Mangup iz vlastitih redova

Odlukom da uvede Srbiju u vanredne parlamentarne izbore, premijer Aleksandar Vučić imaće priliku da uradi makar tri korisne stvari za sebe i SNS. Prvo, računica je da će na vreme kapitalizovati i dalje neprikosnoveni, istina opadajući ugled koji ima među glasačima, te sebi i partiji produžiti vlast do 2020. godine. Što znači da manipulišući vanrednim izborima i rejtinzima šef naprednjaka može već sada da upiše osam godina vlasti. Jer, došli su na vlast 2012, i biće im ovo drugi vanredni parlamentarni izbori (prethodni su bili marta 2014).

Drugo, time što je izbornu skupštinu SNS-a, prvobitno najavljenu za 13. februar, odložio za 21. maj ove godine, dakle posle izbora u državi na svim nivoima, pružiće šansu svim naprednjacima odreda i lojalnima i mangupima ali i lojalnim mangupima da „izginu“ za njega, stranku, a onda i za sebe u predizbornoj kampanji. Vučić im je, zato, već najavio da će ga „u kampanji videti manje nego ikada“, mada će on „raditi više nego ikada“, jer ne želi da se zaustavi nijedan započeti proces. Ukratko, isuviše zauzeti premijer daće funkcionerima SNS-a još jednu priliku da mu se pred najavljeno stranačko čišćenje u maju dokažu kao najlojalniji i najvredniji, a kud ćeš bolju priliku za to od opštih izbora. Samo tako viđeniji naprednjaci osiguraće sebi mesto u stranačkoj, a potom, razume se i u državnoj hijerarhiji. Vučić je stranku zapravo stavio pod kolektivnu psihozu, svaki član i funkcioner SNS-a će izgarati u predstojećoj kampanji kako i dolikuje pravovernom naprednjaku, posebno zato što svako od njih zna da je šef u procentima nepristojno popularniji od sopstvene stranke. Tako da je Vučić iskusno izveo zaokret s pomeranjem stranačke izborne skupštine jer se, poznato je, generali pred sam rat ne smenjuju. Mada je, poznajući Vučićeve marifetluke, veliko pitanje koliko je najava da planira da se „zahvali i mangupima u svojim redovima“, odnosno onima koji su stajali pored njega, govorili isto kao i on, a radili kao oni pre njega, stvarna. I koliko će posle izbora uopšte više i biti aktuelna. S Vučićem se nikad ne zna, on svakodnevno mnogo priča, mnogo preti i mnogo obećava i Srbiji i svojoj partiji, a uglavnom se posle ispostavlja da je sve bila opsena, varka, obmana, igrokaz koji je trebalo da posluži kao zgodan mamac. A priča o mangupima i stranačkoj izbornoj skupštini odlično je bućkalo i za članstvo SNS-a i za birače kad počne opšta izborna trka. Razume se, on je i oko promene datuma održavanja stranačke izborne skupštine napravio nepotrebnu farsu: „Želim da se skupština stranke odloži, kako, u slučaju loših rezultata na izborima ne bih bio na teretu stranke u godinama koje predstoje i da članovi dobiju mogućnost da izaberu drugog predsednika i drugi tim“, objasnio je šef naprednjacima.

Treće, na prevremenim izborima 2016, Vučić može da se obračuna sa demokratskom proevropskom opozicijom mnogo lakše nego 2018, kad bi izborima bilo regularno vreme. Demokratska opozicija danas nema pare, nema medije, nema kontinuitet opozicionog delovanja u poslednje četiri godine jer je izgubila vreme u cepanju, izmirivanju računa, ali i glumatajući pijune na Vučićevoj šahovskoj tabli. Sada pregovaraju o udruživanju protiv Vučića, a to je ono što bi njemu, uistinu, moglo da zasmeta. Zato će pokušati da ih rasturi, onako kako mu je to već jednom pošlo za rukom. Što pre, to bolje za njega.

VAGANJE: Ipak, mesecima se Vučić, i to javno, premišljao o još jednim izborima. Otud, daleko je od istine kada kaže da je Srbija danas „sidro i simbol stabilnosti“, budući da smo otkako je u vlasti, a to je nešto više od tri i po godine u neprekidnim najavama i odjavama mogućih vanrednih izbora, rekonstrukcija vlade i nezaobilaznim aferama za koje se, čak i ako nemaju direktne veze sa njim, na kraju raznim spinovanjima na relaciji tabloidi – TV Pink – Nemanjina 11 ispostavi da su okidač za „državni udar“. Ako zanemarimo onu staru da u Srbiji vazda vlada atmosfera predizborne kampanje, i da otkako je na vlasti, premijer redovno maše novim izborima, svojim odlaskom, preti građanima kako će imati prilike da izaberu boljeg, u ovom nekom poslednjem periodu, opcija vanrednih izbora više je puta spominjana tokom 2015, i tabloidi su počesto na naslovnim stranama objavljivali da je Vučić „presekao“, „prelomio“, „odlučio“ kako izbora neće biti, kako ga ovi njegovi u stranci, visoki funkcioneri i ostali, pritiskaju na birališta, a on eto, neće, da ne remeti reforme, ne zaustavi Srbiju i tako to. Poslednji put se o tome govorilo u oktobru 2015. Vučić je naime rekao da bi bilo neodgovorno da se ide na izbore: „Moja odluka je da ne idemo na izbore. Dobro je da nemamo izbore još najmanje šest meseci jer bi to bilo neodgovorno u trenutku kada imamo Unesko i otvaranje poglavlja… Da li će ih biti za šest, osam ili deset meseci, ne znam, ali u narednih tri, četiri ili pet – neće ih biti. Moj posao je da donosim odluke u interesu građana.“ Po svemu sudeći, i biće tako. „Najmanje šest meseci“ ističe taman tako pred kraj aprila za kada se i najavljuju republički, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji. Naime, u trenutku kada se ovaj tekst piše (utorak, 19. januar) još nije izvesno da će to biti 24. april ove godine, ali je, kako piše štampa, najverovatnije to dan održavanja izbora. Vučić je rekao da 24. april – nije nerealan.

Elem, priču o mogućim izborima posle te Vučićeve izjave da izbora neće biti „najmanje šest meseci“, smenile su dve velike afere koje su tresle Srbiju ceo novembar i decembar. Prva je počela javnom prepiskom vlasnika Pinka Željka Mitrovića i vlasnika tabloida „Kurir“ Aleksandra Rodića i metastazirala, dalje, u najave državnog udara, destabilizacije Srbije, urušavanja vlade i njenog premijera Vučića. Drugi skandal je proizveo još aktuelni ministar odbrane Bratislav Gašić kada je, pripremajući se za izjavu ispred uključenih kamera, prostački, bahato i necivilizovano novinarki B92 Zlatiji Labović dobacio da „voli novinarke koje lako kleknu“.

I možda ga je baš slučaj dobrog prijatelja i potpredsednika SNS-a Gašića podstakao da u permanentnoj dilemi da li da gurne Srbiju u još jedne, zapravo treće po redu parlamentarne izbore u samo četiri godine, nakratko napravi zaokret i najavi izbore za 13. februar, ali ne republičke, nego stranačke – vanredne i tajne! To je bilo pre samo mesec dana (18. decembra 2015). Najavio je dakle, izbornu skupštinu na kojoj bi se predsednik stranke, njegovi zamenici, članovi Glavnog odbora, Predsedništva, Statutarne komisije, Nadzornog odbora – birali tajno. Tada je, na mitingu SNS-a u Spensu u Novom Sadu, šef naprednjaka rekao ovako: „Vreme je da i sebe preispitamo, da vidimo šta smo uradili u prethodne dve i po godine, da se zahvalimo svima koji su dobro radili, da se zahvalimo i onima koji su manje dobro radili i da poželimo dobrodošlicu onima koji do sada nisu imali takvu priliku. Vreme je da idemo ukorak sa onim što narod želi.“ Činilo se da je odlučio da se, pre vraćanja mandata narodu, prvo reši „mangupa u svojim redovima“, mada se zna da u naprednjačkom vokabularu „mangup“ znači „nelojalan Vučiću“ i da će izborna skupština biti samo glasanje za ljude od Vučićevog poverenja, o čemu je pisano na stranicama „Vremena“.

U tom je raspoloženju da se na vanredne parlamentarne izbore ne ide, bio i tik pred Novu godinu. Pa je 29. decembra za TV Prva izjavio da u 2016. ne bi trebalo da ih bude: „Ne bi trebalo da bude republičkih izbora, ne vidim razloga za to, ali to nikad ne možete da isključite.“ Ali i dodao – „ne bi trebalo“ – osim ukoliko ne dođe do drastične promene i narod postane „naročito nezadovoljan“. Tada je najavio i da će novi ministar odbrane startovati u januaru, istina, ime nije navodio, ali se sve nekako pričinjavalo u prazničnoj idili da je premijeru i dalje samo na pameti da malo disciplinuje stranačke funkcionere.

ZVIŽDUCI NARODNOG NEZADOVOLJSTVA: Narodno „naročito nezadovoljstvo“ nije se moglo primetiti ni u novinama ni na televiziji, a, da se ne lažemo, ni na ulici. Naprotiv, padao je prvi januarski sneg i nove su lopate u rukama Aleksandra Vulina i Siniše Malog samo vrcale, a narod, reklo bi se, razdragan. Jedino je to zviždanje u Areni premijeru pokvarilo raspoloženje. Na svečanom otvaranju Evropskog prvenstva u vaterpolu, 10. januara, publika je burno negodovala što na pojavljivanje predsednika Tomislava Nikolića, što na prigodno zahvaljivanje ministra omladine i sporta Vanje Udovičića premijeru Vučiću i gradonačelniku Siniši Malom.

Premijer Vučić je poručio onima koji su zviždali u Beogradskoj areni da nema potrebe da na takav način ruše ugled Srbije, a da će im on izaći u susret i omogućiti da naprave još veći politički događaj. Aludirao je kanda na mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora: „Odluku o izborima ne mogu da donesem sam, razgovaraću o tome sa saradnicima, ministrima i predsednikom Srbije. Nadam se da će građani Srbije uskoro imati priliku da izaberu bolje“, rekao je tada uvređeni Vučić i dodao da parlamentarne izbore „svi žele“.

Potom, kako je saopštila Služba SNS-a za informisanje, Vučić je zakazao sednicu Glavnog odbora za nedelju, 17. januar. Pet dana pred sednicu Glavnog odbora saopšteno je da će premijer od GO SNS-a „zatražiti odobrenje“ da pre stranačke skupštine zakazane za 13. februar odluči o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Ukratko, nije „zatražio odobrenje“. Samo je u svom govoru pred Glavnim odborom SNS-a obznanio da je odlučio da se ide na vanredne parlamentarne izbore.

Svoju odluku o raspisivanju prevremenih izbora Aleksandar Vučić je na GO SNS-a obrazložio namerom da se „razreši društveni sukob koji blokira reforme“ što je sasvim u duhu permanentne proizvodnje afera i tabloidnih državnih udara u Srbiji za vreme naprednjačkog režima. Vučić je na sednici Glavnog odbora SNS-a dodao da je vladi potreban pun mandat kako bi do 2020. dovršila započete reforme. I mada je odluka o izborima na Glavnom odboru pozdravljena i bezmalo četvorominutnim aplauzom na nogama, svakako da ima i onih naprednjaka koji ne misle da su prevremeni izbori rešenje. Izbori sobom nose i veća i manja proklizavanja, uprkos rejtinzima, i nije Vučić prvi političar u Srbiji koji kalkuliše datumima i prevremenim izborima. Radili su to i Slobodan Milošević i Boris Tadić. I obojici se to, jednom obilo o glavu. Obično je i dovoljno – samo jednom. No, posle aplauza, Vučić je rekao da hoće da proveri „kuda Srbija želi da ide“ I da li, i u naredne četiri godine, želi da nastavi evropskim putem.

NACRT ZA KAMPANJU – UDARCI PO DS–u: I tako je Vučić, svojim govorom na Glavnom odboru, među okupljenim naprednjacima dao nekakav nacrt u okviru kojeg bi trebalo da pripreme i razrade predizbornu kampanju: „Stranka i vlada koju je ona formirala nailaze na ogroman otpor upravo stoga što je nastojala da razbije blok koji su činili tajkuni, političari i kriminalci, kojima nije bilo u interesu da Srbija napreduje i da se bilo šta menja. (…) Otpočeli smo sukob i sa njima i sa onima među nama kojima je vlast samo način za lično bogaćenje. (…) Centar otpora i ovoj vladi i pristojnoj i naprednoj Srbiji i politici reformi su pripadnici bivše loše vlasti i lažne elite, koju je ta vlast stvorila i obezbedila im privilegije“, rekao je Vučić, zaključivši da je taj „centar otpora“ 10 godina blokirao bilo kakve promene i napredak zemlje.

Čini se, tako, da će okosnica naprednjačke kampanje biti konstantni napad na Demokratsku stranku, koja i po poslednjim istraživanjima NSPM-a može da pređe cenzus samostalno, kao i socijalisti i radikali, dok se ostali mogu nadati cenzusu samo u koalicijama. Po ovom istraživanju za SNS bi glasalo skoro 43 odsto građana. Pritom, valja napomenuti da su istraživanja NSPM jedina koja pokazuju blagi pad Vučićevog rejtinga. Postoje i ona druga po kojima je podrška Vučiću i naprednjacima iznad 50 odsto. Takvo je nedavno istraživanje Faktora plus i lista „Politika“ – SNS (51,4%), SPS (9,5%), DS (6,5%), SRS (6%), DSS-Dveri (5,2%). Vučić, naime, ne sme da rizikuje ponovno okupljanje demokrata proevropskog tipa i buđenje njihovih glasača koji su još u apstinenciji i zato će mu demokrate biti fokus kampanje. Jer dobro zna da su tih famoznih više od 50 odsto biračkog tela koje bi glasalo za njega takozvani opredeljeni birači. Što više birača iz korpusa apstinenata demokratske-proevropske orijentacije izađe na izbore i glasa za neku od svojih rasparčanih pa ponovo ujedinjenih stranaka, Vučićevi neverovatni rejtinzi će se otapati.

Đorđe Vukadinović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Nova srpska politička misao“ i autor istraživanja po kojima Vučić ima podršku oko deset procenata nižu nego u ostalim istraživanjima, objašnjava: „Strategija Vučićeva će biti da simpatizere opozicije ostavi kod kuće, da im ogadi izbore, da se pošalje poruka da šta god radili već se zna ko će da pobedi, zato i jesu važni ti rezultati koji se plasiraju da Vučić ima podršku više od 50 odsto građana.“

A ŠTA ĆE DAČIĆ: Ako su konture kampanje SNS manje-

-više predvidljive i očekivane, ovo predizborno iščekivanje obeležiće i dve enigme: kako će izgledati kampanja Dačićevih socijalista i šta će ponuditi demokratska opozicija, bilo u jednoj, dve ili desetak kolona. Istina je da je aktuelni prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova do sada mađioničarski vešto izlazio iz svakog političkog šešira, no ovog puta će zaista biti delikatno, bez obzira na to što lider SPS-a nije čekao izborno veče da prvi stigne na čestitanje Vučiću, kao 2014, već mu je „čestitao“ pre nego što je Vučić i odlučio hoće li biti vanrednih izbora. Sa Palmom i Krkobabićem, Dačić je u razgovoru sa šefom naprednjaka (5. januar, sedište SNS-a) dogovorio nastavak postizborne saradnje na lokalnom i pokrajinskom nivou, sve u stilu da tim koji dobija ne treba menjati, sa čim se Vučić generalno saglasio, ali i ostavio dovoljno prostora u tumačenju rezultata sastanka, taman toliko da je sve moguće. Na sastanku su Vučić i Dačić razgovarali i o tada još uvek samo „mogućim“ parlamentarnim izborima. Vučić je, posle sastanka, kazao: „Pričali smo i o republičkim izborima. Ja sam, kao premijer, rekao da bih voleo da ih izbegnemo, ali da to zavisi i od atmosfere u društvu i drugih okolnosti.“ Ivica Dačić je demantovao priče kako će SPS ići na zajedničku listu sa SNS-om, uz opasku da to rade oni koji imaju problem da pređu cenzus: „Kao i priče da želim da SPS ode u opoziciju. To je obična glupost, svako ko me poznaje zna da nisam toliko glup da odem iz prve lige“, rekao je Dačić.

Vučić je, međutim, opet bio raspoložen da se šali sa Dačićem pa je prokomentarisao da Ivicu samo zanima da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora. Dačić mu nije ostao dužan. Odgovorio je da ga Vučić stresira svaka tri meseca sa najavom izbora i da nije tajna da je on za redovne izbore. Posle, pred sednicu GO SNS-

-a, kada je bilo gotovo izvesno da će Vučić doneti odluku o vanrednim parlamentarnim izborima, šef srpske diplomatije je pomirljivo rekao da razume razmišljanja premijera o održavanju republičkih izbora, ali ne razume lidere opozicionih stranaka „koji se navodno zalažu za izbore, a znaju da neće imati uspeha na njima“. Dodao je i da stvaranje nestabilne političke atmosfere nije dobro za Srbiju, ali je za to optužio opoziciju. „Imam veliko razumevanje za Vučića, imajući u vidu da je on, pored svih rezultata i uspeha koje je Vlada Srbije postigla, izložen neopravdanim kritikama, podmetanjima i stvaranju nezdrave atmosfere, koja nije samo politički usmerena već se tiče i njegove porodice“, rekao je Dačić na novogodišnjem prijemu za šefove diplomatskih misija i međunarodnih organizacija kao i za direktore i glavne urednike medija. Nije, međutim, mogao da ne primeti da je za Srbiju važno da i na unutrašnjem planu bude predvidljiva kao što je na spoljnom planu ojačala svoju poziciju. I, sebi, kao i mnogo puta dosad – uskočio u usta. Pre samo dve nedelje požalio se kako ga Vučić stresira svaka tri meseca najavama izbora, u prevodu, rekao je svom premijeru da je dozlaboga nepredvidljiv jedan čovek i premijer. Kako Srbija sa takvim premijerom da bude predvidljiva zemlja? Zato pljušte pitanja socijalista iz svih krajeva Srbije: Koga napadati u kampanji i šta ponuditi što bi se makar u nijansama razlikovalo od onoga što će biračima nuditi Vučić.

„Da ga napadnemo ne smemo: em smo bili u istoj vladi pa to nema smisla, em je zlopamtilo, pa to može da boli. Međutim, snishodljivost nas ostavlja potpuno na margini“, priča jedan od iskusnih socijalista za „Vreme“ i napominje da je u pitanju identitet partije, a da se iz aviona vidi da je omiljeni Vučićev levičar Vulin, a ne Dačić. Prema njegovim rečima socijalisti čekaju da se o svemu izjasni lider stranke, ali cede kroz zube da bi verolomni potez Vučića i ostavljanje socijalista van vlade za SPS bio teži udarac od onog koji su pretrpeli 5. oktobra.

U trenutku nastajanja ovog teksta (utorak uveče, 19. januar) u sedištu DS-a, iza zatvorenih vrata, održan je prvi sastanak opozicionih lidera demokratske proevropske orijentacije, kome je predsedavao lider DS-a Bojan Pajtić, a prisustvovali listom nekadašnji funkcioneri DS-a, a danas lideri novih partija, Boris Tadić, Dušan Petrović, Zoran Živković, Čedomir Jovanović, Janko Veselinović, te predstavnici još nekih manjih stranaka i sindikata. Sastanak je trajao dva sata i 45 minuta, a po njegovom završetku nisu hteli da daju izjave za medije, takav je bio dogovor, rekao je Tadić. Samo je lider DS-a Bojan Pajtić pročitao zajedničke zaključke sa sastanka. Pre svega dogovorili su se da saopšte da su se okupili da poraze režim Aleksandra Vučića, kao i da nakon izbora nijedna od ovih stranaka neće ulaziti u koalicije sa predstavnicima njegovog režima. Još se nisu dogovorili kako će nastupiti na izborima, da li na zajedničkoj listi ili više njih, ali Pajtić je rekao da su blizu ideji da nastupe zajedno. O tome će razgovarati na sledećem sastanku.

Ako nije isuviše kasno, i to je dovoljno za početak.