VREME BR 279. 24. FEBRUAR 1995.
Polemike: Crna pedagogija
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Slavica Đukić Dejanović, potpredsednica SPS-a i ministarka zdravlja, o partijskom drugu ministru prosvete Žarku Obradoviću ("Večernje novosti")
Arsenije Jovanović,
kompozitor, na novinarsko pitanje šta misli o televizijskoj produkciji u Srbiji, bio je prinuđen da kaže:
„Serijali RTS-a me ne zabavljaju, pre bih rekao da me rastužuje užasavajuća degradacija folklorne glume inače darovitih glumaca i kvazifolklorne režije nedarovitih reditelja. Narod gori, a gazdurine se češljaju. Bože, pomozi nam, oni, ti iznad nas, to nazivaju umetnošću, a gledanost izvlače kao dokaz vrednosti. Pa zar ima veće budalaštine?“
(„Blic“)
Mirjana Bobić–Mojsilović,
kolumnistkinja, bavi se evropejstvom aktuelne političke elite:
„Pismeni sastav na zadatu temu koja je glasila ‘Koliko volim Evropu’ naši političari su pisali kako su znali i umeli. U autorskom tekstu u jednim novinama premijer je hrabro i jasno objasnio da Evropu želi da vidi svuda… Budući da je premijer u isto vreme i ministar unutrašnjih poslova, njegov poziv Srblju da se ozbiljno uhvati istorijskog zadatka ljubljenja Evrope, nekome, uz svu poetičnost Dačićevih metafora, može da zvuči i pomalo zastrašujuće. Da neće to možda da nam Evropu uteraju u kosti, i da neće policija da se postara da Evropa zaista bude u svakoj misli, i kako će bilo koji čovek u ovoj zemlji, posle Vidovdana, pokazivati svoju ljubav prema Evropi, svakoga dana i u svakom pogledu, da ne bi završio u džungli?
Za Evropu spremni: odgovorno tvrdim da mi je Evropa u svakoj pori, u svakoj misli i u svakom organu – pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću priznajem da je kamen u bubregu srpski kamen i da će biti hitno odstranjen, da je poneka misao koja nije u vezi sa Evropom misao bez veze, kao i da kroz pore moje kože izlaze feromoni Evrope, pošto se ispostavilo da je naša koža naš najveći zalog Evropi, pa je time naša koža i naš najveći evropski organ, a da su takođe i naše kosti, a pogotovo naša kičma u potpunosti i celosti predati projektu Evropa u svakom atomu.
Umem da volim Evropu, i voleću je kao što nikada nikoga nisam volela. Sa mislima o Evropi ješću i spavaću, i sretaću ljude misleći o njoj.“
(„Večernje novosti“)
Hallo,
magazin o životu poznatih, u tekstu o velikom međunarodnom skupu pod nazivom „Vindzorske debate“, koji je održan u Kanu u organizaciji Univerziteta „Megatrend“ i njegovog vlasnika profesora Jovanovića, između ostalog, piše:
„Novinari su bili gosti na imanju profesora Miće Jovanovića i njegove supruge Milice. Naime, profesor Jovanović već četrnaest godina živi u Kanu i, sudeći po ugledu koji tamo uživa, poznanstvima i stilu života, autentični je stanovnik ovog grada na Francuskoj rivijeri. Ispred božanstvene francuske vile, pored bazena, bračni par Jovanović organizovao je žurku za pamćenje. Rajski ambijent, sa prigušenim osvetljenjem sveća, šumovima prirode, uz savršenu hranu, najfinija vina i lokalni bend koji je predivnom muzikom zabavljao goste, učinio je ovo divno kansko veče nezaboravnim za sva čula. Supruga profesora Jovanovića Milica osmislila je svaki detalj zabave u kojoj su svi uživali. U potpunosti je dočarala jedinstveni ležerni, u isto vreme sofisticirani duh Provanse. Kao domaćica večeri, blistala je u fantastičnoj kreaciji čuvenog dizajnerskog dvojca Dolce & Gabbana…“
Nataša Bekvalac,
pevačica, na pitanje da li voli što joj govore da je lepa, kaže:
„Meni to nije važno jer sam na to naviknuta, jer da se bavim poslom koji nije javan, onda bi mi to bilo važno.“
Da li joj prija što bivši momak o njoj lepo govori:
„Ja mislim, kao prvo, da ne postoji čovek na ovom svetu koji ima razlog da o meni kaže ružno, a ako ima, mislim da to govori više o njemu nego o meni, samoj…“
(„Večernje novosti“)
Novak Đoković,
teniser br. 1, na početku turnira u Vimbldonu, za britanske medije evocira uspomene na detinjstvo u Srbiji:
