Lišće koke, srp, čekić i raspeće

Gde god da ode i šta god da kaže, papa Franja je neprestano u centru medijske pažnje. Svakako, pažnja se uvek poklanjala poglavarima Rimokatoličke crkve, ali fenomen ovog pape prevazilazi te okvire. (Ima to svoje dobre strane, nesumnjivo, ali i opasnosti, no o tome nekom drugom prilikom. Jednostavno, (sekularni) mediji i javnost u njemu vidi svog miljenika, nekog s kim dele iste vrednosti, ali se istovremeno neretko prenebregava šta je on. Kao rimokatolički poglavar, on govori u ime svoje vere i njegove reči i dela su izraz hrišćanskog učenja. Papa stoga ne može da ispuni očekivanja te javnosti i medija na način na koji bi oni to možda želeli jer on nije samo spiritualni pojedinac, već predstavnik jedne religije koja počiva na Bibliji, ali i na celokupnom predanju. Ipak, on do sada uglavnom uspeva da pomiri različite svetove.)

Poglavar Vatikana prethodnih dana je bio u poseti Južnoj Americi, svom kontitnentu. Posetio je Ekvador, Boliviju i Paragvaj, tri zemlje koje su posebno pogođene siromaštvom i koje nisu preterano „zanimljive“ zapadnom javnom mnjenju. Raspored mu je kao po običaju bio više nego gust, a održao je, neko je i to izračunao, čak 22 govora.

Govorio je neprestano protiv nejednakosti, siromaštva i korupcije, kritikujući savremeno društvo i njegov konzumeristički pristup, pozivajući svetske političare da „ne žrtvuju ljudske živote na oltaru novca i profita“. Ponovo je papa pozvao na promene, kritikovao globalni kapitalistički sistem i i za one koji ga čuju to se ne bi moglo protumačiti kao prazne fraze. Obraćajući se mladima u Paragvaju izjavio je: „Napisali su mi govor koji treba da vam pročitam. Ali govori su dosadni“, da bi nastavio u spontanom obraćanju „Napravite nered, ali onda i pomognite da se on sredi. Napravite nerede koji će osloboditi srca, pružiti nam solidarnost i dati nam nadu“.

Nekoliko glavnih slika tokom njegove posete mogle bi se sažeti u sledeće: u Ekvadoru papa je držao misu za oko 1.500.000 ljudi, dok je u Paragvaju bilo prisutno oko milion vernika. U Boliviji je, pisalo se o tome mnogo, pio čaj od listova koke kako bi mu lakše pala visinska bolest jer se aerodrom nalazi na 4.000 metara nadmorske visine. Od predsednike Bolivije dobio je nekoliko poklona, od kojih je jedan posebno zanimljiv. Naime, rade se o raspeću u obliku srpa i čekića. Papin izraz lica u trenutku kada je ugledao „komunističko raspeće“ podsetio je, kako ga je opisao jedan strani novinar, na izraz deteta koje od rođaka za rođendan dobija poklon koji mu se ni malo ne dopada. Predsednik Morales je objašnjavao papi o čemu se radi, dok se ovaj pomalo zbunjeno smeškao. Iako su strani mediji preneli da je papa kazao u tom trenutku „ovo nije u redu“, na snimku se teško mogu čuti njegove reči, a po svemu sudeći kazao je da nije znao za to. Raspeće je u stvari replika rada jezuite Luisa Espinala koji je ubijen 1980. godine za vreme bolivijske diktature. On bi, po Espinalovoj ideji, trebalo da prestavlja simbol potrebe za dijalogom između komunizma i Crkve.

Malobrojni cinici su požurili da napišu da je papi koji stalno govori protiv globalnog kapitalističkog sistema stigao pravi poklon, dok je većina smatrala da je Morales ispolitizovao papinu posetu.

Konačno, papa se izvinio domorodačkom stanovništvu i zatražio oproštaj za zločine koje je učinila Rimokatolička crkva tokom kolonijalnog osvajanja Južne Amerike. Papin potparol je istakao da je taj govor papa napisao potpuno sam.