No pasarán, lešinarski fondovi

Argentina je po drugi put u poslednjih trinaest godina odbila da plati dug, ovog puta 1,3 milijarde dolara američkim hedž fondovima Aurelius Capital Management i NML Capital.

Ti fondovi nikada nisu pozajmili novac Argentini, već su za 630 miliona dolara otkupili deo njenog suverenog duga nakon što je vlada u Buenos Ajresu 26. decembra 2001. saopštila da ne može da isplati 93 milijarde dolara.

Tadašnji argentinski bankrot je rezultirao teškim posledicama: BDP Argentine je pao za 4,4 odsto u 2001, i čak za 10,9 odsto u 2002. godini, a pezos se sunovratio za 40 odsto.

foto: reuters

Nastale su i negativne globalne posledice i u ekonomskim hronikama taj događaj je zabeležen pod nazivom „argentinska velika depresija“, koja se „sinergijski“ podudarila s krizom ruske rublje 1998. i brazilskom krizom 1999.

Više od deceniju kasnije repovi tog argentinskog bankrota se još vuku, preteći ponovo da izazovu dar-mar na svetskim berzama.

TRGOVAC LOŠIM PAPIRIMA: Okidač takvog ishoda povukao je Pol Singer, vlasnik korporacije Elliott Management, koji je diplomirao psihologiju na univerzitetu Ročester, a pravo na Harvardu. On je nekada bio pravnik za pitanja nekretnina u banci Donaldson, Lufkin & Jenrette. Krenuvši u sopstveni biznis, od početka je bio fokusiran na nenaplative aranžmane (distressed assets), kupovao je dugove bankrotiranih firmi. Umešan je u mnoga post–crash restrukturisanja uključujući tu i Chrysler i proizvođača autodelova Delphi. Podržavao je na sudu kolege milijardere Seta Klarmana i Džona Polsona da kupe potraživanja teška dve milijarde od bankrotirale američke korporacije Lehman Brothers.

Fondovi Aurelius Capital Management i NML Capital su bili upleteni i u krize suverenog duga u Gani, Kongu i Peruu.

foto: wikipedia.org

Singer je aktivan u Republikanskoj stranci, podržavao je kampanju Džordža Buša mlađeg (koji ga je uvrstio u počasnu američku delegaciju koja je putovala u Jerusalim prilikom proslave 60. godišnjice formiranja države Izrael), i republikanskog kandidata Mita Romnija, a učestvovao je i u prikupljanju novca za kampanju gradonačelnika Njujorka Rudolfa Đulijanija. Deo svog bogatstva davao je u dobrotvorne svrhe među kojima su i fond za podršku gej i lezbejske populacije, ali i fondacije za podršku policiji i porodicama marinaca.

Detalji o političkoj aktivnosti tog milijardera koji zarađuje na rizičnim papirima osvetljavaju činjenicu da je u presudu o suverenim dugovima u njegovu korist do grla umešana američka politika. Njegovu lobističku grupu American Task Force Argentina, neki izvori nazivaju najistaknutijim i najbolje finansiranim (troši više od sedam miliona na lobiranje u SAD) oponentom restrukturiranja argentinskog duga. Refinansiranje argentinskog duga potkopavano je i vetom administracije Džordža Buša.

HEDŽ FONDOVI: Spor između Argentine i hedž fondova traje od restrukturiranja argentinskih dugova 2005. Argentinska vlada pokušavala je na razne načine da refinansira dug, a kasnije se pogađala s pojedinačnim poveriocima, među kojima su bili hedž fondovi i privatni investitori iz Evrope, Japana, SAD i drugih zemalja, ali i iz same Argentine. Veći deo njih pristao je na aranžmane refinansiranja, a neki su prodavali svoje poverilačke hartije od vrednosti koje su izgubile i do tri četvrtine vrednosti.

Hedž fondovi, ili kako ih neki nazivaju, lešinarski fondovi, odbili su 2005. i 2010. ponudu da zamene papire argentinskog duga za nove „restrukturirane“, što je učinila velika većina (93 odsto) poverilaca, i pokušavali da naplate sedam odsto argentinskih dugova (četiri milijarde dolara 2013), a od te sume 1,3 milijarde traže hedž fondovi: NML Capital Limited, fond registrovan na Kajmanskim ostrvima, i Aurelius Capital Management i Blue Angel, registrovani u SAD.

Singerovi hedž fondovi su podizali tužbe da bi sprečili plaćanje dugim poveriocima i nastojali su da zaplene imovinu argentinske vlade. Pokušali su, na primer, da blokiraju depozite argentinske centralne banke u Banci federalnih rezervi Njujork, koja je deo sistema federalnih rezervi SAD, koji se sastoji od dvanaest regionalnih banaka.

Pokušali su da zaplene i argentinski predsednički avion.

Argentinska vojna školska regata Libertad je na zahtev fonda NML Capital nedeljama bila blokirana 2012. u luci Tema u Gani, sve dok Međunarodni sud za morsko pravo nije presudio da se brod oslobodi.

Spor je ograničio pristup Argentine stranim kreditnim tržištima, pa je u oktobru 2012. cena zaduživanja Argentine bila 10,7 odsto, dva puta više nego za zemlje u razvoju. Mada Argentina nije sakupljala novac na međunarodnim tržištima, njena naftna kompanija YPF je, u međuvremenu, ipak uzimala kredite za sopstveni razvoj.

foto: reuters

ODLUKA VEĆINE: U argentinskom slučaju nije bilo na snazi takozvano pravilo CAC (Collective Action Clause), po kome kvalifikovana većina vlasnika hartija od vrednosti može da zahteva da joj se pokori manjina „zatezala“. U tom slučaju NML Capital Pola Singera bi morao da prihvati kolektivnu ponudu 93 odsto argentinskih poverilaca koji su pristali da izvuku 33 centa za dolar koji Argentina duguje i ne bi mogao da tuži argentinsku državu.

U Grčkoj je 2010. godine to CAC pravilo uz podršku MMF-a i Evropske centralne banke uvedeno „retroaktivno“ uz uslov da se saglasi 85,8 odsto poverilaca, piše magazin „Forbs“.

Nepostojanje tog pravila u argentinskim kreditnim ugovorima omogućilo je manjinskim poveriocima da praktično sruše sistem argentinske dužničke sanacije. Klatno pravde se oko tog pitanja jako ljuljalo. Singer je, na primer, kupio 1996. peruanski dug za 11,4 miliona, pa je 1998. jedan američki sud presudio da se ne može kupovati dug s jedinstvenim ciljem da se tuži dužnik. Na kraju peruanske sage Singer je uspeo da dobije 58 miliona kada je ta presuda oborena 2000. godine.

Sada se umešao i američki Kongres koji je pozvao američko ministarstvo pravde da ne drži stranu Argentini.

AMERIČKI KADIJA: Ishod pred njujorškim sudom je imao dugu političko-pravnu predistoriju, zbog toga što je Argentina, boreći se da vrati poverenje kreditora, pristala da nadležnost za transakcije u vezi sa restrukturiranjem sopstvenih dugova ima američki, a ne argentinski sud. Ugovorima je precizirano da se plaćanja u vezi sa argentinskim dugom vrše u Americi, u banci New York Mellon.

To nije neobično, jer se, prema nekim izvorima, oko 60 odsto restrukturiranja suverenih dugova zaključuje u SAD.

Pregovori o restrukturiranju argentinskog duga vođeni su od 2005. i 2010. godine, a posle toga pokretani su sudski sporovi u raznim zemljama, a najviše u SAD.

Pošto strane u sporu nisu postigle sporazum do 30. jula 2014, a na osnovu odluke američkog vrhovnog suda, koji je odbacio jednu žalbu Argentine, na scenu je stupio njujorški apelacioni sudija Tomas Grijesa (82), koji je među kolegama poznat po tome da voli da donosi odluke s neželjenim posledicama („nek se vrši pravda, pa makar svet propao“.)

Stari sudija je ne samo naložio Argentini da plati 1,5 milijardi dolara tužiocima, već joj je zabranio da nastavi da plaća kamate investitorima, koji su uzimajući „restrukturirane hartije od vrednosti 2005. i 2010. prihvatili da izvuku 33 centi za dolar pozajmljen Argentini“. Vlasti Argentine su za „restrukturirane“ poverioce deponovale novac, ali on zbog sudske odluke nije išao poveriocima kojima je namenjen.

Sudija Grijesa je u drugostepenom postupku odredio krajnji rok za isplatu Singerovim hedž fondovima 04:00 sata po Griničkom vremenu, u četvrtak, 31. jula, ali je argentinski ministar ekonomije Aksel Kisilof, u sredu, 30. jula, saopštio da su investitori odbili poslednju ponudu argentinske vlade.

Argentina je odbila da plati 1,5 milijardi dolara hedž fondovima NML Capital i Aurelius Capital, zato što bi tada stupilo na snagu takozvano pravilo RUFO (Rights Upon Future Offer Clause) po kome se zemljama dužnicima zabranjuje da voluntaristički nude različitim poveriocima različite uslove. Ako bi Argentina postupila po rešenju američkog suda, mogla bi se pokrenuti lavinu sličnih potraživanja i onih poverilaca, koji su pristali na restrukturiranje argentinskog duga pre deset godina, pa bi po jednoj računici Argentina za glavnicu, kamate i druge penale trebalo da izbroji čitavih 120 milijardi dolara, zaključuje magazin „Forbs“ u članku o lekcijama argentinske dužničke krize.

DIFOLT, BANKROT, NESOLVENTNOST: Danijel Polak, medijator koga je za ovaj slučaj postavio njujorški sud, saopštio je u sredu, 30. jula uveče, da dogovor nije postignut i da će Republika Argentina istog časa postati neplatiša. U nekim našim medijima vest o tome je objavljena pod naslovom „Argentina bankrotirala“, što je preuranjeno. Na engleskom jeziku stanje u koje je zapala Argentina označava se rečju default (difolt), stanje neizmirenja obaveza, nemogućnost ili odsustvo namere da se plate dugovi, što treba razlikovati od nesolventnosti (insolvency) – nemogućnosti plaćanja dugova, i od bankrota (bankruptcy) – sudski kontrolisanog procesa prema onome ko je nesloventan ili ne plaća dugove i prinuđen je da to prizna, ili je takvim proglašen.

Dospeti u stanje neplaćanja nekog računa (defaults on an account) još ne znači bankrot, mada i to može da bude korak ka bankrotu. Plaćanje zaostalog računa se može reprogramirati, ili pokriti novim kreditom, ako je dužnik kreditno sposoban, mada se često dešava da je loše stanje jednog računa povezano s problemima drugih računa.

Bankrot, međutim, spada u najgore stvari koje se mogu desiti dužniku, a posle toga po njega nastupaju teške posledice od kojih je prva da ne može da dobije nove kredite.

Da li će Argentina ponovo doći u takvo stanje zavisi od toga kako će ostalih 93 odsto poverilaca reagovati na ishod njujorškog suđenja.

Švajcarska banka UBS – jedan od vlasnika obveznica restrukturiranih nakon bankrota 2001. godine – obratila se Međunarodnom udruženju za svopove (zamene teških kredita lakšim) i derivate (International Swaps & Derivatives Association ISDA) u Njujorku, da proceni da li je Argentina u stanju „pravog“ ili „tehničkog difolta“. U okviru ISDA petnaest bankara treba da oceni da li je Argentina namirila kamatne obaveze, a ako zaključi da nije, onda će joj za početak automatski stići na naplatu specijalni ugovori o osiguranju kupovine državnih hartija od vrednosti u vrednosti od ukupno oko milijardu dolara.

Argentinske devizne rezerve iznose 29 milijardi dolara. Devizni reprogramirani dug Argentine iznosi oko 35 milijardi dolara, uključujući i osam milijardi dolara pozajmljenih po lokalnom zakonu. Argentina bi, dakle, lako mogla da plati 1,33 milijarde, ali bi u tom slučaju i svi ostali poverioci tražili „nerestrukturiranu sumu“. Tolike milijarde Argentina nema.

Stanje u Argentini je pre njujorške presude bilo povoljnije nego posle nje, a sada se može očekivati veći pritisak na nacionalnu valutu pezos, a takođe i na ubrzanje inflacije, na poskupljenje uvozne robe i na povećanje nezaposlenosti. Argentinska privreda, koja je u poslednje dve godine u recesiji, pati od nestabilnosti domaće valute, kao i od veoma velike inflacije. Posle njujorške presude cena osiguranja argentinskih hartija od vrednosti je skočila, na argentinskim berzama akcije su pale, a uznemirenje je vidljivo i na američkim i evropskim berzama. Uznemirenje investitora je registrovano u Španiji. Agencija S&P (Standard & Poor’s) je smanjila rejting Argentine.

Neki od hroničara odluku njujorškog apelacionog sudije nazivaju sudskim imperijalizmom, a neki od argentinskih političara – iznuđivanjem.

Argentinski ministar finansija Aksel Kisilof je ocenio da međunarodni finansijski sistem loše postupa prema Argentini i da lešinari uvek pobeđuju, a ljudi gube.

I argentinska predsednica Kristina Fernandez de Kirhner je hedž fondove Aurelius Capital Management i NML Capital opisala kao lešinare. Pristalice predsednice Kirhner protestovale su protiv hedž fondova u Buenos Ajresu. Na zidovima su iscrtani veliki grafiti s rečju „buitres“ – lešinari.

I kriza koju su izazvali špekulanti pogodna je za špekulacije. Neki od fondova, među njima i Sorosov Reneisance Tehnologies, u međuvremenu su pokupovali akcije vodećih banaka i kompanija druge najjače latinoameričke ekonomije, prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). To je znak da bogati investitori spremni na rizike procenjuju da će zemlja sa najvećim rezervama uljnih škriljaca na svetu prebroditi finansijsku krizu, piše londonski „Fajnenšel tajms“.

Mnogi veruju da će nova argentinska dužnička kriza kratko trajati pošto je moguće da „treća strana“ odluči da od hedž fondova Elliott Associates i Aurelius kupi 1,5 milijardi dolara argentinskog duga. Kako javlja argentinski list „Ambito finansijero“ ta treća strana bi mogle da budu banke Capital J.P. Morgan, Citigroup HSBS i Deutsche Bank. Nijedna od tih banaka nije se oglasila komentarom na tu vest, a američki „USA tudej“ piše da banke traže izvesne garancije da im novac neće propasti.

STRAH OD ĐAVOLJEG ŠEGRTA: Nervoza se osetila i na berzama, a razne finansijske institucije su tražile da se problem sanira zbog teških posledica koje može izazvati prekid plaćanja.

Džozef Štiglic, profesor Univerziteta Kolumbija, nobelovac i nekadašnji glavni ekonomista Svetske banke, piše u „Njujork tajmsu“: „Izbegavanje bankrota, transfer novca iz Argentine nekim multimilionerima, stvoriće još više nejednakosti, ali to nije samo pitanje fer-pleja, jer lešinarski fondovi su nametnuli veliku štetu globalnom tržištu suverenog duga i zemljama koje od njega zavise, posebno zemljama u razvoju…“

U drugom tekstu „Njujork tajmsa“ citirane su sledeće rečenice Džozefa Štiglica: „Ima mnogo bombi bačenih širom sveta, a u ovom slučaju Amerika baca bombu na globalni ekonomski sistem. Mi ne znamo koliko će snažna biti njena eksplozija, a ona se ne odnosi samo na Argentinu.“