Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Kad se malo bolje prouči ta evropska Strategija, a to će tek da usledi u danima pred nama i nakon susreta naših s vodećim činovnicima EU, još će se jasnije videti da tu nema ničeg novog u odnosu na ono što je gotovo dve decenije bio domaći zadatak
Da ne bi Vučića –
Uporan oko okvira
Jedan moj prijatelj živo zainteresovan za (belo)svetsku politiku kaže mi „da je ova strategija nešto važno, obratio bi se naciji Aleksandar Vučić, a ne Ana Brnabić i Jadranka Joksimović“. Bilo je to u utorak popodne, kada nastaje i ovaj tekst, a ja sam se kladio da će Vučić da se obrati do četvrtka, kada ovaj broj „Vremena“ bude u prodaji.
Mogućno je i da ne dobijem opkladu, ali to ne znači da Strategija EU za Zapadni Balkan nije važna, već pre znači da Vučić ima preča posla, recimo, oko beogradskih izbora.
Ali, red se zna. Čim se predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić zahvalila državama članicama EU koje su, kako je rekla, svesrdno podržavale Srbiju na evropskom putu, podsetila je da je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio uporan u zahtevima da Srbija dobije okvirni period na koji možemo da računamo kad je reč o pristupanju Uniji.
Eto, da ne bi njegove upornosti, ko zna šta bi bilo.
„Tek sad imamo vremenski okvir i mislim da treba da budemo srećni i ponosni jer je EU svim građanima i državi Srbiji odala priznanje za napredak na evropskom putu. Ali najviše želim da naglasim da nam ovo daje šansu, a nije garancija da ćemo 2025. postati članica“, nastavila je Ana Brnabić.
Ona je poručila članovima Vlade Srbije da je sad još veća odgovornost da se ukazana šansa iskoristi i da se „ambiciozan, ali ostvariv plan“ realizuje.
Meni lično dopada se njena poletna ambicioznost i pored svih upozorenja evropskih zvaničnika da taj rok nije pravi rok, nego, u prevodu, jedna velika šargarepa koja nas čeka na kraju puta.
To me, greh na moju dušu, podsetilo na taktiku Miće bravara iz jednog prigradskog sela. On je nadničare za berbu kukuruza angažovao i plaćao zimi kad ovi nemaju posla i para, pa ih je dobio jeftino,a kad dođe vreme berbe, na kraj kukuruzišta naslagao bi gajbe piva i kukuruz je bio obran dok dlanom o dlan.
U entuzijastičkom zanosu Brnabićeva je javnosti Srbije rekla i ovo –
„U narednom periodu treba svaki dan da se trudimo i pokažemo u svakom segmentu društva da smo zaslužili da postanemo član koji će moći da doprinese EU i da je ojača.“
Predsednica vlade ukazuje da dokument sugeriše veće prisustvo EU i navodi šest inicijativa za jačanje saradnje u ključnim oblastima – vladavina prava, bezbednost i migracije, socijalno ekonomski razvoj, povećanje infrastrukturne povezanosti, digitalna agenda i podrška pomirenju i dobrosusedskim odnosima.
Prepoznati kao lideri –
Sve radimo zbog sebe
„Važna poruka je da se priznaju individualni rezultati u postizanju kriterijuma. Prepoznati smo kao lider. Od sad su ključni i brzina i kvalitet, ali za Srbiju kvalitet reformi ostaje prioritet – nećemo tražiti prečice na evropskom putu, već nas zanima suština reformi i da se implementiraju na pravi način“, rekla je Ana Brnabić.
Istakla je da je Srbija pokazala koliko je posvećena regionalnoj stabilnosti, kako na Zapadnom Balkanu tako i šire.
„Znamo koje su naše obaveze i na kojima dodatno posvećeno moramo da radimo. Nastavićemo brže i efikasnije da ispunjavamo kriterijume za bolje sutra svih nas“, zaključila je predsednica Vlade Srbije.
Ana Brnabić kaže da bi bilo najlakše ostaviti zamrznuti konflikt na Kosovu i Metohiji budućim generacijama, ali da Beograd želi da reši to pitanje. Ona je poručila da je sporazum o dugoročnoj normalizaciji odnosa sa Prištinom nešto što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo kroz unutra-
šnji dijalog, bez obzira na evropske integracije.
Ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović kazala je da u Strategiji EU ne postoji vremenska odrednica za potpisivanje takvog sporazuma sa Prištinom.
„Sadržina tog sporazuma se unapred tumači kao priznanje nezavisnosti Kosova. Srbija neće priznati Kosovo, a sadržina sporazuma treba da proizađe iz dijaloga Beograda i Prištine“, kazala je ministarka navodeći da Beograd po tom pitanje želi održivo rešenje.
Premijerka navodi da kasne reforme u vezi s vladavinom prava, ali da je za Srbiju važniji kvalitet nego brzina.
Ona je rekla da je Srbija mogla predloge za promenu Ustava u decembru da pošalje Venecijanskoj komisiji, ali da je želela najbolja rešenja i dodatni prostor za razmatranje neophodnih pitanja.
„Kvalitet te reforme je najvažniji i nadamo se da će naši partneri u EU isto tako to gledati“, rekla je Ana Brnabić.
Ona je rekla da Vlada Srbije zna da je vladavina prava zajedno s normalizacijom odnosa s Prištinom najvažnija u evrointergacijama.
Premijerka Brnabić je rekla da Srbija ne sprovodi reforme u vladavini prava zbog Evropske unije, već zbog sebe.
Junkerove gajbe piva –
Datum ohrabrenja
Kad se malo bolje sagleda i prouči ta evropska strategija, a to će tek da usledi u danima pred nama i nakon susreta naših s vodećim činovnicima EU, još će se jasnije videti da tu nema ničeg novog u odnosu na ono što je gotovo dve decenije bio domaći zadatak. Od Srbije se traži ono što se oduvek tražilo, a što mi nismo zbog različitih taktičkih igara isporučivali. Osim te uslovno pominjane 2025. godine koja najpre liči na one gajbe piva s Mićinog kukuruzišta.
Uostalom, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker kaže da 2025. nije godina kada bi Srbija i Crna Gora „morale“ da budu u EU, već da je to indikativni datum i ohrabrenje.
„Pogrešno je predstaviti da smo ja i Evropska komisija rekli da Srbija i Crna Gora moraju biti u EU do 2025. godine. Ne, to je indikativni datum i ohrabrenje, tako da ove zemlje rade snažno i prate taj put“, izjavio je Junker u Strazburu pred predstavljanje Strategije proširenja.
Žan-Klod Junker kaže da su Srbija i Crna Gora, kao zemlje koje su naviše napredovale, dobile „novi datum koji bi trebalo da ubrza stvari“.
„Želimo da vidimo proširenje na Zapadnom Balkanu, ali ne želimo da vidimo ulazak bez ispunjenja uslova. Oni još nisu ispunili uslove, a neki su daleko od toga“, naglasio je Junker pred Evropskim parlamentom.
On je dodao da EU želi da „pruži ruku“ svojim partnerima na Zapadnom Balkanu i da im pomogne da nastave „težak put“ evrointeracija.
„Smatram da Srbija i Crna Gora mogu da prevaziđu ovaj težak put“, poručio je predsednik Evropske komisije.
Žan-Klod Junker je još jednom podvukao da neće biti daljeg proširenja na Zapadni Balkan sve dok se prvo ne reše otvorena pitanja granica.
„Reći da će se to rešavati pošto se uđe u EU, neće se više dogoditi. Problemi moraju biti rešeni pre pristupanja ili neće biti daljeg pristupanja“, zaključio je Junker.
U danu kada je stigla blagovest iz Strazbura, objavljen je podatak da najnovija merenja rasta bruto društvenog proizvoda za 2017. godinu pokazuju da će on u Srbiji biti samo 1,75 u odnosu na 2016.
I još – Srbija se nalazi među 10 zemalja u svetu koje beleže najveći pad stanovništva, pokazuju podaci više relevantnih međunarodnih institucija do kojih je došao Istraživačko-izdavački centar Demostat.
Kako je naveo Demostat, svih deset zemalja sa najvećom stopom smanjenja stanovništva geografski pripada istočnoj Evropi. Procenjuje se da će populacija tih zemalja do 2050. godine biti smanjena za više od 15 odsto, dok će se u tom periodu broj stanovnika u Srbiji smanjiti za 16,62 odsto.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve