ŠTA ČEKA SRPSKU EKONOMIJU: Saša Radulović, Dominik Stros-Kan, Aleksandar Vučić i Lazar Krstić / foto: fonetGospodin Stros-Kan je rekao da će raditi tri meseca besplatno jer, kako je rekao, "voli Srbiju". Bilo bi korisnije reći punu istinu. Vlada nije angažovala g. Stros-Kana, već njegovog poslodavca, malu francusku investicionu banku "Aržil" (Arjil & Associés). To mi je potvrdio predsednik te banke. Teško je poverovati da g. Stros-Kan tamo radi bez nadoknade, dok je banka možda odlučila da "investira" tri meseca u Srbiji jer želi referencu na savetodavnom tržištu
Nedavni angažman Dominik Stros-Kana i, u mnogo manjoj meri, Alfreda Guzenbauera od strane Vlade Republike Srbije, pokrenuo je lavinu pitanja i debata. Dok se neki pitaju šta će nam uopšte strani savetnici pored domaće pameti, koliko će biti plaćeni, čije će interese zastupati, drugi pozdravljaju otvaranje novog vida saradnje, očekuju efikasno lobiranje za naše interese, nadaju se inovativnim idejama za rešavanje naših problema.
Prihvatio sam molbu redakcije „Vremena“ da napišem par reči povodom ovog fenomena, mada nerado zato što zauzimam stav samo na osnovu konkretnih poteza i rezultata. Njih, za sada, nema. Pride, nisam neutralan analitičar naše političke scene, već njen učesnik, to je svima jasno.
S druge strane, kao bivši savetnik nekoliko vlada (SFRJ, Poljska, Rusija, Rumunija) i višegodišnji partner vodeće svetske konsalting firme („Mek Kinzi“), možda je korisno da doprinesem rasvetljavanju ove poprilično konfuzne debate, koja ima svoju težinu za budućnost naše zemlje.
Da li Srbija može imati koristi od stranih savetnika visokog ranga? Moj odgovor je jasan: da, pod uslovom da budu ispunjena tri kriterijuma.
Prvo, savetnik mora da donese nedvosmislenu dodatu vrednost radu vlade. Drugo, njegov angažman mora da ima merljive, vremenski omeđene ciljeve. Napokon, njegova nadoknada za rad mora biti u velikoj meri vezana za uspeh u dostizanju zacrtanih ciljeva.
Angažman Dominika Stros-Kana ispunjava prvi kriterijum, ali ne, za sada, i preostala dva. Gospodina Stros-Kana poznajem duže vreme. Imali smo nekoliko sastanaka „tet a tet“ u MMF-u povodom budućnosti Srbije. On zna mnogo o makroekonomiji i poseduje retku kombinaciju tehnokratskog i političkog iskustva. Pomoć pametnom, ali posve neiskusnom ministru finansija u kritičnom momentu za javne finansije je svakako potrebna.
Međutim, cilj njegovog angažmana je i dalje nejasan. Ako je cilj potpisivanje sporazuma sa MMF-om, onda nam savetnik tog kalibra nije potreban, jer su zahtevi MMF-a dobro poznati, a nekoliko srpskih vlada je već pokazalo da zna da samostalno ispregovara i sprovede u delo programe tog tipa. Međutim, ako je cilj tzv. „prepakivanje dugova“, o kome je govorio g. Vučić, onda nam se mora reći da li to znači da će Srbija tražiti od poverilaca moratorijum i/ili reprogram spoljnog duga. Jer, na srpskom jeziku, to bi značilo da Srbija proglašava bankrot posle dvanaest godina redovnog servisiranja njenih obaveza. To ne može ostati bez posledica i mora biti prethodno raspravljeno u Skupštini.
Gospodin Stros-Kan je rekao da će raditi tri meseca besplatno jer, kako je rekao, „voli Srbiju“. Bilo bi korisnije reći punu istinu. Vlada nije angažovala g. Stros-Kana, već njegovog poslodavca, malu francusku investicionu banku „Aržil“ (Arjil & Associés). To mi je potvrdio predsednik te banke. Teško je poverovati da g. Stros-Kan tamo radi bez nadoknade, dok je banka možda odlučila da „investira“ tri meseca u Srbiji jer želi referencu na savetodavnom tržištu. Ništa loše niti neuobičajeno u tome.
Ali, da bi se izbegle nepotrebne polemike, potrebno je i korisno da budemo upoznati sa svim elementima potpisanog ugovora: koliki će biti troškovi za budžet Srbije posle tri meseca, da li će „Aržil“ dobiti procenat od eventualnog „prepakivanja dugova“, da li im se daje privilegovana savetnička pozicija (i provizija) na nekoj budućoj transakciji bez tendera tipa Etihad–Jat? Uzgred budi rečeno, vlada mesecima odbija da objavi ugovor sa Etihadom, kao i neke druge u kojima su srpske javne finansije izložene direktnim i potencijalnim obavezama.
Alfred Guzenbauer, sa druge strane, nema profil savetnika, ali možda može ispuniti odvojenu ulogu lobiste. U toj ulozi kriterijumi uspešnosti su drugačiji. Traži se povećanje broja pozitivnih napisa u međunarodnoj štampi, „neutralisanje“ izvora negativnih ocena zemlje itd. Gospodina Guzenbauera sam sreo u Beču tokom prvog dana njegovog premijerskog mandata, koji je bio kratak i buran. Bio je upoznat sa našim problemima i, posve normalno, zainteresovan za uspeh austrijskih kompanija. Interesantno je da je njegova vlada angažovala lobiste radi poboljšanja međunarodnog imidža Austrije posle slučaja „Fricl“, monstruma koji je 24 godine zlostavljao i zatvarao sopstvenu ćerku. Bilo bi korisno da saznamo uslove i njegovog angažmana kao i da mu, po međunarodnoj praksi, bude zabranjeno da lobira u Srbiji za austrijske ili bilo čije druge interese koji bi ga doveli u situaciju konflikta interesa.
Savetnici i lobisti su uobičajen deo političkog miljea velikog broja zemalja. Umesto da se od njih i oko njih pravi senzacija, bilo bi uputnije da se razrade jasna i zvanična pravila njihovog angažmana, te da se rutinski meri njihov učinak.
Nažalost, „savetnički potez“ Aleksandra Vučića je nalik većini onih koje smo videli prethodnih trinaest meseci: medijski i marketinški isforsiran, populistički predstavljen, sa nejasnim ciljevima i neizvesnom održivošću.
To ne znači da Srbija ne može i ne treba da iskoristi svetska iskustva, naprotiv. Mislim da je to moguće uraditi na sledeća tri načina.
Prvo, tako što ćemo identifikovati domene gde nam je napredak najpotrebniji, a onda planski angažovati one koji imaju u njemu dokazan uspeh kao savetnici. Srbiji je potrebno pre svega smanjenje nezaposlenosti, naročito među mladima i u nerazvijenim sredinama. Specijalizovani savetnici tog tipa su manje medijski atraktivni, ali rade „po dubini sistema“. Mene su kao ministra finansija pre svega savetovale kolege iz regiona, poput sadašnjeg premijera Makedonije. Problemi su nam slični a iskustvo primenljivo. Zato sam podržao angažman bivšeg direktora slovenačke Poreske uprave od strane ove vlade.
Drugo, tako što ćemo se, umesto specifičnih ličnosti, vezati za određene strane institucije koje će graditi domaće kapacitete. Kao ministar nauke sam insistirao da se naši instituti i fakulteti čvršće vežu za one partnere sa kojima dele zajedničke interese. Napredak onda manje zavisi od ličnih afiniteta i trajno jača naš sistem.
Naposletku, tako što ćemo ciljano slati domaću pamet tamo gde se nalazi relevantno znanje i vraćati one koji su to znanje stekli. Ne moramo tražiti inspiraciju u vremenima postojanja Kraljevine: „Fond Zoran Đinđić“ je jedan od modernih primera tog pristupa.
Sve u svemu, treba nam manje spektakla, marketinga i „spina“, a više dubinskog, višegodišnjeg rada na terenu.
Što se tiče odgovora na pitanje iz naslova ovog teksta, on je jednostavan. Srbiji trebaju svi: i savetnici i lobisti i činovnici. Svako u svojoj ulozi.
Ali, najpotrebniji nam je domaći obrazovni i administrativni sistem zasnovan na surovoj meritokratiji koji će proizvoditi kvalitetne, profesionalne činovnike. Samo oni će biti u stanju da shvate i primene u kontinuitetu inovacije u upravljanju državom. Samo profesionalna administracija, kao moguća komparativna prednost Srbije, može da obezbedi da uhvatimo i održimo korak sa svetom.
„Mi smo veoma zadovoljni zbog činjenice da jedan od najvećih ekonomskih eksperata ne samo u Evropi već i u svetu Dominik Stros-Kan je deo tima kompanije sa kojom smo razgovarali“, rekao je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić 17. septembra na konferenciji povodom predstavljanja novog savetnika.
Bivši predsednik Međunarodnog monetarnog fonda Stros-Kan je u nastavku konferencije rekao da je veoma srećan što ima priliku da pomogne srpskom narodu u rešavanju ekonomskih problema. Za to je zahvalio ne samo gospodinu Vučiću već i Vladimiru Molovu, predsedniku banke Aržil koja ima ugovor sa srpskom vladom i koja ga je zamolila da pomogne Srbiji.
