U organizaciji Žena u crnom, u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, u ponedeljak 6. jula, gostovali su aktivisti španskog Podemosa. U Evropi vlada strah da bi na talasu uspeha grčke Sirize i ova levičarska partija mogla da dođe na vlast na parlamentarnim izborima koji će se održati do kraja godine
Nakon gromoglasnog aplauza zbog rezultata referenduma u Grčkoj otpočeo je skup na kome su govorili Konča Almudena Olmo iz Madrida i Marija de las Montanas Gutjerez iz Sevilje, aktivistkinje Indignadosa, Martin Alonso Zarza, filozof i mirovni aktivista, Konča de Sena, aktivistkinja Indignadosa i sindikalistkinja. Ovaj skup je održan 6. jula u Centru za kulturnu dekontaminaciju u organizaciji Žena u crnom Srbije.
Podemos je u političku partiju izrasla iz M-15 – Indignados/Ogorčeni, pokreta masovnih građanskih protesta nastalih 2011. godine.
Martin Alonso kaže da Ogorčeni dokazuju nastajanje novog političkog subjekta na pozornici Španije koji se može uporediti i sa Arapskim prolećem jer su slični oblici otpora. „Stopile su se tri krize iz kojih je izrastao ovaj pokret. To su krize političkih partija, kriza izazvana politikom štednje i kriza moralnog poretka kao najozbiljnija od ove tri. Finansijska elita je pokvarila sve segmente života, što je dovelo do ekstremnog individualizma i konzumerizma na štetu solidarnosti.“ Alonso je dodao da je pred Podemosom veliki izazov: „Kako da se organizujemo, a da ne ponovimo strukturu i greške onih koje kritikujemo, kako stvoriti modele vlasti i moći koje nemaju veze sa onim postojećim?“ On smatra da je Podemos uticao na tradicionalne partije koje preuzimaju od njega terminologiju i tematiku jer se plaše da će ostati bez vlasti. S druge strane, postoji problem jer žele da isključe Podemos iz političkog života. „Oni izvrću ono što mi govorimo, tvrdeći da je naše delovanje antisistemsko i nedemokratsko“, dodaje Alonso.
Podemos je na nedavnim lokalnim izborima u Španiji napravio koalicije i uspeo da osvoji vlast u mnogim velikim gradovima Španije kao što su Madrid, Valensija, Barselona. „Teme o kojima diskutujemo na našim debatama su dugoročna i kratkoročna politika, politika stanovanja, sprečavanje deložacija, javne službe, zaposlenje“, kaže Olmo: „Kada je došlo do smanjenja socijalnih davanja, izbili su talasi protesta zbog javnog zdravstva i stanovanja koji su naši najveći problemi. Naš stav je da moramo da promenimo Ustav, izborni sistem i da potpuno promenimo raspored političkih snaga u Španiji, to nam je srednjoročni plan. Ne znam šta će biti na parlamentarnim izborima u novembru, ali ova kriza nas je odvela 50 godina unazad što se tiče sloboda i prava ljudi.“
Podemos je specifičan zbog svoje strukture, koja je horizontalna: iako imaju svoje predstavnike koji su prisutni u javnosti, njih ne kandiduju na izborima, već su to neki drugi ljudi. Da levičarske ideje i horizontalna struktura mogu da opstanu pokazuje španski grad Marinaleda koji funkcioniše na principima neposredne demokratije, kaže Montanas: „Od 1979. godine ovaj grad funkcioniše po modelu potpune jednakosti. Sa takvim sistemom oni 2008. godine nisu osetili nikakvu krizu, nastavili su da žive isto kao pre.“
Kriza se odrazila i na sindikate, koji više nisu glavno uporište radnika, a takođe je primetna i razlika između sindikata na severu i jugu Evropske unije. „Stanje sindikata je baš žalosno“, kaže De Sena: „Mislim da je učešće sindikata u državnim institucijama pokvarilo same sindikate. U njima postoji mnogo borbenih ljudi spremnih na akciju, ali oni nisu na vrhu. Neki od sindikalnih lidera su imali korupcijske afere, to je pogubno jer se zbog nekoliko ljudi jedna mala mrlja širi na celu strukturu sindikata i borba se obesnažuje. Kod nas je došlo i do fenomena žutih sindikata, to su korporativni desničarski sindikati koji su bliski vlasnicima.“
Osvrćući se na referendum u Grčkoj i na parlamentarne izbore u Španiji zakazane za novembar ove godine, aktivisti su bili suzdržani u procenama. „Trojka nikako ne bi volela da Podemos dođe na vlast, videćemo kako će tretirati ovu situaciju koja je u Grčkoj. To je veliki eksperiment. Problem koji može da nastane je zajedničko dejstvo nacionalizma i neoliberalizma u strahu od levice. Tu postoji velika spona, oni u velikom slučaju deluju zajedno, što može da prouzrokuje oluju protiv emancipatorskih levičarskih načela“, zaključio je Alonso.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
