Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Jelena Karleuša odgovorila je na izazov Čede Jovanovića. Da bi pojačala efekat i nadmašila Staniju, koja se pomalo sirotinjski u kupatilu polila iz plastične činijice, Karleuša je skvasila "versaće" haljinu vrednu 5000 evra!
Jelena Karleuša, gošća Sarajevskog filmskog festivala, odgovorila je na izazov Čede Jovanovića pa se nakon poziranja na crvenom tepihu polila na aerodromu. Da bi pojačala efekat i nadmašila Staniju, koja se pomalo sirotinjski, u kupatilu, polila iz plastične činijice, Karleuša je skvasila „versaće“ haljinu vrednu 5000 evra!
Pre samo nekoliko nedelja saznali smo za neurološku bolest – amiotrofičnu lateralnu sklerozu, koja dovodi do paralize mišića, invaliditeta i na kraju smrti. Statistika kaže da 1 do 2 osobe, češće muškaraca, na 100.000 stanovnika, oboli od ove neizlečive bolesti koju prate izuzetno bolna stanja, nepokretnost i puna svest tokom pogoršanja zdravstvenog stanja. Lekari kažu da su bolovi nalik na grč koji imate kada vas neko polije ledenom vodom, pa je tako nastala globalna kampanja za prikupljanje novca za pomoć obolelima. Nisam rekao lečenje, jer se novac prvenstveno usmerava na smanjenje tegoba bolesnika, finansiranje pomoći i pratnje, a bolest je u ovom trenutku neizlečiva.
Savremene društvene mreže su se pokazale kao neverovatno efikasno sredstvo za ovakve kampanje, jer su milioni ljudi počeli da se polivaju ledenom vodom, kače svoje snimke i izazivaju prijatelje da učine isto. Od početka su poznate ličnosti (sportisti, glumci, biznismeni – do Bila Gejtsa) namirisale PR potencijal ove ludorije i za male pare obezbedile sebi planetarnu ličnu promociju. OK, nije prvi put, i sve je prihvatljivo dok god se donira novac, a činjenica je da 15 miliona dolara za nepune dve nedelje zaista predstavlja dobar rezultat. U svetu je humanitarna misija u priličnoj meri ispunjena, a ko nije želeo da se kvasi, mogao je to zameniti većom novčanom donacijom – pošteno!
Nije ovo prvi put da se na duhovit način skreće pažnja na ozbiljne teme. Akcija „Movember“, nastala u Australiji, inspiriše ljude da na velikoj žurci puštaju brkove, (žene ih nalepe), a cilj je borba protiv raka prostate. Na borbu protiv raka dojke ili grlića materice asocira puštanje ružičastih balona, ili trakica na reveru TV voditelja. Razumljiva je potreba da se o tužnim i teškim temama govori na drugačiji način, pogotovo ako želite da probudite odgovornost i izmolite neke pare u vremenu kada smo oguglali na loše vesti i teške medijske sadržaje.
Drugi aspekt „kofenisanja“ ledenom vodom je potvrda superiornosti društvenih mreža i interneta nad radijom ili televizijom, jer je polivanje za samo nekoliko dana postalo opštepoznat globalni fenomen. Setite se samo pisama o „lancima sreće“ iz naše mladosti gde se sreća osmehnula onima koji su prosledili pismo desetorici prijatelja i prijateljica, a kakve su samo nedaće imali oni koji su se usudili da prekinu lanac. Danas uopšte ne moraju da nas plaše kako će nam pasti saksija na glavu, ili da ćemo se razboleti – dovoljno je što nećemo biti moderni i u toku sa svetskim trendovima. Zato je, verujem, Čeda Jovanović pred kamerama želeo prvi da se polije. Dobro, ima tu i želje da se pokažu torzo i tetovaže, uplaćena je i donacija, ali za Svratište za decu – što je tehnička greška, ali svaka pomoć je dobrodošla u zemlji gde je trulo gde god zagrebeš.
Onda se stvar potpuno otela kontroli, jer na internetu imate hiljade „smešnih“ snimaka neuspelih pokušaja polivanja, a gomila društvenih i estradnih poluanonimusa želela je da se polije ledenom vodom pred kamerama.
Iz naše nacionalne asocijacije za borbu protiv amiotične lateralne skleroze kažu da se uprkos hektolitrima vode i satima medijske pompe na računu nije pojavio nijedan dinar donacije. Možda kasni pošta, želim da verujem.
Ipak, ima neke simbolike u tom činu polivanja. Ima u sebi hrišćansku simboliku, krštavanja vodom, simboličnog spiranja greha. Nije to bez đavola, jer nas ta voda vraća ljudskosti i pere od nanosa svakodnevnog masmedijskog i potrošačkog samoljublja. Za razliku od tog intimnog čina, društvene mreže ga čine profanim, komičnim do nivoa početaka filma i prve neme komedije Luja Limijera „Poliveni polivač“. Cilj nije preobražaj, kao kod hrišćanskog krštenja, ili lečenje maničnih stanja i erotskog naboja nagomilanog libida. Kanta hladne vode klasična je vojnička neslana šala za masturbatore, šmrk ledene vode u logoru ili ludnici da se „smire“ ludaci ili pokvase logoraši na ciči zimi. Kantom ledene vode se lečila telesna ili duševna uspaljenost – dok je danas ta ista kanta mogućnost da se animira i uzbudi javnost ili jednostavno skrene pažnja na sebe.
Jelena Karleuša, gošća Sarajevskog filmskog festivala, odgovorila je na izazov Čede Jovanovića pa se nakon poziranja na crvenom tepihu polila na aerodromu. Da bi pojačala efekat i nadmašila Staniju, koja se pomalo sirotinjski, u kupatilu, polila iz plastične činijice, Karleuša je skvasila „versaće“ haljinu vrednu 5000 evra!
Umesto veličine donacije postalo je bitno koliko vredi odeća koju pokvasite, što je autentična domaća devijacija globalne ideje o solidarnosti i humanosti. U Srbiji se ne poliva čovek, već njegova odeća, što je dehumanizacija karakteristična za tranziciju.
Na kraju, moram da zaključim da su naše televizije uz pomoć tabloida i estrade uspele da pokvare kantu sa hladnom vodom, što potvrđuje moju tezu da je kanta sa vodom iz „Laze“ izašla! Sada je tamo Slavica.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve