ZBUNJENO: Krava,… / foto: reuters
Zbog banalnog i lako rešivog tehnološkog problema – plesnivosti kukuruza usled suše, zbog nečinjenja za to odgovornih, od ministra poljoprivrede sa sve državnim sekretarima, direktorima i načelnicima službi za to odgovornih proradila je metla: počelo je sa smenama službenika, najavljuje se rekonstrukcija vlade, mogući su i vanredni izbori
Za početak, smenjena su četiri visoka službenika Ministarstva poljoprivrede, kako je objasnio Danilo Golubović, državni sekretar u istom ministarstvu, zbog „načela moralne odgovornosti“: prof. dr Jan Boćanski – direktor Uprave za zaštitu bilja, mr Ivan Sočo – direktor Uprave za veterinu, Slađana Lukić – načelnica Odseka za zdravlje i biljni karantin, i Slobodan Vladić – načelnik Odeljenja fitosanitarne inspekcije za bezbednost hrane. To koliko za početak: biće razrešenja i nižih službenika, a lako može metla da zahvati i ministra, kad se već nije sam počistio.
Ovoj smeni prethodila je sednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke, na kojoj je jedina tema bila mleko. Pre sednice na polusatnom ribanju kod predsednika stranke Aleksandra Vučića bio je ministar Knežević koji je izvestio gospodara šta to sve bi, sa posebnim osvrtom na „monstruoznu kampanju“ koju protiv njega vodi Demokratska stranka i (zna se već koji) mediji, navodno je ponudio ostavku, a ovaj odlučio da donese odluku kad prođe vikend.
Prvog dana posle vikenda, umesto na konferenciji za medije, prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane saopštio je šta je odlučio u televizijskom intervjuu: odmah smena već pomenutih službenika Ministarstva poljoprivrede, a za desetak dana sve ostalo. Za sledeću sednicu glavnog odbora stranke predviđeno je ocenjivanje rada svih ministara i direktora javnih preduzeća koji su u fotelje zaseli po osnovu članstva u stranci, te moguća smena onih koji ne zavređuju povereni im položaj, potom isto to sa koalicionim partnerima o „njihovim“ ministrima i direktorima javnih preduzeća. Ako se koalicioni partneri tome ne budu povinovali, kategoričan je Vučić, uslediće vanredni izbori, doduše ne odmah, već kad prođe rok za (ne)dobijanje Datuma.
POMERANJE GRANICE: Ne može se reći da (dok se drugačije ne odluči) ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević nije ispunio obećanje da će mleko „na našim policama“ u roku od nedelju dana biti zdravo i bezbedno, istina ne na način na koji je mislio kad je tu izjavu davao – da se tehnološkim tretmanom poboljša kvalitet stočne hrane, time i mleka, već prostim pomeranjem decimalnog zareza na broju koji bezbednost mleka određuje: nije više nezdravo i nebezbedno mleko sa više od 0,05 već sa 0,5 miligrama aflatoksina po kilogramu.
Odluku o tome, na njegov predlog, donela je vlada. Prethodno je zatraženo mišljenje „eminentnih zdravstvenih ustanova“ – Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Vojnomedicinske akademije: da li je desetostruko podizanje dozvoljene koncentracije aflatoksina u mleku rizično po zdravlje. Na taj upit dobijen je očekivani odgovor: nema naučnih dokaza za to, ergo – eto rešenja: sve što je juče bilo neispravno, danas više nije, slobodno može u prodaju, a građani mogu biti sigurni da je sve mleko „na našim policama“ bezbedno i zdravo.
Uostalom, ta granica dozvoljene toksikacije mleka važeća je u mnogim razvijenim zemljama sveta, objašnjenje je ministra poljoprivrede, poput Sjedinjenih Američkih Država, Brazila, Rusije, što će reći – nije opasno. Na opasku novinara da će time biti ugrožen izvoz mleka, odgovara da „naše mleko“ sada može da se izvozi u „dve trećine sveta“.
Istina je, nema naučnih dokaza da desetostruko veća koncentracija aflatoksina predstavlja pretnju po zdravlje stanovništva, ali ne postoje ni validni naučni dokazi o štetnosti genetski modifikovane hrane, pa je ipak zakonom zabranjena u Srbiji, a to što je ona dozvoljena, štaviše dominantna u dve od tri već pomenute velike i razvijene zemlje, to je već drugi par opanaka.
