Pisanje teksta tako je dobro počelo: nekoliko preduzeća koja posluju sa Aktor-om a sa kojime je „Vreme“ kontaktiralo, potvrdilo je nezvanično da im grčka kompanija duguje za materijal i usluge. Nekome više, nekome manje. I svi hoće da govore: „javljam se za dva sata“, „zovi me sutra“, a onda je nastao potpuni muk. Svi su prestali da se javljaju. U Koridorima Srbije slična situacija – svi su ljubazni, hoće da odgovore u pisanoj formi, a kada je istekao dogovoreni rok za odgovor, mobilni telefoni su zaćutali. Službenica koja se javila na fiksni telefon rekla je da je „PR služba Koridora na terenu“.
Malo su pričljiviji bili predstavnici pirotskih podizvođača, koji su se još 9. novembra prošle godine sastali u prostorijama Privredne komore Pirota sa čelnicima srpskog ogranka Aktor-a u prisustvu v.d. direktora Koridora Srbije Zorana Babića. Razlog za sastanak bio je, kako su „Večernje novosti“ pisale, dug od oko sedam miliona evra prema desetak preduzeća iz pirotskog kraja. „Novosti“ su još navele da su predstavnici grčke kompanije „obećali da će ispuniti svoje obaveze, kao i da dugovanja neće ugroziti preostale radove na istočnom kraku Koridora 10 ka Bugarskoj… Kako ‘Novosti’ nezvanično saznaju, računice izvođača i desetak najvećih podizvođača se ne poklapaju, jer ‘Aktor’ ne priznaje svakom od njih sve račune koje potražuju. Zato su od ‘Koridora’ obe strane dobile rok da se do 8. decembra usaglase oko visine ceha, kako bi posle mogli da utanače tempo isplate zaostalih dugovanja“.
PITANJA BEZ ODGOVORA: Jedno od pitanja za Koridore Srbije bilo je da li je ovaj dug do danas izmiren, jer su se na sastanku postavili kao posrednici. Pirotski podizvođači nezvanično za „Vreme“ kažu da nije i da su dobili „samo nešto sitno“. Neki od poverilaca pokazuju dozu razumevanja za Aktor.
„Oni su ljudi nešto pustili, ne mogu da kažem, prema mogućnostima, verovatno. Međutim, posle toga je Privredna komora pokušala još dva, tri puta da zakaže sastanak, ali, ili iz Koridora nisu slobodni, ili ovi odavde, pa je otkazivano. Više se nismo sastali.“ Jedino je iz Privredne komore Pirota stigao zvaničan stav (posle samo desetak minuta konsultacija) da Komora upućuje zainteresovane strane da „individualno rešavaju probleme“.
Taman kad je izgledalo da je knjiga spala na jedno slovo, javili su se iz srpskog ogranka kompanije Aktor. Pre tog poziva, lopta je nekoordinisano prebacivana iz ruke u ruku. Na isto pitanje – da li su posle sastanka u Pirotu izmirene obaveze, odgovoreno nam je: „Ne, ja nisam finansijski direktor, ja samo radim u službi finansija, pitajte u centrali“. U centrali na Novom Beogradu ljubazno upućuju na kancelariju aktor-a u Pirotu. Tamo još ljubaznije kažu da je koleginica na ručku i da stiže za 20 minuta. Posle ručka koleginica kaže: „Pa, ovde je gradilište, mi se ne bavimo finansijama, to rade oni u Beogradu.“ U Beogradu nas najljubaznije mole da sačekamo, javiće se kad se konsultuju sa „kolegama koje to rade“. Jedan dan i dva poziva kasnije konačno pronalaze kompetentnu osobu, izvinjavaju se zbog čekanja i prenose odgovor : „Rečeno mi je da vam prenesem da će u skorije vreme biti i drugi sastanak. Nakon toga ćete imati potpune informacije u vezi sa ovim što tražite, takođe, ako želite, bićete informisani kada će biti taj drugi sastanak.“ Na pitanje kada se može očekivati informacija o drugom sastanku, usledio je jednostavan odgovor: „Bićete naknadno informisani.“
VELJINA VERZIJA: Pre nešto više od godinu dana nekadašnji ministar Velimir Ilić u javnost je izneo Izveštaj posebne komisije o izgradnji auto-puta E-80 Niš–Dimitrovgrad, koji se bavio izvođenjem radova kompanije aktor na četiri deonice u ukupnoj dužini od 48,7 kilometara. Komisiju je obrazovalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a ministarka Zorana Mihajlović optužila je Ilića da je iz ministarstva izneo radnu verziju izveštaja.
U svakom slučaju, u izveštaju se našao niz primedbi na račun izvođača radova aktor (nepoštovanje rokova, neplaćanje podizvođača, dobavljača i pružaoca usluga), kao i na račun samog investitora, Koridora Srbije. U izveštaju se posebno naglašava da „investitorova odgovornost leži u činjenici da nije koristio i ne koristi mehanizme koje mu daje sam ugovor da obaveze izvođača preuzete ugovorom i aneksima koje ne ispunjava sankcioniše. S druge strane, uredno sve svoje greške u skladu sa ispoštovanom procedurom plaća izvođaču“.
Koliko novca je isplaćeno aktor-u na ime odštetnih zahteva bilo je jedno od pitanja „Vremena“ upućeno Koridorima Srbije. U prošlogodišnjem izveštaju stoji iznos od 1.181.841.126 dinara, što je više od 10 miliona evra. Zajedno sa avansima i oslobađanjem od garantnih depozita, aktor-u je do novembra 2016. (perioda na koji se Izveštaj odnosi) ukupno uplaćeno 23.357.250 evra. Stoga, zaista izaziva čuđenje to što grčka kompanija ne isplaćuje redovno svoje podizvođače, ali istovremeno čudi što poverioci gunđaju, čupaju kosu, ali ne govore u javnosti o ogromnim gubicima koje im Grci prave.
Neki od kooperanata su prinudnom naplatom došli do svog novca – aktor a.t.e. Ogranak Beograd je od 2015. do aprila prošle godine, tri meseca nakon „curenja“ Izveštaja u javnost, bio u neprekidnoj blokadi 624 dana sa oko 10 miliona evra duga, a posle toga još samo pet dana u decembru. U međuvremenu, 16. septembra, predsednik Aleksandar Vučić je sa kolegom Miloradom Dodikom svečano otvorio deo istočnog kraka Koridora 10 u ukupnoj dužini od 30 kilometara. aktor je svečanosti doprineo sa 7,35km (od 16,64km) na deonici Staničenje–Pirot Istok i obilaznicom oko Dimitrovgrada dužine sedam kilometara. Reklo bi se, konsolidovali su se, krenulo im. Ali, ne lezi vraže: oni s početka teksta i dalje kukaju kako ne mogu silan novac da naplate, a ne samo što neće u novine, nego se nećkaju i da presaviju tabak i tuže neodgovornog poslodavca.
TUŽBA DO TUŽBE: Jedna tužba ipak postoji, i to za neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela. Naime, Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu stigla je krivična prijava privrednog društva lad Group iz Beograda protiv eko-vodo Projekta iz Beograda, aktor a.t.e. Ogranak Beograd, i aktor anonymi tehniki eteria iz Grčke, u kojoj se navodi da su osumnjičeni „u potpunosti neosnovano i protivzakonito počeli ekonomski da eksploatišu“ tehničku dokumentaciju oštećenog koja se sastoji od Idejnog projekta, Projekta za građevinsku dozvolu i Projekta za izvođenje, a da nisu „za to tražili prethodno odobrenje autora tih radova“.
Da nešto nije u redu sa poslovanjem aktor-a govori i optužba koju je u junu 2017. protiv kompanije podnela Evropska agencija za suzbijanje prevara (OLAF), za prevaru i pranje novca u iznosu od 50 miliona evra prilikom izgradnje autoputa Demir Kapija – Smokvica u Makedoniji. U izveštaju OLAF-a stoji da su zaposlenima u aktor-u isplaćivani preterani iznosi za honorare, a prevara je otkrivena kada je stranka sadašnjeg premijera Zorana Zaeva, dok su još bili u opoziciji, tvrdila da je grčka firma u Makedoniji organizovano dovodeći ljude podigla milione evra u filijali Privredne banke Skoplje u Negotinu. Navodno je tokom 2013. i 2014. čak 95 osoba, najvećim delom grčkih državljana, sa računa aktor-a u roku od 10 meseci izvuklo 3,5 miliona evra u više od 278 transakcija.
Kiparske vlasti su od Grčke u martu 2016. zahtevale da im se izruči generalni i izvršni menadžer grupe ellaktor-a Leonidas Bobolas (vidi okvir), jer je optužen da je davao mito prilikom ugovaranja posla za izgradnju sistema upravljanja otpadnim vodama u Pafosu koji je na javnom tenderu dobila firma helector, a koja je kao i aktor članica Bobolasove Grupe. Grčki sud je prvo tražio dodatne informacije od kiparskih kolega, da bi potom odbio izručenje s obrazloženjem da se krivično delo korupcije dogodilo na grčkoj teritoriji. U novembru 2017. javni tužilac u Atini podigao je optužnicu protiv Bobolasa za davanje mita. Leonidas Bobolas je ostao upamćen i po hapšenju 2015. zbog utaje poreza. U medijima se pominjao 4,1 milion evra, ali je Bobolas, kada je posle nekoliko sati izveden pred sud, platio kauciju od 1,8 miliona i bio odmah pušten.
Posle svega, postavlja se pitanje treba li Srbiji da jedna ovakva kompanija bude odgovorna za milionske poslove, zbog kojih se svi građani zadužuju? Da li bi bilo logičnije raskinuti ugovor, kao što se aktor-u desilo u Makedoniji, Bugarskoj i Crnoj Gori? To je četvrto pitanje koje je „Vreme“ postavilo Koridorima Srbije i još uvek čeka odgovor. A zašto srpske firme i dalje posluju sa aktor-om, zašto i dalje potpisuju ugovore iako znaju iskustva drugih i dobro znaju da se sa dva dinara ne može iz tog kola izaći, ostaje i dalje nejasno. Možda zbog one izreke: „Dok je ovaca, biće i šišanja“, a možda iz razloga koji tako surovo nameće tužna srpska ekonomija – bolje je da imalo radim makar bio na gubitku.
Grčki oligarsi u krizi
Porodica Bobolas, simbol „grčkog sna“, još od pada vojne hunte 1974. godine pa sve do pre nekoliko godina je na grčkoj ekonomskoj i društvenoj lestvici merila stalni uspon. Spada u relativno mladu generaciju grčkih oligarha, koja je na neki način dopunila starije dinastije grčkih industrijalaca i brodovlasnika.
Pater familias, 89-godišnji građevinski inženjer Jorgos Bobolas je 1977. osnovao građevinsko preduzeće AKTOR. Istovremeno je napravio prve korake u izdavaštvu objavljujući Rusku enciklopediju (kažu da je to u direktnoj vezi sa njegovim tadašnjim kontaktima sa KGB-om), a zatim i novine „Ethnos“ (Nacija) koje su podržale PASOK, socijalističku partiju Andreasa Papandreua i njegovih naslednika. U televizijski biznis ušao je 1989. kao osnivač prvog grčkog privatnog kanala MEGA. Međutim, najviše se istakao u građevinarstvu kao izvođač velikih infrastrukturnih radova u Grčkoj, na Bliskom istoku i Balkanu.
Tokom 1996. potpisao je sporazum o izgradnji atinske obilaznice, ali i realizovao veliki projekat, gigantski most Rio-Antirio koji spaja Peloponez sa centralnom Grčkom. Tri godine kasnije AKTOR se spaja sa još jednom Bobolasovom kompanijom Hellenic Technodomiki, osnovanom još 1968, i tako je stvorena grupa ELLAKTOR. U vreme priprema za Olimpijadu u Atini 2004. godine, ova kompanija preuzima većinu javnih radova i na taj način postaje meta konkurencije i opozicije zbog „privilegovanih poslova“ dobijenih od vlade PASOK-a.
U međuvremenu, troje dece Jorgosa Bobolasa preuzima dužnosti u preduzećima Grupe. Najstariji sin Fotis je od 2015. zvanično držao uzde izdavačke kuće Pegaz i TV kanala MEGA, koji su zbog krize bankrotirali i bili prisiljeni da se rasprodaju budzašto. Fotis, koji je u međuvremenu došao u sukob sa ocem, bio je primoran da proda svoj brod i ostalu pokretnu i nepokretnu imovinu, kako bi platio dugove državi. „Moj otac želi da me vidi kako propadam… želi da budem primoran da napustim izdavaštvo“, večita je pritužba Fotisa Bobolasa na oca. Njegova sestra Marija bavi se časopisima grupe Ellaktor i sama se suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima.
Najmlađi sin Leonidas, građevinski inženjer kao i otac, preuzeo je vođenje ELLAKTOR-a i gotovo sva njihova građevinska preduzeća. Poznat kao tih čovek koji mrzi svetla javnosti, prvi put je skrenuo pažnju medija kada je uhapšen od strane grčkih vlasti u aprilu 2015. zbog utaje poreza u visini od 4,1 milion evra, ali je odmah platio kauciju od 1,8 miliona i pušten je na slobodu. Godinu dana kasnije, kiparsko tužilaštvo je protiv Leonidasa Bobolasa pokrenulo krivični postupak za navodno davanje mita od oko milion evra kiparskim zvaničnicima kako bi firma koja je štitila njegove interese pobedila na tenderu za javnu gradnju u gradu Pafosu. Negirao je sve optužbe.
Leonidas Bobolas preferira miran život daleko od javnosti, zaštićen zidovima svoje vile u luksuznoj atinskoj četvrti Kifisija, ali obožava brze automobile, kao što je njegov bentli koji je vozio do prošle godine. Trenutno jedini drži ključeve mini-imperije porodice Bobolas, zahvaljujući građevinskim firmama koje su preuzele velike radove u Grčkoj, ali još više u inostranstvu. Ukupni kapital njegovih preduzeća, uprkos krizi, prelazi milijardu evra; učestvuju u velikim projektima kao što je Solunski metro, a trenutno su prijavljeni na tenderima za projekte u vrednosti do tri milijarde evra. Ima jake poslovne saveze i u Grčkoj i u inostranstvu, cilj mu je ekspanzija na obnovljive izvore energije. Radi na imidžu Grupe koja je sve popularnija u zemljama Persijskog zaliva.
Inače je poznat po devizi koju često ponavlja: „Sreća pomaže hrabrima“, ne plaši se rizika i stalno se širi na nova tržišta u sektorima kao što su upravljanje otpadom i energetske inovacije. Uprkos problemima sa kojima se suočava izgleda da, na kraju, pobeđuje jer mu se poslovi uvećavaju, i to u Rusiji i na Balkanu, ali i u Grčkoj koja se ponovo vratila na put razvoja. Leonidas je tako ne samo odbranio „Termopile“ imperije Bobolas, nego je očigledno i uvećava.
Georgios Stamkos, Milica Kosanović