Panika u Londonu

Od raspisivanja referenduma o nezavisnosti Škotske 2012. godine, istraživanja javnog mnjenja konstantno su pokazivala podršku većine Škota ostanku zemlje u Ujedinjenom Kraljevstvu. A onda je krajem avgusta prvi ministar Škotske i lider kampanje za nezavisnost Aleks Salmond „oduvao“ lidera kampanje „Bolje zajedno“ Alistera Darlinga u TV duelu o referendumu. Desetak dana pre glasanja jedno od istraživanja javnog mnjenja prvi put pokazuje da bi većina Škota zaokružila „Yes“ kao odgovor na pitanje da li Škotska treba da bude nezavisna, i da je kampanja Almondove Škotske nacionalne partije i njenih pristalica urodila plodom.

Iako je prema pomenutom istraživanju javnog mnjenja odnos snaga među pristalicama kampanje za nezavisnost i unionista svega 51 prema 49 procenata, što uključuje i moguću statističku grešku, i nasuprot tome što istraživanje drugih agencija pokazuje da pristalice bloka „Bolje zajedno“ i dalje vode, i sama mogućnost da bi Škotska zaista mogla da napusti zajednicu izazvala je paniku među pristalicama unije koja okuplja tri glavne partije u britanskom parlamentu. Britanska javnost ocenjuje da za dve godine kampanje za, odnosno protiv nezavisnosti, londonska vlada i parlament nisu ozbiljno uzimali u obzir mogućnost da škotski prvi ministar Aleks Salmond može da pobedi na referendumu, i sada oštro kritikuje paniku koja je nastala od kada izgledi za otcepljenje Škotske postaju realni. Bivši prvi premijer Škotske Henri Mekleiš, i sam pristalica ostanka Škotske u sastavu Britanije, kritikovao je London da je dugo „odbijao da vidi realnost“. Jer, razlika između dva bloka jeste mala, ali istraživanja pokazuju trend jačanja pristalica nezavisnosti.

Najveći broj Škota koji su promenili mišljenje u poslednjih mesec dana su pristalice Laburističke partije, koje su se od opcije „ne“ okrenule opciji „da“. Porastao je i broj glasača mlađih od četrdeset godina koji bi glasali za nezavisnost. Škotski konzervativci su jedini koji su nepokolebljivo ostali protiv nezavisnosti. Škoti koji podržavaju ostanak u uniji su, kako piše britanska štampa, „zbunjeni“ jačanjem podrške Aleksu Salmondu.

USTUPCI LONDONA: Kada ovaj broj „Vremena“ bude na kioscima, Škotsku očekuje još sedam dana surove kampanje. Zvanični London je na vest o porastu podrške nezavisnosti odgovorio iznošenjem plana o ubrzanom donošenju zakona koji bi Škotskoj obezbedili veću autonomiju ukoliko ostane u uniji. Britanski ministar finansija Džordž Ozborn prvi je obavestio javnost da se radi na nacrtu plana, da bi istog dana, u ponedeljak, bivši premijer Velike Britanije, laburista Gordon Braun, izneo plan rada na novom zakonu. Prema Gordonovom planu, britanski parlament bi o novim ovlašćenjima koja bi bila dodeljena Škotskoj trebalo da počne da raspravlja već u januaru sledeće godine, ukoliko Škotska ostane deo unije. Prvi nacrt zakona u dvanaest tačaka o povećanju nadležnosti bio bi predstavljen već u oktobru. „Status kvo nije opcija, govorimo o ustavnim promenama koje bi zemlju dovele blizu federalnog uređenja“, izjavio je Braun u Edinburgu.

Prvi ministar Škotske Aleks Salmond upozorio je laburiste da su istu taktiku prenošenja moći na Edinburg primenili u završnici kampanje pred parlamentarne izbore u Škotskoj 2011. godine, i izgubili. Tri najveće stranke britanskog parlamenta, članice kampanje „Bolje zajedno“, hitno su prešle preko nesuglasica o tome koje nadležnosti i u kojoj meri treba preneti na Škotsku i glasno stale iza Brauna. Njegov plan podržali su jednoglasno i vođa vladajuće koalicione partije liberal-demokrata Nik Kleg, vođa laburista Ed Miliband i premijer Velike Britanije Dejvid Kameron.

BORBA ZA SVAKI GLAS: Imajući u vidu da je vođa kampanje „Bolje zajedno“ Alister Darling izgubio deo kredibiliteta među glasačima nakon poraza u TV duelu, kao i ocenu javnosti da je kampanju vodio „mlako“, Gordon Braun je postao najveća uzdanica Vestminstera u narednih nedelju dana. Braun će dane do referenduma provesti u Škotskoj i pokušati da ubedi škotske laburiste da se priklone opciji „Bolje zajedno“, jer se smatra da su upravo pristalice laburista jezičak na vagi. To će biti prvi put nakon Gordonovog odlaska sa mesta premijera 2010. godine da će govornicu deliti sa Edom Milibandom, koji ga je nasledio na čelu laburista.

