Prvo gostovanje italijanske džez-pevačice Kristine Zavaloni (Cristina Zavalloni) u Srbiji obavljeno je na mala vrata – besplatnim ulazom, u beogradskoj sali Instituta za kulturu njene zemlje – ali uspešno, pred pažljivom i na kraju veoma zadovoljnom publikom. Posle studija belkanta i kompozicije, te bavljenja klasičnim i savremenim plesom, Kristina je svoje interpretacije džeza rasprostrla od umerenih verzija standarda do eksperimentisanja. Bliže potonjem je i program (repertoar, sastav) Special Dish kojim nam se premijerno predstavila. Prateći trio čine saksofonista, bas-gitarista i bubnjar/perkusionista, bez „potpunog“ harmonskog instrumenta kakav za podršku pogoduje vokalu. Utoliko su im numere pretežno „razgrađene“, s podužim sviračkim/improvizovanim strukturama u koje su se glasovne deonice uklapale i kao vezivno tkivo.
Ovakav nastup Kristine Zavaloni ujedinjuje njena prethodna izvođačka iskustva, pa je nadmoćna pevačka tehnika često operska a govor tela operetski, pojedine pesme „donesene“ i glumački. Lepom nežnom vokalu stalno je dodavana mimika pa i pantomima. Uklopite sve to i s neobičnim repertoarom: stare pesme/igre sa juga Italije i iz Grčke (preko – morskog – puta), uglazbljivanje Kavafija (Canto Fones), prepevi Žobima na italijanski, obrada lokalnog pop-hita grupe Matia Bazar, poneka njena… pa nije čudo što je i s nedostatkom melodioznosti ovaj koncert držao pažnju. Prisutni i inače skloni italijanskoj kulturi te aktivnostima ove ustanove, u finišu su toplo uzvratili na My Favourite Things u mjuzikhol-izdanju i efektnu, zaoštrenu verziju Sweet Dreams (Are Made Of This) Eurythmics. Prave posledice ovog nepretencioznog susreta su da ispitate raznoliki opus K. Zavaloni, i da je dočekamo na ovdašnjim džez-festivalima.
SVEKOLIKI BLUZ: S druge strane, Beograđanka Katarina Pejak (r. ‘90) klasičarsko pijanističko školovanje kao tinejdžerka nadogradila je pisanjem sopstvenih pesama i urastanjem u svekoliki bluz, da bi se rano afirmisala i kao podmladak ovdašnje scene. Njena ambicija opravdano nije se iscrpljivala tu, pa se kvalifikovala za discipline songwriting i produkcija (narodski rečeno) Berkli džez-akademije, vrhunske škole te vrste, u SAD. Povodom Katarininog odličnog CD-debija Perfume & Luck (2010, s porodičnom etiketom Blues Time) „Vreme“ je pre pet godina (br. 1046) izrazilo visoka očekivanja. I dosad nismo iznevereni.
Redovno dolazeći u postojbinu da nastupa i snima, g-đica Pejak je sazrevanje ubedljivo zabeležila drugim albumom First Hand Stories (2012), s većim udelom svog autorstva i naglašenijim standardnim zvukom pratnje potekle od prekaljenih domaćih bluzera. Posle diplomiranja 2014. u Bostonu i raznih prostora u Beogradu, Katarina je već treći put uživo na pozornici Mixer House. I ovom prilikom neobična mešavina stolova (ranih visina) i slobodnog prostora, a još više kvalitetan zvuk uverili su da i tik do (zapravo nepostojećeg) Beograda na vodi možemo doživeti lepe stvari. Sve mlađa i brojnija publika (ulaznice od 400 d.) ove nadarene kantautorke uživala je u preko dva sata znalačkog muziciranja.
Neposredan povod za koncert je objavljivanje mini-albuma Old, New, Borrowed & Blues (s redovnom etiketom Blues Time, CD snimljen uživo prošlog proleća u čuvenom Studiju M Radio Novog Sada), gde je još uvek prati ritam-sekcija Sirove kože/Raw Hide, ali glavni vez pripada vrsnom gitaristi Bratislavu-Braci Radovanoviću (iz neobičnog beogradskog sastava Fish In Oil). U međuvremenu, električni kontrabas preuzeo je Branislav Radojković, Bracin kolega, te je to dodatni razlog da poslušate i Fish In Oil, drugačiju ali ništa manje ‘šarenu’ mešavinu stilova. Bubnjar u ovom pratećem triju ostao je Blagoje Nedeljković-Pače, koji verovatno sedi na najviše stolica u svom naraštaju muzičara u Srbiji.
UIGRAN KVARTET: Kakogod, svo četvoro delovali su kao vrstan, uigran kvartet besprekoran za Katarinin glas i dirke najčešće sa zvukom akustičnog i električnog klavira. U skladu s devojačkim naslovom izdanja, repertoar je ujedinio numere destilovanog Vejtsa i Nore Džouns, Katarinine novije pesme kao latino-začinjenu She’s Coming After You, ispovednu Old Pain i oporu Hard Money, bluz-standarde i modernija tumačenja kao Wishing Well. Vrhunac je došao s gostom i čestim njenim saradnikom Nenadom Zlatanovićem (Texas Flood). Uz akustičnu gitaru, olakšan od svog napadnog trija, s mladom damom u ulozi Otis Spena prošetao se kroz HC Man i ABB-biser Whipping Post, a zatim kao poslednji živi soul-balader polako izgradio Hallelujah. Da je L. Koen tog dana (daleko bilo!) umro, ovo bi pamtili kao dostojan oproštaj.
Prekookeanski uticaji u Katarininom izrazu trepere kantri-sazvučjima – kao u odrasloj verziji You Are My Sunshine – i njen odlazak u Nešvil može biti deo Amerikana sna. Na kraju je ustala, razigrana u Kejvovoj Red Right Hand, što ne može da ne izazove bis.
Put se nastavlja zauvek.