Instrumenti meke sile

Još od devedesetih godina, veliki svetski mediji su pokazali želju da se ozbiljnije bave Srbijom. Svetski servis BBC-ja je tako odigrao ključnu ulogu u formiranju, organizovanju i povezivanju opozicionih medija u Srbiji, uz vesti koje su često bile jedini kanal slobodne komunikacije i kritike Miloševićevog režima. Sličan uticaj je do danas zadržala „Slobodna Evropa“, samo je borbu protiv Miloševića zamenila promocija američke spoljne politike na Balkanu.

Kraj revolucionarnog perioda obaranja Miloševića označio je nagli pad interesa svetskih medijskih kuća za Srbiju. Naravno, ostala su potencijalna žarišta manjeg intenziteta na Kosovu i delimično u Bosni i Hercegovini, ali smatralo se da ovde više nema „velikih vesti“ koje bi svetskim kućama dale globalnu gledanost, ili dopisnicima dale spektakularne detalje za profesionalne biografije.

Svetska ekonomska kriza nas je dodatno udaljila iz zone interesa globalnih medija, jer su budžeti drastično smanjeni. Francuzi su ukinuli RFI, koji je bio verovatno najkvalitetniji program na srpskom jeziku zbog intelektualnog nivoa saradnika, a uskoro je nestao i BBC na srpskom, simbol građanskog i rojalističkog otpora prvo fašizmu, a zatim komunizmu. Danas u radijskom etru imamo samo nemački servis DW (Deutsche Welle) i Slobodnu Evropu, potvrdu da su Nemačka i Amerika jedine preostale globalne medijske sile. Donedavno su i Kinezi emitovali program na srpskom, ali je dosadašnji medijski partner, Radio Fokus, volšebno nestao iz etra. U najavi je ruski radio u Beogradu, ispostava globalne mreže RT, sa težnjom da ovde krene sa radom njihovo dopisništvo.

Sa televizijom je, ipak, stvar malo drugačija.

MEDIJSKA GEOPOLITIKA: Od tri najgledanije televizije u Srbiji, dve su još u domaćem vlasništvu. Reč je o javnom servisu (RTS-u) i programima medijske grupe Pink. Grčki kapital je prisutan u konglomeratu TV Prva i B92. Ovaj medijski blok se od početka deklarisao kao komercijalan, bez vidljive želje da vrši značajniji politički uticaj. Upliv politike je u ovom biznisu kontraindikovan, jer ćete lišeni takvih ambicija lakše razvijati posao, a vlast lišiti paranoje da im radite o glavi.

Upravo je to ključno pitanje za svaku medijsku investiciju iz inostranstva. Kakav će biti odnos prema aktuelnoj garnituri na vlasti u Srbiji? Procena je, naravno, obostrana.

Primer takvog medijskog nepoverenja je pokazan u slučaju pompezno najavljene, navodne, nemačke investicije u projekat TV Nova. Vlast je pred izbore procenila da ne želi rizik, a ostali igrači nisu želeli da dele marketinški kolač od predizbornih aktivnosti. Te slatke parice televizije beru jednom u četiri godine, pa je TV Nova ostala kratka za nekoliko miliona. Nije pomogao ni Sulejman Veličanstveni, ili tačnije, treća sezona istoimene popularne serije. Danas je TV Nova kablovska egzotika.

Međutim, dve medijske kuće su u Srbiji ozbiljno izgradile medijsku bazu, prvenstveno u kablovskim distributivnim mrežama. U pitanju su Al Jazzera i N1, kanali koji plediraju na regionalni uticaj u tri ključne novonastale zemlje u regionu.

Počnimo od Al Jazeere Balkans (AJ), koja je po rođenju na ovim prostorima starija. Ono što je bilo vidljivo od početka jesu visoki profesionalni standardi slike, tona i informativne prakse – koja nam je pokazala kako danas izgleda moderna televizija. Takođe, AJ nam je pokazala koliku snagu danas imaju globalne TV mreže, sa dopisnicima i pričama iz celog sveta. Dokumentarni programi su nas upoznali sa svetskim trendovima, naročito u islamskim zemljama, ali i na mestima gde neki zapadni mediji nisu imali priliku da dopru. Dokumentarni programi su svakako najkvalitetniji deo produkcije AJ, sa vrlo jakim elementom socijalne odgovornosti. Naročito je fascinantan novinarski pristup društvenim problemima koji odlikuje blagi pritisak, umesto konflikta, nema otvorenih sukoba sa lokalnim vlastima. Princip Al Jazeere je uporno ukazivanje na problem, pre nego direktno oponiranje nadležnima. U tom smislu je zanimljiva novinarska praksa od koje možemo mnogo da naučimo. Nazovimo to mudrošću Istoka.