„Kada sam čuo vatromet, vratio mi se neprijatan osećaj kada sam se budio svake noći zbog bombardovanja. Ne bih nikome poželeo da prolazi kroz to. Paradoksalno je da imam i lepe uspomene, jer škole nisu radile, pa sam samo igrao tenis. Dešavalo se da nekada u kući nismo imali ni 100 dolara, ali roditelji nikada nisu dozvolili da budem gladan, imali smo što nam je bilo potrebno i mnogo ljubavi.“
(„Kurir“)
Dragan Marković Palma,
lider Jedinstvene Srbije i gradonačelnik Jagodine, vešt je gotovo isto kao i premijer Dačić u korišćenju saobraćajne terminologije:
„Nemačka poslednjih 70 godina drži Srbiju na crvenom svetlu, sada nam daju žuto, a mi hoćemo da uđemo u kružni tok. Srbija više, gospođo Merkel, nema vremena da čeka, sve smo ispunili što ste tražili. Ovo je poruka za jednu damu koja odlučuje o sudbini Srbije.“
(„Alo“)
Bratislav Petković,
ministar kulture i informisanja, kaže da prošlonedeljni protest umetnika nije način da se reše dugogodišnji problemi, ali:
„U suštini, slažem se sa zahtevima kulturnih radnika koji protestuju, ali smatram da su ti zahtevi u ovom trenutku, kada se država nalazi u ozbiljnoj krizi, nerealni. Mislim da je protest trebalo da se desi mnogo ranije. Urušavanje naše kulture počinje pre više od jedne decenije. Ne bih voleo da ovaj skup dobije političku konotaciju, jer smo mi kao ministarstvo stavili tačku na politizaciju kulture i toga se strogo pridržavamo.“
(„Blic“)
Nevena X,
„manekenka, pošto je pročitala vest da je u šemi sa Željkom X, rešila je da objasni o čemu se zaista radi“, i šta se sprema da uradi:
„Željko i ja smo se našli zajedno, kao gosti na jednoj humanitarnoj manifestaciji u subotu uveče. Inače, tada smo se i sreli po prvi put od žurke i finala ‘Velikog brata’, kao i verovatno poslednji, na neko vreme, jer on i Žarko u četvrtak putuju nazad u Pariz, a ja nazad u SAD. I Željko i Žarko su mi jako dragi i doživljavam ih kao braću. Što se ruku tiče, imala sam visoke potpetice, a tlo je bilo neasfaltirano. Inače, tako držim i oca i brata, a previdela sam činjenicu da živimo u dobu pre Nove ere, što se rezonovanja ljudi tiče. Volim svoj narod jako, ali se isto tako radujem što me još samo 5 dana deli od odlaska i ovog teškog primitivizma, u kom je sve taaaaaako banalizovano.“
(„Kurir“)
Jelena Karleuša,
pevačica, zamoljena da proceni ko je imao više slušalaca, ona ili možda Dipeš mod, kaže:
„Svaki prosečan građanin zna bar jednu moju pesmu. Dipeš mod je odavno izumro i na evropskoj sceni, a kamoli u Srbiji. Zašto sve što sa strane dolazi treba da bude bolje od onoga što imamo u Srbiji? Kome, bre, ja više treba da se pravdam i da se dokazujem? Da li drugim javnim ličnostima postavljaju ovakva pitanja? Ja sam drugačija, i j… mi se šta misle o meni.“
Da li je razumela šta joj je prošle nedelje poručila Biljana Srbljanović:
„Ne poznajem je lično, ali pratim njen rad i izuzetno je cenim. Nisam ni Čola, ni Pera, ni Žika, ni ova, ni ona, a najtiražniji sam umetnik u Srbiji. Postoji i ona druga strana Srbije, manje agresivna. Nažalost, naša zemlja se deli na dva dela, čak i u muzici. Kao i Biljana, i ja sam evropska žena u Srbiji, zrak svetlosti u poseljačenoj Srbiji. Znam da to izbezumljuje malograđane. Sa slašću im bodem prst u oko.“
O simbolici Ušća:
„Smatram da sam najbolja pevačica na ovim prostorima. Sve što pišem, pišem iz srca. Nisam p…., ne ćutim, ali da ćutim i gledam svoja posla i da dižem tri prsta, bila bih Jeca Nacionale. Ušće će ove godine postati sinonim za sudar dve Srbije. Jedne, koja je protiv podela, ratova, trvenja i koja je doživela jedan linč, i sa druge strane, Srbije koja će muziku obeležiti sa tri prsta. Moje Ušće je bilo pravi Vidovdan!“
(„Blic“)
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Patrijarh Irinej, uručujući Velimiru Iliću Orden Svetog Stefana Prvovenčanog ("Blic")
Saopštenje SPO, "povodom državnih počasti uz koje je sahranjena udovica Josipa Broza Tita", u kome se traži od države da se oduži i supruzi Draže Mihajlovića ("Večernje novosti")
Aleksandar Vučić, lider SNS-a ("Alo")
Zorana Mihajlović, potpredsednica SNS-a ("Kurir")
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve