Na samom početku godine, u svom januarskom broju, srpsko izdanje magazina „El“ pomerilo je granicu. Na naslovnoj strani, prvi put u 68 godina dugoj istoriji ovog časopisa, našao se androgini model. Zapravo, na naslovnoj strani ovog magazina nalazi se zgodna crnka plavih očiju, sa izazovno ogoljenim ramenom, u odeći Žan-Pol Gotjea, uz potpis: „Dečko koji je uzdrmao modni svet“.
Andrej Pejić ima 21 godinu i visok je 190 centimetara. Rođen je u Tuzli, odrastao u Melburnu, a u međuvremenu, je napravio revoluciju u svetu mode, radeći i kao muški i kao ženski model, i pokrenuvši talas androginih modela. Modom se bavi od svoje 17. godine. Na njujorškoj Nedelji mode 2011. godine učestvovao je na ukupno pet revija, predstavljajući i muške i ženske kolekcije, između ostalih i Žan-Pol Gotjea i Marka Džejkobsa. Ubrzo je postao Gotjeova „muza“, a ovaj kreator opisuje ga rečima „onostrana lepota“. „U profesionalnom smislu, ostavljam svoj rod otvorenim za umetničku interpretaciju“, rekao je Pejić u avgustu 2011. za „Njujork magazin“: „Znam da ljudi očekuju da se branim, da idem okolo i govorim kako sam muškarac, ali, znate, meni to i nije mnogo važno. Nemam jako izražen rodni identitet, identifikujem se kao – to sam što sam.“
Iako Pejiću ovo nije prva naslovna strana u karijeri, srpski „El“ izazvao je veliku pažnju svetske javnosti. O januarskom broju pišu „Tajm“, „Hafington post“, „Telegraf“… Glavna urednica srpskog izdanja „El“, Sonja Kovač, kaže za „Vreme“ da im pri izboru Pejića za ovu naslovnu stranu šok i skandal nisu bili ni na kraj pameti. „On je na vrhuncu karijere, trenutno je veoma aktuelan i nikada nije bio na naslovnoj strani magazina ‘El’, čime je ekskluzivnost bila zagarantovana“, kaže Kovač i dodaje da je realizacija trajala više od osam meseci, jer je trebalo uskladiti dvojicu profesionalaca koji žive na različitim kontinentima: fotografa Dušana Reljina, koji je u Njujorku, i Pejića, koji je u Australiji.
Sonja Kovač kaže da su reakcije na ovu naslovnu stranu mogli da anticipiraju tek delimično, jer je izazvala dve potpuno različite reakcije – svetsku i srpsku. Eminentni modni stručnjaci i svetski mediji pojavu Andreja Pejića obučenog kao žena shvatili su kao veliki korak napred u modi. „Postavila su se pitanja šta to sada znači, šta će se dalje dešavati, kako će modna industrija reagovati, da li će se sada neka nova garderoba proizvoditi… Tome se zaista nismo nadali, nismo ni bili svesni da smo na neki način napravili istorijsku prekretnicu. Bili smo vest na najgledanijim američkim televizijskim stanicama, dali smo intervjue za više evropskih radio-stanica, o nama su pisali ‘Tajm’, ‘Telegraf’, ‘Hafington post’… U Srbiji je već bilo drugačije. Svima je bila važna Andrejeva seksualna orijentacija, što je zapravo potpuno nevažno, i to šta je, recimo, Andrej u intervjuu rekao o Palmi.“
Po mišljenju glavne urednice srpskog izdanja „El“, Andrej Pejić je ono što moda danas predstavlja, jer je završena era suverene vladavine supermodela devedesetih, poput Sindi Kraford, Linde Evanđeliste, Klaudije Šifer ili Naomi Kempbel. „Nakon skoro dve decenije u fokusu su androgini modeli. Mladi, pametni i uspešni kameleoni. A glavni predstavnik je on – Andrej Pejić. Lep muškarac, lepa žena… Lepo ljudsko biće u svakom slučaju.“ Tu se može dodati i da je razlika u odnosu na devedesete, kao zlatno doba ere top-modela, u tome što nove modne ikone, osim što su prijatan prizor, teraju na razmišljanje o granicama, pre svega o granicama rodnog identiteta. „Njihova pojava ublažava granice“, kaže Sonja Kovač. „Dozvoljava ljudima da se predstavljaju onako kako se zaista osećaju. To nam je valjda ljudsko pravo – da budemo različiti. Neki se osećaju kao muškarci, neki kao žene, a neki i kao muškarci i kao žene. Moda to lako ilustruje.“
U šou-biznisu, pa i u svetu mode, odavno viđamo cross–dressere, travestite i slične pojave. Otuda je pomalo začuđujuće da u drugoj deceniji XXI veka, androgini model predstavlja tako veliku atrakciju. Sonja Kovač podseća da je svet bio šokiran i kada se Marlen Ditrih prvi put pojavila obučena kao muškarac u Plavom anđelu, dok je Madona 1990. na Blond Ambition turneji, u sličnoj odeći prošla gotovo neprimećeno: „Iako se misli da se ženski ‘prelazak na mušku stranu’ lako desio, i nije baš. Za taj proces bile su potrebne godine. Tako je i muški iskorak u ženski modni svet burno dočekan. Za nekoliko godina i to više neće biti kontroverzno.“
Iako trenutno najpoznatiji i najtraženiji androgini model u svetu, Andrej Pejić nije prvi. Trend je 2010. započela Lea T. Brazilka rođena kao Leonardo, koja je pozirala na Živanšijevim revijama i stranicama magazina „Veniti fer“. Ali, Pejić je nešto drugo, jer je Lea T. otvoreno i s ponosom govorila o tome da je transseksualka, dok Pejić i dalje zadržava svoj muški identitet, samo mu razmekšavajući granice.
Pejić je, uprošćeno rečeno, muškarac koji je (i) ženski maneken, pa je bilo i očekivano da dobije svog, uslovno, antipoda. Kejsi Legler je žena koja je muški model. Ova bivša plivačica, koja je predstavljala Francusku na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. svojevremeno je za britanski „Gardijan“ dala zanimljiv odgovor na pitanje kako je biti androgini model: „Mi smo naučeni da se na vrlo striktne načine određujemo kao muškarci ili žene, a to može da bude strašno ograničavajuće. Kada me vidite na pisti u muškoj odeći, to je, na određeni način, oslobađajuće. Ima u tome nečega stvarno drskog, jer nam govori da postoji još načina na koje se stvari mogu posmatrati i to je zaista radikalno.“
Ali, da li će pojava androginih modela, koji su trenutno hit na modnim pistama zaista pomeriti granice načina na koje gledamo na rod i pol ili o tome odlučuje nešto drugo?
Bidiša Bandopadai, autorka „Gardijana“ i komentatorka BBC-ja, koja se bavi pitanjima roda, seksualnosti i kulture, smatra da ne bi bilo loše zadržati dozu sumnjičavosti, naročito ako smo spremni da verujemo kako modna industrija poslednjih godina olabavljuje visoko postavljene standarde lepote: „Volim modu, stil i dizajn, ali biram da budem cinična kada govorimo o modnoj industriji. Oni će uraditi šta god je potrebno samo da bi izazvali atrakciju, koju potom pretvaraju u prodaju i zaradu. Ovakva modna industrija nam poručuje: možete biti transseksualni, androgini, ćelavi, da nosite konfekcijski broj iznad 38, ali i dalje morate da budete lepi kao i standardni modeli. Njihovi novčanici žive od takvog statusa quo i tu se ništa ne menja.“
