Ključ koji otvara kavez

Napisati doktorsku disertaciju, magistarski ili diplomski rad o stripu nije ništa novo – širom sveta je odbranjeno preko 200 disertacija na temu verbo-vizuelnog pripovedanja i istorije stripa. Ali napisati doktorsku disertaciju u formi stripa, zvuči, pa zašto ne reći, nemoguće.

Nik Suzenis je dokazao suprotno: napisao je doktorski rad u formi stripa, zove se Unflattening: A Visual–Verbal Inquiry into Learning in Many Dimension, i odbranio ga je na Univerzitetu u Kolumbiji. Unflattening je objavljen kao grafički roman 2015. godine, a na prošlogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu promovisao ga je Centar za promociju nauke pod nazivom Odravnjivanje.

Nik Suzenis je autor stripova, ilustrator, kritičar vizuelnih umetnosti i predavač stripa na univerzitetima u Kalgariju i San Francisku. U mladosti se profesionalno bavio tenisom, pa je jedno vreme bio i instruktor. Za strip se zainteresovao tek pošto je diplomirao matematiku na Univerzitetu u Zapadnom Mičigenu, prvenstveno kao koosnivač thedetroiter.com, veoma cenjenog portala koji se bavi kulturnom scenom Detroita.

Strip je u Americi prihvaćen u akademskim krugovima relativno kasno, svakako nakon Evrope. Za to kašnjenje je zaslužan dr Frederik Vertam i njegov lov na veštice uperen protiv stripova („Vreme“ 1295, Stripovi u plamenu). Tek je Majkl Uslan 1971. godine uspeo da se izbori da Univerzitet u Indijani uvrsti strip u nastavni program, što mu je (stripu) otvorilo vrata akademske zajednice. Ipak, prošlo je više od 40 godina između forme stručnog rada o stripu i doktorata u formi stripa. Razlika je suptilna ali veoma značajna.

Suzenisovim Odravnjivanjem strip postaje više od narativnog medija ili vizuelne adaptacije, postao je način i sredstvo da se ispripoveda sadržaj za koji reči jednostavno nisu dovoljne.

Naime, Suzenisovu ideju odravnjivanja, suštine koja se krije iza naslova dela, teško je opisati drugačije osim na verbo-vizuelan način. Reč je o konceptu spoznaje sebe koliko i percepcije sveta. Time Odravnjivanje prevazilazi prostu vizuelnu raspravu i postaje delo koje se bavi duboko filozofskim i edukativnim konceptima, uz pregršt referenci na sve aspekte i periode ljudske istorije, pa time i spoznaje. Suzenis kreće da vizuelno oslikava svet ljudi kako ga on vidi, u okovima modernog društva kao beskonačan niz ukalupljenih jedinki koji se kroz život kreću uniformnog (nametnutog) mišljenja i suženog pogleda na svet. Suzenis ne gaji preterane simpatije prema ovakvom društvu. To je evidentno od prve table stripa (doktorata). Suzenis društvo vizuelno prikazuje kao depresivnu distopiju koju upravo autor, putem niza vizuelnih primera i oslobađajućih referenci na matematiku, umetnost, mitologiju, istoriju, književnost – da, i strip – demistifikuje i pruža čitaocima povode i instrumente pomoću kojih se može promeniti percepcija takvog okruženja. Suzenis zapravo pokazuje kavez u kome se nalazi moderan čovek i ukazuje na ključ kojim može da se oslobodi.

Koncept, koji je sadržan i u naslovu, kreće od naučno-fantastične zbirke Edvina Abota iz druge polovine 19. veka – Ravanije (Zlatni zmaj, 2014). Abot je svog junaka, Kvadratića, zamislio kao pripadnika Ravanije, sveta u kome vlada isključivo dvodimenzionalnost. Kada dvodimenzionalni subjekt Kvadratić dosegne svet u tri dimenzije, on ne može da ga pojmi niti da to poimanje adekvatno prenese pripadnicima svoga sveta. Suzenis sve jedinke modernog društva posmatra kao Ravance, ali u slučaju Odravnjivanja reč je o apstraktnijem konceptu stanja uma koji je ukalupljen u dvodimenzionalnost i ne može da percipira svet izvan dozvoljenih okvira. „Kako biste razumeli šta Ravanci vide, pogledajte odozgo na novčić koji se nalazi na stolu, a zatim spustite pogled. Krug postaje ovalan, postepeno se gnječi sve dok, kako pogled dolazi u nivo stola, ne ostane samo ravna linija“, objašnjava autor. Suzenis u velikoj meri rehabilituje svoje Ravance, smatrajući da krivica za ovakav sužen pogled na svet nije njihova (naša), već posledica društva i kognitivnog aparata. Tek pukotinom u iskustvu, ili kako Suzenis vizuelno prikazuje – Hermesovim letećim sandalama – jedinka je u mogućnosti da vidi kako se izdizanjem iznad dvodimenzionalnog postojanja ostale jedinke nalaze u mračnom lavirintu visokih zidova.

Za Suzenisovu ideju je ponekad potrebno više opšteg obrazovanja, ali je sve ipak prijemčivo za svakog čitaoca. Od primera viđenja dubine usled paralikse, preko Eratostena i računanja zakrivljenosti zemlje, Dorotinih zelenih naočara iz Čarobnjaka iz Oza, Džojsovog Uliksa, refrakcije duge, brazdi na otisku prsta, i brojnih drugih primera, Suzenis neprestano pruža reference kako sagledati metaforičku dvodimenzionalnost modernog čoveka, ali pruža i instrumente kako prevazići ta ograničenja i uslovno se osloboditi.

Suzenisov crtež na sjajan način udahnjuje život disertaciji, teza dobija novu dimenziju. Svaka tabla je brižljivo konstruisana, po potrebi nežno ili grubo oslikana, sa smenama apstrakcije i realizma, pa vodi čitaoca kroz priču koja bi prikazana na neki drugi način bila daleko nerazumljivija i kompleksnija. Na kraju rada, za one željne dubljeg pronicanja u metod i uzore autora, je detaljno razrađena mapa inspiracija i referenci za svaku tablu i, naravno, bibliografija sa 254 jedinice, da nas opomene da je reč o doktoratu.

Suzenis Odravnjivanjem razbija okvire ustaljenog: ukazuje da se svet može posmatrati kroz prizmu spoznaje koja poništava nametnutu dvodimenzionalnost, dok činjenicom da je realizovao naučni rad u formi stripa, menja uobičajenu percepciju o doktoratu. Inače, njegov strip Odravnjivanje je na putu da postane graničnik u razvoju devete umetnosti.