Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Mnogo bih voleo da se za mandata Miše Beka provozam do Budimpešte za dva sata, a u drugom mandatu istog direktora da stignem do Soluna za tri sata, ali brzina kojom se i ovo imenovanje sprovodi upozorava da smo još na lajkovačkoj pruzi
Drug s drugom: Koje boje je Vučićeva mačka?
Moj „utisak nedelje“ jeste da su i ove nedelje odložene neminovne, žalosne i teške odluke oko rebalansa budžeta. Javljeno je bilo da ta odluka čeka Vučićev povratak iz Kine.
Vratio se s blagovestima. Sedeo je odmah do druga premijera, šarmirali su se uzajamnim duhovitostima, doneo je maketu super brzog voza koja sad može da se izloži uz maketu „Beograda na vodi“ i jedino je sigurno da ćemo u decembru biti domaćini konferencije koju Kina jednom godišnje organizuje sa zemljama istočne i centralne Evrope.
Pre dve godine to je bilo u Bukureštu, prošle u Budimpešti, pa je nekako logično da u kineskom pomeranju s istoka na zapad trošak sad pripadne nama, a za narednu godinu neka se spremi Zagreb, pa tako redom. Čini mi se da je oko ove inicijative naš premijer kucao na otvorena vrata i ne bih rekao da je to neki poseban znak uvažavanja Srbije, kako su mediji pokušali da nam predstave, već pre da je to stvar kineskog protokola sastavljenog i pre nego što su čuli za druga Vučića.
Daleko bilo, nemam ja ništa protiv brzog voza i konferencije. Mnogo bih voleo da se za mandata Miše Beka provozam do Budimpešte za dva sata, a u drugom mandatu istog direktora da stignem do Soluna za tri sata, ali brzina kojom se i ovo imenovanje sprovodi upozorava da smo još na lajkovačkoj pruzi.
Ovde se sve odlaže i razvodnjava osim disciplinovanja medijske scene, čemu posvećujemo značajan broj stranica ovog izdanja „Vremena“. Dakle, Vučić se vratio iz Kine, a rebalansa budžeta još nema. Odluka zbilja nije laka, ali sa svakim danom odlaganja postaje još teža. Evo, uostalom, najnovije analize Fiskalnog saveta u kome se, obratite pažnju, posebno upozorava na cenu dvogodišnjeg odlaganja bolnih odluka.
Hirurg kao primer: Pa ti posle seci!
Ako plate u javnom sektoru i penzije ne budu odmah smanjene linearno za 15 odsto, već u narednoj godini će uslediti novo smanjenje, upozorava Fiskalni savet, koji kaže da svako manje smanjenje obavezuje državu da novac nadoknadi povećanjem poreza na dodatu vrednost.
Fiskalni savet je ranije izveo računicu prema kojoj bi, na primer, smanjenje plata u javnom sektoru i penzija za 12 odsto značilo povećanje PDV-a za jedan odsto.
Ne postoji rešenje koje može da donese dovoljne uštede a da iz umanjenja isključi najveći broj penzionera i zaposlenih u javnom sektoru, tvrdi Fiskalni savet u najnovijoj analizi.
„Progresivni modeli koji bi smanjivali samo plate i penzije veće od prosečnih mogu samo u teoriji da daju dovoljne uštede, i to ukoliko je stopa umanjenja penzija i plata preko prosečnih veća od 50 odsto“, navedeno je u toj analizi.
Fiskalni savet tvrdi i da se umanjenje plata i penzija ne može izbeći, jer uštede koje bi po ovom osnovu trebalo ostvariti iznose oko 800 miliona evra.
Sve ostale mere fiskalne konsolidacije, kako je navedeno, poput dovođenja u red javnih preduzeća, smanjenje sive ekonomije, otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru… – ne daju dovoljne uštede za izbegavanje krize.
Smanjenje penzija i plata u javnom sektoru jeste nepopularan, ali je ekonomski efikasan način za smanjenje deficita, tvrdi Savet a kao argument se navodi da su tokom krize sve zemlje koje su bile u sličnoj fiskalnoj poziciji kao Srbija, bile prinuđene da smanje plate i penzije – Litvanija, Portugal, Grčka…
„Da je postojalo drugo i bolje rešenje, ove zemlje bi ga verovatno primenile. Negativan uticaj smanjenja plata i penzija na BDP i poreske prihode postoji i to ne sporimo. Naprotiv.
Ali je taj uticaj ograničen“, tvrde stručnjaci okupljeni u ovom telu.
Savet podseća da od svog osnivanja 2011. primećuje da vlada po pravilu usvaja mere koje donose nedovoljne uštede, pa se, kako je navedeno, njima izbegne neposredna opasnost od krize, ali se ne preokrenu nepovoljni trendovi u javnim finansijama, zbog čega svaka sledeća mera mora da bude još teža.
„Pre dve do tri godine za ozdravljenje javnih finansija verovatno je bilo dovoljno zamrzavanje penzija i plata i bolja kontrola javnih preduzeća. Prošle godine je verovatno bilo dovoljno smanjenje plata i penzija za 10 odsto i reforma javnih preduzeća, ali vlada se opredelila za ‘solidarni porez’ i povećanje umanjene stope PDV-a. To sve jeste odlagalo krizu, ali je zato sada potrebno još veće smanjivanje penzija i plata“, tvrdi Fiskalni savet.
Ukoliko se ponovo nedovoljno saseče, upozoravaju, možda će se ponovo „kupiti“ još godinu dana do izbijanja krize, ali će javne finansije Srbije na jesen 2016. biti u još lošijoj situaciji i zahtevati još teže mere, zaključak je Fiskalnog saveta.
Fisklani savet je prikazao kolike su potrebne stope umanjenja penzija i plata preko prosečnih da bi se uštedelo potrebnih 800 miliona evra.
Raspodela korisnika penzija i plata u javnom sektoru je takva da bi umanjenje plata i penzija na iznos koji prelazi prosečno primanje, moralo da iznosi više od 50 odsto, a to bi, kako tvrde, odgovaralo linearnom smanjenju od 15 odsto.
Druga alternativa je umanjenje iznadprosečnih plata i penzija za oko 35 odsto, što bi odgovaralo linearnom smanjenju plata za 10 odsto i penzija za 12 odsto, ali bi ono, navodi Fiskalni savet, moralo da ide uz povećanje PDV-a.
Fiskalni savet se zalaže za linearno smanjivanje plata i penzija, uz objašnjenje da je progresivno smanjivanje suviše komplikovano i ne donosi dovoljne uštede od 800 miliona evra.
Oni navode primer hirurga kome je na ime solidarnog poreza osnovna plata od 90.000 dinara umanjena za 6000 dinara. On bi, prema njihovoj računici, linearnim smanjenjem od 15 odsto zarađivao 76.500 dinara. Progresivno smanjenje plate od 50 odsto iznad praga od 45.000 dinara, donelo bi ovom hirurgu mesečno 67.500 dinara.
Što baš po Tomi: Ko na crno peče rakiju!
Dušan Vujović, ministar finansija i zagovornik politike da bi plate u javnom sektoru i penzije trebalo smanjiti za nekih šest do osam odsto, ocenio je još da bi umesto povećanja PDV-a, u cilju povećanja budžetskih prihoda, bilo bolje da se poveća obim naplate poreza.
„Nećemo cediti suvu drenovinu povećanjem PDV-a“, rekao je Vujović dodajući da ne želi da povećanjem PDV-a dodatno optereti one koji već pošteno plaćaju porez.
On je napomenuo da je jedna od oblasti koje treba urediti naplata poreza na proizvodnju alkoholnih pića.
Prema njegovim rečima, proizvođači alkoholnih pića se ponašaju različito i, čak i kada žive jedan do drugog, dešava se da je jedan prijavljen i plaća PDV, dok drugi radi na crno.
„Na kraju, poreznici kontrolišu kako radi onaj koji je prijavio da peče rakiju i da je prodaje, dok onog što radi na crno nemaju u evidenciji pa ga i ne kontrolišu“, rekao je Vujović na okruglom stolu u organizaciji nedeljnika NIN.
Ako ovo nije napad na Tomu Nikolića, ne znam šta je. Gde se baš seti rakije. Biće da je to deo zavere protiv A. Vučića koja je pod uticajem opijata težih od rakije zasnovana na pretpostavci da neko svađa Vučića s Nikolićem ne bi li oslabio položaj premijera.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve