Prva asocijacija na pomen Narodnog muzeja u Beogradu je – muzej ne radi. Lidija Ham, portparol ove institucije, smatra da je to samo površna konstatacija, pogotovo onih koji nisu muzejski posetioci. Tačno je da su u zgradi Narodnog muzeja u toku građevinski radovi i da nema stalne postavke, ali i u takvim uslovima samo ove godine priređeno je samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama nekoliko zapaženih izložbi.
U Galeriji SANU održava se izložba Umetničko nasleđe Kosova i Metohije, sa više od 100 eksponata iz Narodnog muzeja. Produžena je do 26. novembra, a u vreme pisanja ovog teksta videlo ju je oko 40.000 ljudi. Oko 30.000 posetilaca imala je i izložba Edgar Dega. Trenuci posmatranja, koja je tokom leta takođe gostovala u Galeriji SANU. Zapažene su bile i izložbe Skulptura u službi istorije u Domu vojske i Legat Mihaila Pupina u Galeriji RTS-a. Nedavno je otvorena i izložba Detalji živopisa katedrale grada Prizrena, Bogorodice Ljeviške u Srpskom kulturnom centru u Parizu, a pre nekoliko dana i edukativno-dokumentarna izložba o Vuku Karadžiću Jezik je hranitelj naroda u Hamburgu.
„Na izložbi u Parizu prikazano je 48 kopija freski manjeg formata, iz Bogorodice Ljeviške. Freske je odabrao dr Bojan Popović, kustos Galerije fresaka. Osim što je samo postojanje kopija dragoceno, to je zapravo jedini način da one putuju i da se napravi izložba, jer su uvek u nekom kulturnom dobru. Niko se nije nadao da će životopis iz priprate Bogorodice Ljeviške postradati, pa je i u tom smislu postojanje ovih kopija dragoceno. Kopiranje se sprovodilo sistematski još od 60-ih godina prošlog veka sa jasnom idejom da ne služi samo u edukativne svrhe. Svi kopisti su bili vrhunski slikari, kopije su uvek rađene u srazmeri 1:1, tako da prevazilaze dokumentarnu ulogu i počinju da bivaju kulturno dobro samo po sebi. Ovo je i naročit izbor, jer su u pitanju minijature, delovi većih kompozicija. Kada se izdvoje neki detalj, onda je to jedinstvena mogućnost da posetilac doživi i spozna izražajni način i senzibilitet srednjovekovnog majstora čiji je rad zaista vrhunski. Zadovoljstvo nam je što posetioci našeg Kulturnog centra u Parizu, preko puta centra Pompidu, mogu da vide nešto iz srpskog kulturnog nasleđa sa dubokim i jakim korenima u vizantijskoj umetnosti. Edukativnom izložbom o Vuku i Dositeju u Hamburgu pravimo most ka budućim generacijama naše velike dijaspore. Nastala je po Vukovom citatu Jezik je hranitelj naroda i realizuje se sa školom ‘Jovan Jovanović Zmaj’ u kojoj se uči srpski jezik. Kultura je snažno vezivo sa maticom, a već postoje pregovori da ta izložba, koja referira na kulturna dobra iz Muzeja Vuka i Dositeja putuje u Dansku, a i iz Beča se raspituju za nju. Pokušavamo da održimo kontinuitet naše misije o kulturnim vezama, o nastavku obrazovanja kroz muzejski program, ali i da razvijemo novu saradnju“, kaže Lidija Ham.
ODGOVOR NA KRIZU SARADNJA: Zbog rekonstrukcije centralne zgrade, Narodni muzej je intenzivirao saradnju sa drugim institucijama. Krizna vremena za kulturu rezultirala su i pokretanjem manifestacije „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“, na inicijativu osam najvećih muzejskih ustanova u Srbiji. Već nekoliko godina, koliko manifestacija traje, prilika je da se pokažu svi kapaciteti muzeja.
„Nema samo Narodni muzej problem sa infrastrukturom. Mnogi muzeji nemaju centralnu zgradu, izložbeni prostor… To je prilika da se povezujemo, pomažemo međusobno i izađemo sa ponudom koja ume da bude prepoznata, sve to u iščekivanju, u nadi za boljim vremenima. To iščekivanje duže traje nego što bismo želeli, ali evo, Muzej savremene umetnosti je otvoren i svi se radujemo. Kada se vidi taj muzej koji je obnovljen, koji ima posetioce, postane jasno da je to ono što nam je potrebno“, dodaje Lidija Ham.
Otvaranje centralne zgrade Narodnog muzeja očekuje se sredinom iduće godine. I dok građevinski radovi traju, u Galeriji fresaka se intenzivno pripremaju predmeti za novu stalnu postavku. Zbog toga je i ovaj objekat koji je deo Narodnog muzeja zatvoren za posetioce. I Spomen muzej Nadežde i Rastka Petrovića je takođe zatvoren. Ovaj legat Ljubice Luković, značajan kako za umetnost, tako i za istoriju književnosti sledeći je objekat planiran za rekonstrukciju. Ali zato, pre nekoliko godina obnovljen Muzej Vuka i Dositeja radi punim kapacitetom. Sve je bolja saradnja sa školama, a tokom godine odvijaju se različiti programi u ovom objektu, namenjeni svim generacijama: predavanja, radionice, koncerti.
MUZEJ DOSTUPAN SVAKOM: Na pitanje kakva će biti koncepcija nove stalne postavke, Lidija Ham kaže da će se truditi da ponuda bude prilagođena posetiocima različitih interesovanja.
„Stalna postavka i prateći programi moraće da zadovolje potrebe različitih društvenih grupa i od laika koji su ljubitelji umetnosti, pa do stručnjaka. Karta će se, naravno, naplaćivati, ali ćemo imati dan u nedelji kada je ulaz besplatan i ulaznica ne može biti prepreka za posetu muzeju. Rezultati nekih novijih istraživanja su pokazali da je osećaj prijatnosti i dobrodošlice često znatno važniji od obrazovanja. Mi u institucijama kulture moramo da cenimo slobodno vreme posetilaca, dajući im mogućnost da ga kvalitetno provedu. Moraju da imaju osećaj da su dobrodošli, da je njima tu dobro, šta god to podrazumevalo i za nekog od tri godine i za nekog od 83“, dodaje Lidija Ham.
Narodni muzej je tokom svoje duge istorije imao i teže i blistave trenutke. Po osnivanju, 1903. godine, 11 puta se selio dok nije smešten u sadašnju zgradu. Tokom Prvog svetskog rata zgrada i kulturna dobra bili su direktno ugroženi, a sedamdesetih godina je takođe bio zatvoren zbog rekonstrukcije zgrade. Zlatno doba muzeja je bilo između dva rata, a podrška kulturi nikada veća. Uz patronat kneza Pavla i direktora Milana Kašanina sprovodile su se akvizicije koje se retko mogu naći u nekom drugom istorijskom trenutku. Uspešne su bile i 60. godine prošlog veka kada je kulturna politika bila jasno trasirana, a za vreme direktora Lazara Trifunovića, u tadašnjem Beogradu, sa mnogo manje stanovnika priređivane su izložbe koje su beležile i 138 hiljada posetilaca. Pamte se tada i poznata gostovanja svetskih muzeja, kao što je bila izložba Van Gogovih slika iz Kreler-Milerovog muzeja kod Oterloa, ali i gostovanja izložbi Narodnog muzeja u inostranstvu.
Narodni muzej je 1931. godine dobio na poklon od grada Amsterdama 48 umetničkih dela. Po rečima Lidije Ham, poklon je bio rezultat kulturne politike Holandije, a odabir je pravljen sistematski, kako bi i druge države i muzeji imali relevantan uzorak njihove umetnosti i kulture. U toj kolekciji uglavnom su bila dela starih majstora, ali je uvršteno i delo Pita Mondrijana Kompozicija II. Narodni muzej je bio jedan od prvih u kome je izložena slika ovog holandskog umetnika, danas univerzalno vrednovanog i popularnog, a tada avangardnog i neshvaćenog. Krajem 2014. priređena je izložba Pit Mondrijan. Slučaj Kompozicije II, u centralnoj zgradi muzeja. Izložba je trajala i kada su majstori počeli rekonstrukciju, bila je odlično posećena, a Društvo istoričara umetnosti proglasilo ju je za najbolju izložbu u 2014. godini.
Tekst je nastao u okviru projekta „S muzejima kroz izložbe – Upoznavanje muzejskog nasleđa Srbije“.
Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