Odgovarajući na novinarska pitanja o načinu plaćanja njegovih usluga Vladi Srbije, Stros-Kan je rekao da će prva tri meseca raditi besplatno, a posle toga će videti kako dalje. Na pitanje zašto je prihvatio poziv da dođe u Srbiju, odgovorio je: „Zato što ja volim Srbiju“, ali i zbog toga što ga je Vladimir Molov zamolio da to uradi. Još je dodao da isti posao radi za još nekoliko zemalja.
Na pitanje novinara Hepi televizije o ugovoru koji je sklopljen sa Stros-Kanom, Aleksandar Vučić je rekao „da smo mi (ljudi koji žive u Srbiji, prim. nov.) čudni ljudi i uvek se trudimo da negde nešto loše pronađemo“, a nakon toga se izvinio što su dogovorili da „neko pro bono radi tri meseca“. Vučić je objasnio da će tim Stros-Kana i Molova svakodnevno raditi u Beogradu i da je to najvažnije. „Kako ćemo i da li ćemo se dogovoriti – bićete obavešteni. Ja znam šta će srpske medije interesovati za dva meseca i 25 dana najviše: ne to kakve smo mi mere po pitanju fiskalnog deficita preduzeli, nego ima li nešto čime možete da napadnete Vladu Srbije i Aleksandara Vučića“, rekao je on.
Na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nedeljnik „Vreme“ je od Vlade Republike Srbije, u utorak 24. septembra, zatražio na uvid dokument ugovora o angažovanju Dominika Stros-Kana, kao i ugovor sa firmom/agencijom/bankom Vladimira Molova.
Na konferenciji za novinare, na kojoj je predstavljen Dominik Stros-Kan, novinari su pitali i ko je više puta pomenuti Vladimir Molov. „Mi smo razgovarali na taj način i našli smo se u Parizu, u agenciji gospodina Molova, i on je bio posrednik između nas i ništa tu nema problematično ni tajno. Reč je o čoveku koji se nalazi pred vama, zajedno sa našim ministrima“, odgovorio je Aleksandar Vučić.
Na internetu se o 71-godišnjem Vladimiru Molovu može naći da je povezan sa četiri upravna odbora četiri različite organizacije u četiri različite industrije. Između ostalog, osnivač je i predsedavajući borda ACG fonda za upravljanje privatnom imovinom i to velikih investitora, privatnih banaka i porodičnih kompanija.
Na sajtu ove kompanije je navedeno da učestvuju u razvoju više od 70 fondova za upravljanje privatnom imovinom u Evropi. ACG grupa je vodeći privatni investitor u Francuskoj pod čijom je upravom imovina vredna 1,5 milijardi evra.
U biografiji Vladimira Molova se navodi da poseduje diplome iz oblasti nauke sa Univerziteta u Parizu, a osim francuskog i nemačkog, tečno govori bugarski, italijanski i nemački jezik. Ima preko 27 godina iskustva sa privatnim kapitalom.
Vladimir Molov je takođe jedan od potpisnika Projekta podrške inovacijama u Srbiji i otvaranju javnog poziva za Program ranog razvoja, koji je potpisan u decembru 2011. godine.
Čovek koji je sedeo u prvim redovima na zvaničnom predstavljanju Dominika Stros-Kana u Vladi Srbije, u medijima je do sada poznat kao spona između novog savetnika i Aleksandra Vučića. Zove se Vladimir Molov i Stros-Kan ga je predstavio kao direktora Aržil banke koja ga je dovela u Srbiju i koja ima ugovor sa Vladom Srbije.
Na sajtu investicione banke Aržil i Partneri piše da postoji od 1987. godine. Do 2005. posluje na francuskom tržištu, a nakon toga je kupuje Altijum kapital banka. To je nekadašnja Apaks korporacija gde je Molov bio jedan od partnera, a u Altijum kapital banci Molov je direktor. Od te prodaje, kako piše na njihovom sajtu, Aržil i Partneri „postaje Evropska investiciona banka“.
Aržil i Partneri je prisutna u osam evropskih zemalja. Takođe ima bliske partnerske odnose i u Sjedinjenim Američkim Državama i Aziji.
Glavni klijenti banke Aržil i Partneri su iz industrijskog sektora kao što su avionska industrija, industrija automobila, velikih lanaca prehrambenih zaliha, zatim klijenti iz medija, prehrambene, energetske industrije i javnog sektora.
Aržil banka daje savete iz oblasti spajanja i akvizicije, finansija i restrukturiranja duga, savetuje privatne fondove i državne organe.
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
