Olja Crnogorac,
voditeljka TV Hepi, „pogođena izjavom direktora Radio-televizije Srbije Aleksandra Tijanića da su današnje novinarke silikonske lepotice“:
„Ja sam izvadila silikone, ali, bez obzira na to, ne razumem zašto njemu smetaju lepe i uspešne žene?! Bolje bi bilo da se upita kako je on dospeo na televiziju i opstao toliko dugo. Jasno je da se na to mesto dolazi po političkoj liniji i da je uslov za opstanak koliko se nekome smeškaš i dodvoravaš. Kao ženomrzac, može da se pridruži još jednom ženomrscu, Jovanu Dučiću, i nek napiše ‘Blago cara Tijanića’.“
Suzana Mančić,
TV voditeljka sa velikim iskustvom, istu izjavu komentariše:
„Ume on tako prejako da se izražava misleći da je duhovit. Možda i jeste, ali ja kao plavuša ne razumem tu vrstu humora. Mnogo je važnije da li je neko dobar novinar ili novinarka, a da li ima silikonske grudi ili ‘vime’, kako je on to rekao, manje je bitno. Taj rečnik nije ni za kafanu, a kamoli za fakultet.“
Biljana Obradović,
manekenka i TV novinarka, nije se uvredila niti osetila prozvanom:
„Gospodin Aleksandar Tijanić ima svoj specifičan stil izražavanja, ali nije daleko od istine. Danas vlada potpuni javašluk na televizijama i rekla bih da svako može da dođe do njih. Najvažnije je dobro raditi svoj posao i biti istrajan u tome.“
Rada Radenović,
TV voditeljka, na istu temu kaže:
„Aleksandar Tijanić je moj prvi urednik i poštujem ga profesionalno i privatno. Ne mislim da je to izgovorio sa zlom namerom, niti da je hteo da ikoga vređa. Jednostavno, to je njegov način opisivanja.“
Olivera Kovačević,
novinarka i urednica na Javnom servisu, koju su nazvali „Plejbojevom zečicom“ jer se slikala za naslovnu stranu prvog broja ovog magazina na srpskom, nije htela da komentariše na koga je direktor televizije mislio:
„Mislim da vi najbolje znate koje su to ‘silikonske novinarke’ pošto su vam silikoni česta tema.“
(„Kurir“)
Mirka Vasiljević,
glumica, na pitanje da li se nešto u njenom životu promenilo od kada je postala majka:
„Što se tiče suštinskog sadržaja, ne mnogo. Dogodila se jedna prirodna pojava, jedan novi život je došao na svet i on je moja produžena ruka. Мoja okolina i ja svu pažnju smo usmerili na Andreja, a opet brzo sam se navikla na njega, kao da je tu čitav život. Ritam je ostao isti: vodim računa o sebi, bavim se poslom kojim želim, okružena sam dragim ljudima, ali sada sve to prolazim s njim i – on sa mnom!“
Da li je Mirka romantična:
„I jesam i nisam. Dok sam bila mlađa, bila sam romantičnija, ali sam radeći sa starijima od sebe sazrevala i shvatala da u životu nije sve ružičasto. Sada sam emotivno zrelija, ali i dalje učim šta mi prija kao ženi i kao romantiku, jer nisam imala neko bogato iskustvo…“
(„Bilje Zdravlje“)
Tatjana Vojtehovski,
TV novinarka, sada vlasnica PR agencije, na pitanje kada je poslednji put dobila cveće, kaže:
„Dobila sam otprilike pre mesec dana, ali ne znam od koga. Bilo bi skroz fensi da vam kažem kako sam dobila 1001 ružu, ali je ideja pošiljaoca bila ipak drugačija. Jedan žuti suncokret mi je ostavljen ispod brisača na automobilu, uz poruku rukom napisanu.“
(„Večernje novosti“)
„Story„,
„magazin o poznatima“, ovih dana piše o Nataši Bekvalac, za početak, zašto se nije pojavila na rođendanskom slavlju ovog časopisa:
„Nataša je dva dana bila hospitalizovana da bi potom nastavila oporavak u svom novom domu u centru Beograda. To je ujedno bio i glavni razlog za njen izostanak sa crvenog tepiha glamurozne proslave sedmog rođendana magazina ’Story’ na kojoj se pojavio njen izabranik, maneken Vladimir Vuksanović.“
Kako se skromni maneken držao pod naletom radoznalaca:
„Zasut pitanjima o svom odnosu sa Natašom, on je demantovao glasine o njihovoj navodnoj nedavnoj veridbi, ali je prećutao informaciju o operaciji svoje voljene, mada je čitave prošle nedelje svakodnevno bio uz nju.“
Zašto je Nataša „bila hospitalizovana“:
„Osim novih grudi, poznata Novosađanka uradila je i korekciju ožiljka od carskog reza koji se sada maltene i ne vidi. Naime, ona je 17. marta 2007. godine na svet donela ćerkicu Hanu, ali fizička posledica porođaja otklonjena je tek nedavno i sada na njenom telu nema više nikakvih nedostataka.“
I šta posle svega:
„Slavna umetnica otvara novo poglavlje u svojoj karijeri.“
(„Story“)
Srđan Dragojević,
reditelj, na pitanje da li zna zbog čega njegovi filmovi dobijaju nagrade uglavnom u inostranstvu, a veoma su gledani „kod kuće“, kaže:
„Sebe sam uvek smatrao rediteljem radničke klase, nipošto nekim ko stvara za metiljavu kvazielitu. Čini mi se da to cene ljudi koji vode filmske festivale i festivalska publika, svesni velike opasnosti da se festivali pretvore u ‘geto’ filmske umetnosti i zabavu sitne buržoazije.“
Kako našu sredinu vide ljudi u inostranstvu:
„Unisono – čini mi se da je već dobrano svima pun kufer ratova iz devedesetih i autističnih devojčica. Vreme u kome sada živimo nudi na stotine tragičnih, komičnih i neobičnih priča koje zaslužuju da budu ispričane. A mislim da svet zanimaju, budući da smo mi još drugačiji, neukalupljeni ljudi koji žive u okolnostima koje mnogi na Zapadu doživljavaju kao hiperbolu, i da je reč o našoj gorko-slatkoj, ali i surovoj realnosti.“
(„Večernje novosti“)
Bojan Jovanovski,
zabavljač poznat po imenu Boki 13, najavio je svoj rijaliti šou koji će trajati od pedeset do sedamdeset dana, tokom koga će on promeniti pol, pa će kamere biti i u operacionoj sali:
„Mnoge televizije su zainteresovane za šou. I to ne samo zbog zabavnog karaktera već i što će se u njemu pojaviti intelektualci iz različitih sfera društva koji će komentarisati sve u vezi sa ovim nesvakidašnjim događajem. Ovo je jedna veoma ozbiljna priča koja će se, prema mnogim mišljenjima, proširiti i van granica naše zemlje.“
(„Kurir“)
Nebojša Janošević,
direktor borskog Javnog preduzeća „Direkcija za izgradnju Bora“, kaže da se u njegovom gradu dogodila velika pljačka:
„Sa platoa kod fontane ispred Sportskog centar ‘Bor’ nepoznati lopovi brenerom su isekli, utovarili u kamion i u nepoznatom pravcu pobegli sa 12 bandera. Bio sam, najblaže rečeno, šokiran kada su mi javili da je ukradeno 12 bandera na jednom od najprometnijih mesta u gradu. Odmah sam sa saradnicima došao na lice mesta i imao sam šta da vidim – iz zemlje su virile ogoljene žice, a 12 kandelabra, od kojih je svaki težak oko 80 kilograma, jednostavno su nestali, a da to niko nije ni video, ni čuo! Svaki košta 110.000 dinara. Po mom uverenju, bandere su već završile kod nekog otkupljivača otpadnog metala u Boru i već su, najverovatnije, pretopljene.“
Živorad Petrović,
direktor borskog JKP „Toplana“, ovoj priči ima da doda još jednu:
„Ušli su u zgradu, sišli u podrum i ukrali kompletnu podstanicu za grejanje, tešku gotovo pola tone. Pričinjena šteta je oko pola miliona dinara, ali je mnogo veći problem što su stanari okolnih zgrada ostali – bez grejanja.“
(B92)
Veselin Vuković,
selektor rukometne reprezentacije Srbije, „predstavio je inicijativu koja je pokrenuta u stručnom štabu naše reprezentacije da se jednom od najboljih igrača sveta Nikoli Karabatiću (francuskom državljaninu, optuženom za nameštanje utakmica, prim. ur.) ponudi srpski pasoš i uputi poziv da igra kod nas“:
„Očigledno je da je, pošto nije pozvan da igra za reprezentaciju Francuske, Nikola u nemilosti Saveza zbog afere koja je nedavno izbila. Juče mu je, saznali smo, dozvoljeno da trenira i igra za Monpelje, ali o tome što nije u reprezentaciji ništa se ne govori.“
Kako su rukovodeći ljudi srpskog rukometa zamislili akciju:
„Ako bi Nikola pristao, a verujem da kod njega postoji dobra volja, sve formalnosti bi brzo i efikasno mogle da se završe. Rođen je u Nišu, vodi se u matičnim knjigama rođenih u ovom gradu i ostvario bi bez problema pravo i na državljanstvo, jer mu je majka Srpkinja.“
(„Sportski žurnal“)
Veselin Vuković,
selektor rukometne reprezentacije Srbije, „predstavio je inicijativu koja je pokrenuta u stručnom štabu naše reprezentacije da se jednom od najboljih igrača sveta Nikoli Karabatiću (francuskom državljaninu, optuženom za nameštanje utakmica, prim. ur.) ponudi srpski pasoš i uputi poziv da igra kod nas“:
„Očigledno je da je, pošto nije pozvan da igra za reprezentaciju Francuske, Nikola u nemilosti Saveza zbog afere koja je nedavno izbila. Juče mu je, saznali smo, dozvoljeno da trenira i igra za Monpelje, ali o tome što nije u reprezentaciji ništa se ne govori.“
Kako su rukovodeći ljudi srpskog rukometa zamislili akciju:
„Ako bi Nikola pristao, a verujem da kod njega postoji dobra volja, sve formalnosti bi brzo i efikasno mogle da se završe. Rođen je u Nišu, vodi se u matičnim knjigama rođenih u ovom gradu i ostvario bi bez problema pravo i na državljanstvo, jer mu je majka Srpkinja.“
Velimir Marjanović,
predsednik RSS-a, oduševljen je tom idejom i veruje u njeno ostvarenje:
„Nikola bi mogao da zaigra za Srbiju već u drugoj polovini 2014. godine, a to nije ni daleko, a značilo bi najviše što se može zamisliti. Kod nas je dobrodošao uvek. Naglašavam, uvek, makar se to i ne ostvarilo. Pozvaćemo ga u ime našeg Saveza i Partizana da, ukoliko ne bude u ekipi Monpeljea za utakmicu sa našim prvakom 18. novembra u Nišu, ipak dođe u Srbiju i svoj rodni grad, da bude naš gost.“
(„Sportski žurnal“)
