Atletska disciplina iz naslova ovog teksta ne postoji. Motkom se skače uvis. Ali ovde je u jeku takmičenje u tome ko će dobaciti dalje, a visine, u smislu uzornog ponašanja, poštovanja moralnih i drugih boljih vrednosti, kao da su prepuštene dokonima koji se ne bave teškim političkim radom.
To bi napisao neki ostrašćeni kritičar ove vlade, ali mene je strast odavno napustila i rekao bih da je ova vlada mnogo bolja nego što sam mislio da će biti, ali i manje dobra nego što tvrde obožavaoci Aleksandra Vučića, koji niču iz svakog kamena i porede ga čas s Putinom, čas sa Zoranom Đinđićem.
Gledam i slušam ozbiljne ljude kako se presamićuju pred Aleksandrom Velikim. Kad to radi Dragan Đilas, još i razumem neku političku logiku, ali kad to rade viđeni dojučerašnji „drugosrbijanci“, uključujući tu i jednu od perjanica u liku Vesne Pešić, ne vidim drugu logiku nego potrebu da opravdaju tvrd politički stav iz predizbornih dana.
Ona je tu skoro napisala: „Vođstvo Borisa Tadića nije komuniciralo s vremenom u kome živimo, niti je on shvatao šta je realnost poražene i ekonomski propale Srbije. Nerad, korupcija i čekanje da nam se Evropa smiluje dok varamo na kartama, spada u prošla vremena. Svako ko je to pažljivo gledao morao je da se osvesti i trgne iz letargije nekakve isprazne marketinške politike. Građani su to prvi učinili i odigrali glavnu ulogu smenjivanjem prethodne vlasti. Tako smo se pomerili s mrtve tačke. Kada se koprena sklonila, postalo je više nego jasno da živimo u katastrofi, da neprekidno padamo i dalje nazadujemo. Srbija se našla na evropskom dnu; poražena i ružnog lica. Dodirivanjem dna, koje ipak postoji, nova vlada je shvatila da postoji onaj važan spisak, krenula je od njega, počela da radi po njemu, pa i da ga inovira u pozitivnom pravcu. Ono što je najvažnije je da je pao dogovor da se Kosovo tretira kao realnost, jer je ono uslov svih uslova za izvlačenje iz katastrofe. Kosovo i postaje naša realnost umesto mitologije i zavetnih misli koje Srbiju muče već vekovima. Napravljena je i nekakva podela rada: Vučić je priznao da je Srbija primila pismo iz EU sa spiskom o 24 sumnjive privatizacije i krenuo u neizvesnu borbu protiv korupcije koja nam je zapisana na mapi puta. Dačiću je pripala kosovska agenda koju on i vešto i energično sprovodi, a Dinkiću je pao u šake najteži zadatak – privreda. Čini mi se da se i on trudi, da shvata da mu je to poslednja šansa. Teško je i zamisliti, a kamoli ostvariti da Srbija krene u razvoj, da počne da napreduje. Utisak je da je Dinkić suviše impresioniran time kako smo lepo živeli za vreme Tita – od pozajmljivanja. A to je bilo i prošlo.“
Tačno je: troskokaška pravila, u našem aktuelnom slučaju, posle zaleta koji traje već šest meseci, predviđaju ovaj redosled: odskok, ili borba protiv korupcije, drugi korak, to su vam Dinkićevi manevri u sferi preživljavanja, i treći segment, prizemljenje – to mu dođe status Kosova.
Ima, zbilja, onih kojima sve izgleda idilično. Srpska politička klasa sve držeći se za ruke, odskočila je u sva tri pravca. Ali, i pre nego što je doskočila, gotovo u vazduhu, uspela je da se posvađa i rekao bih da tom akrobacijom ugrožava i daljinu prvog skoka.
Jer, kako to uvek biva, stepen njihove uzajamne netrpeljivosti i udaranja motkom po glavi protivnika neće blagotvorno delovati na poslove koje su preuzeli na sebe, ma koliko im strani faktor duvao u leđa sve očekujući od ove vlade da im s grbače i budžeta skine Kosovo.
Racionalni politički analitičari, a to su oni koji više misle glavom nego stomakom, oni kojima istorija služi za pouke više nego što im političke poruke služe za konstruisanje istorije, skeptični su prema dnevnopolitičkom licitiranju u tabloidnom maniru: od toga kad će Šarić biti uhapšen do pitanja da li će biti vanrednih izbora.
Samo je pitanje dana kada će naoko idilični politički odnosi biti narušeni i kada će iza paravana saglasja nahrupiti ogoljen partijski interes. U danima koji slede sve više će probijati izborno pozicioniranje glavnih aktera, a posebno tri stranke koje su kostur ove vlade.
Od ponašanja njihovih čelnika zavisiće dužina troskoka. Kako su krenuli, nije nemoguće da se uzajamno sapletu već na temi korupcije.