PODRŠKA: Ovu odluku vlade pozdravila je (velika) mlekarska industrija koja zbog „neprincipijelne kampanje“ nekih političara i nekih medija trpi velike gubitke: potrošnja mleka u Srbiji opala je za 40 odsto, dnevno se bezrazložno „baca“ 420.000 litara mleka kojem ništa ne fali, samo malo viška aflatoksina ima, za čiju štetnost, eto, nema naučnih dokaza.
Istini za volju, ni litar mleka nije bačen, već je sterilisano i uskladišteno dok se ne vidi šta će biti, ali to čekanje ugrožava izvoz, jer sad nema dovoljno mleka, a nestašica u ovom politički osetljivom momentu ne dolazi u obzir. Tako se do promene Pravilnika o bezbednosti hrane i došlo: na pritisak velikih mlekara, zbog toga se nijedna nije pobunila na odluku Ministarstva da sve mleko mora da bude otkupljeno, bez obzira na to da li je u skladu sa propisima ili ne.
Kako god, po toj takoreći genijalnoj zamisli, mleko za izvoz će biti po evropskim propisima, a ono za domaće tržište po propisima ostatka sveta. Po rečima Slobodana Petrovića, generalnog direktora Imleka, inače najvećeg igrača na tržištu mleka, biće i na domaćem tržištu mleka po evropskom standardu, ali „kada ga bude bilo“, dok ga za izvoz ima već sad: „To što je granica podignuta na ‘nula-pet’ ne znači da mi ne možemo da proizvedemo mleko sa ‘nula-nula-nula’ i da ga izvezemo, a i vi ćete piti sa ‘nula-nula-nula’ kad bude tako. Sada ćete piti mleko preko ‘nula-nula-pet, jer njega ne možemo da izvezemo, ali ono nije štetno u Kanadi, Meksiku, Kini, Australiji, Rusiji, celoj Južnoj Americi“, izjavio je novinarima Petrović posle sastanka upriličenom u Privrednoj komori Srbije povodom „situacije sa mlekom“.
Na ovo igranje sa propisima reagovala je Delegacija EU u Srbiji, relativno mlakim, ali jasnim saopštenjem da to tako ne ide, da nivo aflatoksina u mleku mora da se vrati na staro, da u suprotnom Srbija neće ispuniti jednu od obaveza u procesu evrointegracija.
POSLEDICE: Za razliku od velikih, male mlekare ovom promenom propisa nisu oduševljene, naprotiv: nesuglasje domaćih propisa sa onima iz okruženja, kažu, dodatno poskupljuje izvoz, jer za razliku od dosadašnje prakse kad je za izvoz bila dovoljna interna izvoznička overa ispravnosti, a detaljnije kontrole sprovođene tek sporadično, sad će svaka pošiljka da prolazi kroz komplet proceduru, što ume da traje, a i košta.
Sa druge strane, ta promena otvoriće vrata za uvoz mleka koje nigde u Evropi ne može da se proda. „Ne, ne, ne“, odbijaju svaku pomisao na to u Ministarstvu poljoprivrede: ništa što nije po evropskom standardu ne može da se uveze u Srbiju. Zaista, ako je i od Ministarstva, mnogo je: diskriminacija učesnika na tržištu apsolutno nije dozvoljena, kao ni protekcionizam, bar ne ovako javno. Dakle, ako dugotrajno mleko iz Hrvatske koje nigde unaokolo ne može da se proda dođe na granicu, moraće da ga propuste. Istina, takav uvoz će biti usporen svakojakim analizama, ama ne mari: dugotrajno mleko, kako sam naziv kaže, dugo traje – stoga, ne žuri mu se, a ionako je samo za bacanje ili za srpsko tržište.
Do toga, međutim, ipak neće doći: Hrvatska je na korak od punopravnog članstva u EU, a tamo mleko koje nije u skladu sa propisima ide pravo na uništavanje, jer tako nalaže HCCP i dobra proizvođačka praksa. Teško da bi se bilo ko u Hrvatskoj usudio da tako nešto učini – da mleko koje nije u skladu sa unutrašnjim propisima izveze, kad im se već dogodilo to što se dogodilo – da neispravno mleko bude „uhvaćeno“ na granici.
Za svaki slučaj, ministar poljoprivrede Goran Knežević pozvao je kolege iz regiona na sastanak povodom „razmatranja zajedničkih pitanja u oblasti bezbednosti hrane“, kako već piše u zvaničnom saopštenju Ministarstva poljoprivrede Srbije. Prevedeno na srpski, razmatraće se kako da se posle pomeranja granice aflatoksičnosti mleka na domaćem tržištu (ipak) nastavi sa izvozom mleka iz Srbije u Bosnu i Makedoniju i kako da se mleko iz Hrvatske, kome mesta nema na tamošnjem, ne nađe na srpskom tržištu. Na sastanak nije pozvan, ili se nije pozivu odazvao, ministar poljoprivrede Crne Gore, biće jer je tamo čim je promena dozvoljene alfatoksičnosti mleka na srpskom tržištu objavljena povučeno iz prodaje sve mleko poreklom iz Srbije i suspendovan svaki dalji uvoz.
(NE)ODGOVORNOST: Pored nesumnjive odgovornosti četvoro smenjenih službenika, jer morali su da znaju šta se dešava u proizvodnji mleka, za plesnivost žitarica, do kakvih sve posledica to može da dovede, a nisu, po rečima ministra, ništa tim povodom preduzeli. Nesumnjiva je i odgovornost ministra i njegovih bliskih saradnika, jer su morali da znaju – ili bar u novinama da pročitaju – pa ni oni ništa nisu preduzeli da sve što se dalje zbilo spreče.
Lista odgovornih tu se ne završava: gde su tu mlekare, skladištari, gde farmeri – kako stočari, tako i ratari? Skoro da nema člana u Zakonu o bezbednosti hrane koji nije prekršen i za svaki od tih prekršaja propisana je kazna, doduše (samo) novčana, ali ipak postoji.
Svi oni znali su šta proizvode i prodaju: teško je, naime, da se poveruje da ratari nisu videli da im je kukuruz zahvatila plesan. Sa druge strane, ako nisu nešto tako očigledno videli, tim poslom više ne bi smeli da se bave. Znali su, ali ih to nije sprečilo da takav rod predaju u skladište, a ako se dogodi da im subvencije zakasne, zajašu traktor, pa ‘hajd u blokadu puteva.
Moguće je da skladištari to nisu primetili, ali ih to ne oslobađa odgovornosti, jer ako ništa drugo – u novinama su mogli da pročitaju. Po Zakonu o bezbednosti hrane obavezni su da pre skladištenja provere šta skladište, pa da sledstveno rezultatu provere i da skladište zaraženo odvojeno od zdravog. Obavezni su, ali nisu tako uradili, već su skladištili „redom“, jer „ko te pita, sve će se to prodati“, tako da je i onaj zdrav kukuruz zaražen.
Za aflatoksin se zna tek pola veka, ali da plesnivo žito nije za ishranu ljudi i životinja, zna se još od kamenog doba. Svaki stočar bi morao da zna da će krava hranjena takvom hranom davati manje mleka, ako je steona može tele da pobaci, ako tele već ima, ono će slabije napredovati, poboljevaće. Zna to i krava, pa glasno otpuhuje kad omiriše plesnivu hranu, okreće glavu u stranu, ali je na kraju ipak prihvata, jer druge nema: vezana je, nema kud, pa se miri sa sudbinom, a onaj koji je hrani to „knjiži“ kao „dobro“: imaće šta da pomuze, od mlekare će kad-tad novac za njega da dobije, dobiće i državne subvencije… U suprotnom, sešće na traktor pa hajd’ u blokadu puteva.
Najveća je odgovornost na mlekarama, na direktorima, tehnolozima u njima zaposlenim – i oni su znali, odnosno morali su da znaju kakvo mleko proizvode i puštaju u promet. Uostalom, ne reče li direktor Imleka da oni mogu da naprave mleko sa „0-0-0“ aflatoksina, ali da je ono namenjeno izvozu. Trijažirali su ga, dakle: aflatoksično mleko pronađeno je u ovdašnjim prodavnicama, dok iz izvoza nije ništa vraćeno, bar koliko se zna.
Uprkos očiglednim propustima kažnjivim po zakonu, država umesto da zakon primeni, časti mlekare privremenom promenom kriterijuma, koliko dok se ono neispravno mleko ne proda i dok stočari, čašćeni džabe kukuruzom iz robnih rezervi i džabe „zeolitom“ krave ne očiste. A skladištara se nije ni setila.
Ministar poljoprivrede Srbije Goran Knežević izjavio je „situacija je ozbiljna, ali da je pod kontrolom“, da će „uskoro“ biti vraćen standard po kojem je dozvoljena količina aflatoksina u mleku 0,05 mikrograma po kilogramu“, koji je važio do pre nekoliko dana. „U Srbiju će se uskoro vratiti taj standard, to je bila iznuđena mera u cilju spasavanja malih proizvođača mleka i mi ćemo uskoro vrlo brzo vratiti standard na 0,05.“ Usput, konstatovao je da „niko u Ministarstvu poljoprivrede nije učinio ništa protivzakonito“, ali da će određene mere biti preduzete zbog, kako je kazao, nečinjenja „određenih službi“ Ministarstva koje nisu preduzele „određene mere“ da se spreče „određeni problemi“.
Rezultati superanalize uzoraka mleka koje je Ministarstvo poljoprivrede poslalo u „najeminentniju holandsku laboratoriju“ pre više od dve nedelje, trebalo je da „stignu“ prošle nedelje, a „stići će“, kažu u Ministarstvu poljoprivrede tek ove, baš onog dana kad ovaj broj „Vremena“ bude bio u štampi.
Nije, međutim, istina da tek „treba da stignu“: stigli su oni već i na osnovu njih je i promenjena uredba o kvalitetu hrane u onom delu koji se mleka dotiče jer nijedan, odnosno skoro nijedan, tičica je došapnula, nije ispod crte od 0,05 a neki su i iznad „nove“ crte od 0,5 miligrama aflatoksina po kilogramu mleka. Zbog toga je i pozatvarano onih stotinak farmi. Može biti da će tičica biti demantovana objavljivanjem rezultata, ali kako demantiju da se veruje posle svega što je bilo: laboratorija radi po nalogu naručioca – njemu rezultate predaje i time je ugovoreni posao završen, a šta će naručilac sa njima, to je izvan njenih – laboratorijinih ingerencija. Tek ako naručilac od nje to bude zahtevao, može da se oglasi, ali i ne mora.
Sa druge strane, Goran Ješić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, takođe je poslao uzorke na super-analizu, ali u Nemačku, u dve takođe „najeminentnije laboratorije“, rezultate je dobio i po njima ni jedan uzorak po koncentraciji aflatoksina nije po evropskim propisima ispravan. Šta više, dobar broj njih ne ispunjava ni ovaj svetski, koji će važiti još svega nekoliko dana. U jednom od njih pronađeno je čak 1,2 miligrama ovog najsnažnijeg prirodnog kancerogena.
Državni sekretar Danilo Golubović te rezultate ne uzima kao relevantne, već smo one iz Holandije, jer uzorci poslati u Nemačku uzeti su protivzakonito i bez ovlašćenja, dakle nisu pomena važni, i tvrdi da je sve mleko u prodavnicama ispravno.
Istog dana kad je na hrvatsko-bosanskohercegovačkoj granici u jednoj pošiljci mleka iz mlekare Dukat pronađen višak aflatoksina, ministar poljoprivrede u hrvatskoj vladi Tihomir Jakovina požurio je da uveri hrvatske građane da je moguće reč o grešci, te da „Hrvati imaju najkvalitetnije mleko u regionu i šire“, ali je i naložio hitnu proveru mlekara. Dva dana kasnije, ustanovljena je neispravnost mleka proizvedenog u tri mlekare, serijski brojevi „šarži“ objavljeni su u svim medijima i naloženo je njihovo hitno povlačenje iz prodaje, sa otkupa je „skinuto“ 600 farmi, a država je preuzela obavezu da od njih otkupi sve mleko – 240.000 litara dnevno, doduše po (još) nedefinisanoj ceni, koje će poslužiti kao sirovina u bio-energetskim postrojenjima.
Međutim, skoro sve zatvorene farme su, ispostavilo se, iz istočne Slavonije i tu je nastupila teorija zavere: uvozničkom i mlekarskom lobiju, tvrde farmeri i lokalni političari, lakše je da mleko uvezu, nego da ga čak iz Slavonije odvoze do Zagreba, da je njihovo mleko zdravo, da je stočna hrana „da je čovek može jesti“ i tako to. Ispostavilo se, takođe, da su mlekare još s jeseni upozoravale farmere na kvalitet mleka i da su im nudili, ne džabe – nego za pare, fiksatore kojim bi kvalitet poboljšali, ali su to ovi odbili, jer „mlekara na tome zarađuje“. Navode primer za uzor: Srbija je podigla graničnu vrednost za aflatoksine u mleku, deli džabe stočnu hrani i „zeolit“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
