Katalonija ulazi u buran politički period u narednih osamnaest meseci, za kad je Barselona najavila otcepljenje od ostatka Španije. Za iskorak u moguću samostalnost mogu da zahvale biračima koji su podržali secesionističke stranke Zajedno za Da i Kandidatura za narodno jedinstvo. Rezultati parlamentarnih izbora u Kataloniji pokazuju da su stranke koje se zalažu za nezavisnost od Španije osvojile apsolutnu većinu u regionalnoj skupštini. Najveća secesionistička grupa Zajedno za Da (Hunts pel Si) osvojila je 62 mesta u parlamentu, dok je manja levičarska partija Kandidatura za narodno jedinstvo (CUP) osvojila 10.
„Katalonci su glasali za nezavisnost. Pobedili smo“, izjavio je premijer regionalne vlade Artur Mas. Obe secesionističke stranke saopštile su ranije da će unilateralno proglasiti nezavisnost od Španije u narednih 18 meseci, čemu se protivi centralna vlada u Madridu, navodeći da to ne dozvoljava Ustav Španije.
Osokoljen katalonskim slučajem, oglasio se i premijer španskog baskijskog okruga, Inigo Urkulu, rekavši da želi da održi „zakonske konsultacije“ o budućnosti regiona, s obzirom na to kako su danas Katalonci glasali. „Verujem u mogućnost održavanja zakonskih konsultacija o budućnosti regiona. Potreban nam je politički status za Euskadi (Baskiju). Mi smo nacija, mi smo Baski, mi smo građani Evrope, sa slobodama i istorijskim pravima, mi imamo jezik, kulturu“, rekao je Urkulu.
Blok koji je osvojio vlast u Kataloniji čine dve potpuno različite stranke koje bi, prema pisanju „El paisa“, mogle da imaju poteškoće prilikom formiranja vlade budući da o svemu imaju različite stavove, osim kad je o otcepljenju reč. Zagovornici očuvanja Španije podvlače da ni jedna ni druga stranka nemaju ponaosob 68 glasova koliko im je potrebno za samostalno pokretanje postupka nezavisnosti. Prema dogovoru, referendum o samostalnosti Katalonije može da se odloži samo ako obe stranke na to pristanu.
Politički analitičar Paolo Rafone rekao je da Španija po ustavu ima pravo da proglasi ratno stanje u slučaju „separatističkih pretnji“, koje su sa svakim danom sve intenzivnije. „Naravno da španski ustav ne dopušta separatizam i ishod čitave situacije je poprilično nepredvidiv. Rekao bih da će, bez obzira na rezultat, odnosi između Barselone i Madrida biti ugroženi, a možda čak postanu i nasilni. Ljudi ovo pitanje shvataju previše emotivno. Katalonija je ključno špansko industrijsko područje, jedino koje može da se takmiči sa ostatkom Evrope“, rekao je Rafone.
EKONOMSKI VAŽNA REGIJA: Katalonija je druga ekonomski najvažnija regija iz više razloga. U Kataloniji živi 7,5 od ukupno 46 miliona stanovnika Španije. Oko 73 odsto Katalonaca govori katalonskim jezikom, ostalo su stranci. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, BDP po glavi stanovnika je nešto malo opao posle krize 2008. godine, ali i dalje je mnogo viši nego u ostatku Španije – preko 27.000 evra prošle godine, što Kataloniju čini španskom najbogatijom regijom. Katalonija je prošle godine učestvovala sa 19 procenata u BDP-u Španije, ostvarivši dobit od 200 milijardi evra.
Više od 586.000 kompanija smešteno je u Kataloniji, uglavnom su to mala i srednja preduzeća. Približno 2150 velikih korporacija – Mango, Gas natural, Folksvagen (fabrika koja proizvodi brend Seat)… – takođe imaju sedište u Kataloniji. Osim toga, glavni grad Barselona i mediteranske plaže privlače više turista nego ostatak Španije – preko 16,8 miliona ljudi posetilo je prošle godine Kataloniju, što čini četvrtinu ukupnog broja turista. Prema podacima ministarstva za privredu, Katalonija u ukupnom španskom izvozu učestvuje sa 25 odsto, a od 2011. plasiraju svoje proizvode više na strana tržišta nego na domaće. Strane investicije iznose oko 2,9 milijardi evra godišnje što je 17 odsto ukupnih investicija u Španiji.
Katalonija ima relativno nisku stopu nezaposlenosti, oko 19,1 odsto, što je opet bolje nego u ostalim delovima zemlje gde nacionalni prosek nezaposlenosti iznosi 22,4 odsto. Oko 37,6 miliona putnika svake godine sleti u Barselonu…
Vlada koju vodi Artur Mas postavila je jasne zahteve Madridu: Barselona želi sama da prikuplja poreze i zatim da ih šalje u Madrid, a ne obrnuto. Vlada u Madridu koju vodi Narodna stranka bila je odrešita: nikakva reforma i promene poreskog sistema u trenutku kad zemlja pokušava da se izvuče iz krize ne dolazi u obzir, sve mora ostati u okviru ustava i zakona. Premijer Marjano Rahoj poslao je Masu nedvosmislenu poruku: „Pred posebno teškom sadašnjom krizom moramo da zbijemo redove, a ne da delimo zemlju“, prenose agencije. Katalonski čelnik mu nije ostao dužan: „Mislim da je premijer propustio istorijsku priliku u razumevanju odnosa između Katalonije i ostatka Španije.“
Koliku su zabrinutost u Madridu izazvala previranja u Kataloniji potvrđuje i reakcija kralja Huana Karlosa. On je napisao otvoreno pismo u kojem je upozorio na teško stanje u zemlji istakavši kako je „podeliti snage, istaknuti naše razlike najgore što bismo mogli da učinimo“. Ova je poruka u Kataloniji primljena s negodovanjem, što je dalo dodatni vetar u leđa vladi i separatistima.
UZIMAJU, A NE DAJU: Tenzije između Barselone i ostatka Španije imaju dugu istoriju. Katalonija je bila samostalna država koja je postala deo novog kraljevstva 1469. godine ženidbom Ferdinanda II Aragonskog i Izabele I Kastiljske. U vreme raspada velikih nacionalnih država u Evropi devedesetih godina prošlog veka i katalonski su se separatisti ponadali da bi na tom talasu mogli da se odvoje od Madrida. No, devedesetih separatisti naprosto nisu imali kritičnu masu za sprovođenje plana o nezavisnosti budući da je Španija procvetala posle Frankove diktature: turizam je eksplodirao pa je stoga i ekonomija ojačala. Barselona je postala jedno od najpoželjnijih mesta za život u Evropi, mesto okupljanja umetnika. Desila se svetska ekonomska kriza koja je snažno uzdrmala Španiju, ali i Kataloniju. Nezadovoljsto zbog krize i problema, koje osećaju i stanovnici i vlada u Barseloni, okrenulo se protiv Madrida koji optužuju da previše uzima (oko 16 milijardi evra, tj. osam odsto BDP-a Katalonije), a premalo vraća.
Očekuje se da će izborni rezultat u Kataloniji imati veliki uticaj na tok opštih izbora u Španiji u decembru. Dve dominantne stranke, vladajuća Narodna partija i opoziciona Socijalistička partija, izgubile su u Kataloniji poverenje glasača u odnosu na 2012. godinu. Podemos, stranka koja je stekla popularnost na odbacivanju štednje kao modela rešavanja krize, sveo se na razočaravajućih devet odsto, drastično manje od rezultata na regionalnim i lokalnim izborima održanim prošlog maja. Bez obzira na pobedu separatista u Kataloniji, analitičari veruju da je najverovatniji ishod izbora dijalog između katalonskih i španskih vlasti. „Mnogi su glasali za Zajedno za Da čak i ako nisu za secesiju, zato što su smatrali da će to ojačati poziciju Katalonije u budućim pregovorima sa Madridom“, smatra Hose Pablo Fernandes iz agencije za istraživanje javnog mjenja Metroskopija.