»Mislim da bi Srbija bila užasnuta kad bih ja komentarisao tako nešto.«

Petar Peca Radojičić,

modni frizer, komentariše frizure aktuelnih političara:

„Tomislav Nikolić ima dobru frizuru kada je sa strane skrati. Ali, kada pusti da mu naraste kosa sa strane, da ga ne uvredim, liči na Broja Jedan, lika iz stripa o Alanu Fordu, na onog matorog, sedog sa bradom. Aleksandar Vučić ima dobru frizuru, na razdeljak, ali malo previše zalizanu. Dobro, političar je, pa sve mora da bude svedeno, a moj savet mu je da se malo više smeje. Boris Tadić ima dobru frizuru. Čedomir Jovanović ima dobru frizuru. Nisam njegov pristalica niti sam politički opredeljen, ali on super

izgleda, čak i kada pusti bradicu. I Nebojša Stefanović, predsednik Skupštine, ima lepu frizuru i sveden stajling.“

Kome je funkcija pomogla da promeni izgled nabolje:

„Pohvalio bih izgled guvernerke NBS-a Jorgovanke Tabaković, koja je pre sa onim punđicama i sarmicama od kose izgledala kao tetka iz Male Krsne. Ona sada izgleda kao jedna rafinirana dama. Što se mene tiče, čista petica.“

Kome ni funkcija ne pomaže:

„Ivici Dačiću druga frizura ne bi odgovarala jer je sam po sebi onako okrugao, bucmast, pa kada bi mu frizura bila duža onda to ne bi bilo dobro.

Velimir Ilić mi je smešan, pošto ima frizuru na kockice. Izluđuje me Predrag Marković, bivši ministar kulture, koji izgleda ne samo da zaobilazi frizerske salone već i češalj. Draganu Đilasu i ten ide uz kosu i tu ne bih ništa menjao.“

Ko se dopada Peđinim mušterijama:

„Od političara su to Boris Tadić i Dragan Šutanovac. Nekima najbolje izgledaju Zdravko Čolić, Vlado Georgiev, glumac Andrija Milošević, a mnogo vole i Sergeja Ćetkovića, za koga kažu da je pravi romantik. Neke od njih mi kažu da im je najlepši vaterpolista Nikola Rađen, suprug Ane Kokić, drugima je rukometaš Vlada Mandić, trećima košarkaš Saša Danilović… Ukusi su različiti.“

(„Alo“)

Ognjen Amidžić,

TV voditelj, na pitanje ko je sem njega još duhovit u Srbiji:

„Zaista je mnogo duhovitih ljudi u našoj zemlji. Ima ih i u medijima i na društvenim mrežama. Ima ih svuda, pa kada bih svakome skidao kapu – bolje bi bilo da je i ne nosim.“

(„Večernje novosti“)

Verica Rakočević,

poznata modna kreatorka, „skrasila se u stanu u centru Beograda“:

„Nisam usamljena. Naprotiv. Tačno znam da sada takav život želim i to mi prija. Deca su porasla i ne treba da budu uz mene, niti já to želim. Sada se osećam odlično i verujem da bi me prisustvo drugog bića nerviralo. U kući sam stepski vuk, ali van kuće nikako. Obožavam da se dužim sa ljudima, izlazim, odlazim na kafu sa prijateljima. Čak i sa unucima često ručam u restoranu. Nije da ne volim ljude u kući i da sam negostoljubiva, vrata su otvorena svim dragim osobama kojima je ugodnije da u mom domu popričaju sa mnom, popiju kafu, izjadaju se, šta god, ali meni lično više prija druženje van kuće.“

O unucima, hrani i trpezarijskom stolu:

„Ovaj sto može da se razvuče, ali retko kada imam potrebu za tim. Rado bih ponekad ovde ugostila unuke, ali njihova mama, moja kćerka Elena Karić, ima poseban zdrav režim ishrane koji su i deca prihvatila, čak i najmlađi Simon. Zanimljiva mi je zdrava ishrana i volim da pojedem nešto sa tog jelovnika, ali nikada se ne bih odrekla užitka poput šnenokli, domaćih kobasica, dobrog vina i drugih đakonija. Spremam samo ponešto od zdrave hrane, bademovo mleko, na primer. To me je Elena naučila i sada ga pravim svakog drugog dana. Nedavno mi je u gostima bila mlađa kćerka, koja inače živi u Americi. Svakoga jutra sam joj donosila doručak i kafu u krevet. Prijalo mi je da neko vreme ponovo brinem o svom detetu. I njoj se svidelo moje mleko od badema.“

(„Gloria“)

Nataša Bekvalac,

pevačica, na pitanje da li bi vi volela da je muškarac, kaže:

„Prijatelji mi često kažu da sam muškarac u telu žene i često je moja logika kao i potezi u poslu, ali i u životu – muška. Imam mnogo prijatelja i poslovnih saradnika koji me apsolutno ne doživljavaju kao klasično žensko. Ipak, mislim da nam je emancipacija mnogo toga odnela, pa se više ne zna gde je kome mesto. Ponekad poželim da sam samo žena, ali taj luksuz ipak nemam.“

(„Story“)

Ljubivoje Ršumović,

pesnik, na pitanje kako ocenjuje učinak nove vlade, kaže:

„Nadam se da znaju šta rade! A o učinku ćemo kad urade. Kao da smo svi zaboravili da su Srbi čerečili svoje kraljeve i bacali ih s balkona, da su pokušavali da ih udave u septičkim jamama, da su upucavali svoje predsednike, pod parolom ‘Šta smo mi gori od Amera’. Ruku na srce, razumem i one koji pričaju da su estetska i etička merila u Srbiji urušena do dna bezdana.“

Šta očekuje od pregovora o Kosovu i Metohiji, na najvišem političkom nivou:

„Očekujem da se Ivica Tačić i Hašim Dači najzad dogovore da oteraju Amerikance i ostale strane trupe s Kosova i Metohije, da obnove onaj spomenik Ramizu i Bori, i da odigraju jednu šotu i jedan bećarac na Gazimestanu u slavu novog bratstva i jedinstva. Malo li je očekivanja s moje strane?“

O poeziji i novim poetama:

„Praznoslovlje caruje. Skribomanija. Nekad su penzioneri igrali domine i šah, a domaćice heklale i vezle goblene, a sad svi pišu. Pa kad uštede od penzije petsto evra – štampaju knjigu u trista primeraka i odmah konkurišu za članstvo u Udruženju književnika.“

(„Politika“)