Druga medijska kuća sa regionalnim aspiracijama je američki info kanal N1. On je deo kablovskog sistema SBB i pokriva teritoriju Srbije, Bosne i Hrvatske uz specijalne veze sa medijskim gigantom CNN. U tehničkom pogledu je superioran, što mu omogućava da dozira količinu zajedničkog programa, a ostatak prepusti lokalnim studijima. Važan deo programa su i emisije CNN-a. Očigledno je i Amerikancima jasno da je u medijskom smislu prisutan strah od Jugosfere, pa je količinu informacija potrebno pažljivo dozirati. Al Jazeera je na Balkanu univerzalna, a centralni studio je zvanično u Sarajevu – delom zbog geografskog centra, ali pre zbog bitnog islamskog elementa. U slučaju N1, postoji neka vrsta asimetrične federacije, gde su članice nezavisne, ali opet uvezane zajedničkim info sadržajima.

JUGOSFERIČNI MEDIJI: Paradoksalno je da od raspada SFRJ i YU televizijskog poola, ili YU-tela, niko nije uspeo da napravi profitabilan biznis u sferi informativnog programa. Pink je to uspeo, ali sa drugačijim sadržajima. Novonastale države su prve elemente državotvornosti sticale upravo sa nacionalnim TV programima koji su se izdvajali iz jedinstvenog YU etra. Umrežavanje predstavlja suprotan proces koji je potrebno nekako opravdati. Al Jazeera ima argument islamskog elementa na Balkanu, kao deo globalne mreže, a koji je važan deo balkanskog identiteta – još od otomanskog perioda.

To nikako neće biti komercijalna televizija, što znači da se kao medijska investicija nikada neće direktno isplatiti kroz reklame. Cilj je svakako drugačiji – verovatno geopolitički, ali delom i ekonomski, jer su investitori iz arapskog sveta vrlo dobrodošli u Srbiji.

Isto se može reći i za N1, gde je kohezioni faktor verovatno NATO kišobran nad Balkanom. Iako N1 nemate u Crnoj Gori, ona je trenutno ogledno poprište kampanje za članstvo Crne Gore u NATO. „Bolje banana u ruci, nego ruska čizma za vratom“, poručuju bilbordi u Podgorici, obeleženi NATO znakom. Ma kako nam se to činilo dalekim, Srbija i Bosna su sledeće na redu. Nadam se samo da će medijski argumenti biti ubedljiviji od banana i ruske čizme. Tim pre što u Srbiji nemamo toliki broj luksuznih ruskih vila i jahti.

Ako smo zaključili da Al Jazeera nema naviku da ljuti vlast, kako onda da protumačimo odnos N1 prema tom pitanju. Česta pojavljivanja američkog ambasadora u medijima, naročito po pitanju odnosa Srbije i Rusije, možda nude deo odgovora. Nakon Ukrajine, Amerikanci su shvatili da je važno mesto susreta globalnih uticaja – ponovo Srbija. Ovo je šahovski potez, preventivnog karaktera.

Zajednička crta N1 i AJ je veliki broj profesionalaca koji su u ove dve kuće ušli tokom propadanja TV B92. Tek danas postaje jasno koliki je uticaj ova kuća imala na čitavu generaciju medijskih stručnjaka, gde spadaju ne samo novinari, već i tehničko osoblje i veb eksperti.

Kakva je budućnost medijskih regionalnih projekata?

Očigledno, u ovom slučaju će ključni faktor biti bezbednosna procena, jer su programi ovog tipa nalik na zeke iz Durasel reklame. Koji zeka ima najbolje baterije (čitaj fondove), najduže će da trči! Čini mi se da u oba slučaja interes za regionalno povezivanje nije došao iz regiona, kao autohtona potreba da se medijski sarađuje sa komšijama. Interes je u oba slučaja van nas i naših potreba, što me svakako ne čini optimističnim. Vreme će pokazati da li će kvalitetnija i savremenija televizija uz brži internet biti baza za moguća buduća regionalna povezivanja, koja bi se bazirala na prepoznavanju istinske bliskosti. U ovom trenutku su jedine komercijalne regionalne TV mreže one koje se bave sportom i donekle – muzikom i filmom. Uskoro bi to mogli biti umetnost, nevladin sektor, ekologija ili biznis. Do tada, regionalni informativni kanali jedino mogu da vas zabave dok gledate političare iz susednih zemalja, koji neviđeno liče na ove naše, i kažete sebi, fala bogu ovo nije kod nas!