornike iz zabave. Naravno, vi ste na tom istom forumu tvrdili da ste nepušač, iako trošite paklu i po dnevno i pokušavate da ostavite pušenje.
Ovaj tekst bi svakako bio bolji da sam se posvetio samo njemu, ali mi se to trenutno ne isplati, jer vreme namenjeno pisanju „prodajem“ i na drugim stranama. Ali se nadam da ste uhvatili smisao, to jest da sam otkupio dva minuta vašeg vremena koliko je potrebno da ga pročitate i još nešto preko toga dok ga budete razmatrali. U tom slučaju ja sam profitirao.