Sa druge strane, premijer Dejvid Kameron je nepopularan među Škotima, te se drži po strani u finišu kampanje. Iako je izjavio da neće podneti ostavku ukoliko Škoti izglasaju nezavisnost, svakako bi u tom slučaju bio pod velikim pritiskom da podnese ostavku. Londonski „Telegraf“ piše da se u Konzervativnoj partiji raspravlja da je premijer u „velikoj nevolji“ uoči referenduma.

Veliku Britaniju očekuju parlamentarni izbori za devet meseci, a referendumska kampanja je uvertira koja bi mogla već sada da ih prelomi. Škotski laburisti i Gordon Braun možda imaju šanse da ubede kolebljive Škote da glasaju protiv nezavisnosti, ali to čine i ubeđujući ih da će na mesto Dejvida Kamerona u maju sledeće godine doći Ed Miliband i „spasiti ih konzervativaca“. U prilog tvrdnji lista „Ekonomist“ da je britanski premijer Kameron „sam protiv svih“ u referendumskoj debati koja otvara duboke podele pred parlamentarne izbore, govori i nedavni skandal u redovima torijevaca, kada je konzervativni poslanik Daglas Karsvel istupio iz Kameronove partije i pridružio se Britanskoj partiji nezavisnosti (UKIP). Karsvel se kao član UKIP-a kandidovao za predstojeće vanredne lokalne izbore, zakazane baš na rođendan premijera Kamerona, 9. oktobra. Karsvel je postupak objasnio time što Kameron „nije dovoljno ozbiljno shvatio promene koje se dešavaju Velikoj Britaniji“. Pretpostavlja se da će UKIP odneti pobedu na tim izborima i potvrditi rastuću podršku među Britancima.

Vođa UKIP-a Najdžel Feridž priključio se raspravi o nezavisnosti Škotske pokušavajući da sebi pribavi koji dodatni poen i optužio prvog ministra Škotske da raspiruje „preteran“ nacionalizam, koji, za razliku od nacionalizma koji sam Feridž zastupa, „nije zdrav“.

Pod pritiskom su i vođa laburista Ed Miliband i prvi ministar Škotske Aleks Salmond; svi su se, međutim, izjasnili da ostavki neće biti, bez obzira na ishod referenduma.

„Bojim se da Britanija mesečari u strašne podele“, izjavio je nedavno gradonačelnik Londona Boris Džonson.

SKOK U MRAK: Panika u Londonu izazvala je pad funte na najniži nivo u poslednjih devet meseci, kao i pad akcija najvećih škotskih banaka i kompanija.

Upravo je funta, odnosno monetarna unija Škotske i ostatka Velike Britanije, jedan od glavnih fokusa završne debate uoči referenduma. Ministar finansija Velike Britanije Džordž Ozborn bio je izričit da monetarna unija sa eventualnom nezavisnom Škotskom nije opcija. Međutim, iz redova Aleksa Salmonda tvrde da je to samo blef Londona. Pored polemike o zajedničkoj valuti, borba za glasove se vodi i polemikom o nacionalnom dugu, naftnim rezervama, privatizacijom Nacionalne zdravstvene službe (NHS), politikom zapošljavanja i politikom kontrole imigracije.

Debata o stvaranju nove države, ma koliko se zasnivala na egzistencijalnim pitanjima poput valute, centralne banke i odbrane, uključuje i neminovnu emotivnu stranu i osećanje nacionalnog identiteta. Kampanja „Bolje zajedno“ kritikovana je, između ostalog, i zbog nedostatka emocija u komunikaciji sa biračima. Dok lider pokreta za nezavisnost Aleks Salmond pokušava da „ostane pribran“ uprkos naglom skoku podrške i insistira na činjenicama u finišu debate, analitičari savetuju pristalice opcije „Bolji zajedno“ da pokušaju da igraju na osećanja Škota i ubede ih da srca treba da im ostanu u Uniji.

Finalna debata u Škotskoj će se voditi i oko članstva eventualne nezavisne Škotske u Evropskoj uniji i NATO-u. Agencija Rojters prenosi da je neimenovani izvor iz Evropske komisije potvrdio njen ranije iznesen stav da automatsko članstvo nezavisne Škotske u Evropskoj uniji, kao i NATO-u, nije opcija.

Upozorenja stižu sa svih strana, pa tako londonski „Telegraf“ piše da je „Skok u nezavisnost skok u mrak“, a američki ekonomista Pol Krugman upozorava Britance i Škote da je „politička nezavisnost sa monetarnom unijom recept za katastrofu“.

Zabrinuta je i kraljica Elizabeta II, koja se do sada držala po strani. Unionisti su najavili da će kao jedan od poslednjih aduta pozvati kraljicu da se obrati Škotima i pozove ih da ostanu u Velikoj Britaniji.

Ukoliko se Škoti izjasne za otcepljenje od Velike Britanije, Salmond je najavio da Škotska proglašenje nezavisnosti može da očekuje 24. marta 2016. godine, na 309. godišnjicu stupanja na snagu Zakona o Uniji, kojim su se Kraljevina Škotska i Kraljevina Engleska ujedinile u Veliku Britaniju.