Predsednik države Serđo Matarela (na slici gore) iskoristio je svoje ustavno pravo, stavio veto na evoroskeptičnog ministra privrede koga je predložila novoformirana parlamentarna većina i tako gurnuo Italiju u do sada nezapamćenu političku krizu
Za „Vreme“ iz Rima
U Italiji se zastoj nakon parlamentarnih izbora održanim 4. marta pretvorio u institucionalnu i političku krizu bez presedana. Predsednik države Serđo Matarela je u ponedeljak stavio veto na novu vladu oko koje su se sporazumela dva pobednika – evroskeptična i nacionalistička Liga i populistički Pokreta pet zvezda (M5S).
Izbornu kampanju su ove dve partije vodile jedna protiv druge. Liga je oformila koaliciju sa partijom Silvija Berluskonija i postfašističkom Braća Italije. Ove tri partije su zajedno osvojile skoro 37 odsto glasova. Liga je sa 17 odsto postala prva partija unutar koalicije nadmašujući Berluskonijevu partiju (14 odsto).
Pokret pet zvezda je sam osvojio 32 odsto glasova postavši tako najjača partija Italije. Ipak, zahvaljujući italijanskom kompleksnom izbornom sistemu, nijedan od pobednika martovskih izbora nije mogao da osigura većinu u Parlamentu, što je koaliciju učinilo neizbežnom. Bile su potrebne dobre tri nedelje političkog cenkanja i sastanaka iza zatvorenih vrata vođa Lige Matea Salvinija i Pokreta pet zvezda Luiđija di Majoa, da bi se došlo do imena zajedničkog premijera Đuzepea Kontea i do „ugovora o vladi“ sa detaljnim programom na 58 strana.
KOALICIONI UGOVOR
Ugovor je obuhvatio neke od najbitnijih tema u kampanji dveju partija: oštriji stav o imigraciji, minimalni dohodak za državljane Italije, porast minimalnih penzija, smanjenje ogromnog javnog duga Italije itd. Izborna obećanja koštala bi ukupno oko 120 milijardi evra, od kojih bi jedva polovina mogla da se pokrije sledećim zakonom o budžetu, koji bi trebalo da bude usvojen u ranu jesen.
Pored toga, ugovor je veoma kritički nastrojen prema politici evra i evrozone i traži čvršći stav Italije u institucijama Evropske unije. U ugovoru se ne spominje izlazak Italije iz evrozone, „italegzit“, mada je Liga prvobitno tražila referendum o ovom pitanju.
Kada je ugovor konačno bio potpisan, činilo se da je put ka novoj vladi napokon utaban iako je nesuđeni premijer Đuzepe Konte izazivao određene sumnje. Bez ikakvog prethodnog političkog iskustva on je delovao kao tampon zona između dvojice jakih vođa, od kojih nijedan ne bi podržao ovog drugog za premijera. Odmah pošto je Konteovo ime dospelo u štampu preovladalo je mišljenje da su njegove kvalifikacije za taj posao prilično slabe. Naime, u njegovoj zvaničnoj biografiji je, između ostalog, postojala referenca na određena predavanja koja je pohađao na Njujorškom univerzitetu, što se, ako ništa drugo, prema međunarodnim medijima pokazalo kao netačno.
SPORNI PAOLO SAVONA
Prošlog ponedeljka Konte se sastao sa predsednikom Matarelom, što je trebalo da bude poslednja formalnost pre nego što nova vlada bude izglasana u parlamentu. Ali, na opšte iznenađenje, predsednik Italije je odlučio da stavi veto na jedno ime sa liste ministara: Paola Savonu.
UZROK RAZDORA: Paolo Savona
Savona je bio imenovan za ministra najkrhkijeg i najdelikatnijeg ministarstva – privrede. Još dok je naimenovanje Savone za ministra privrede bilo samo glasina, izazvalo je snažnu reakciju nemačkih medija, jer je u jednoj svojoj knjizi Savona veoma oštro uporedio današnju Nemačku sa nemačkim stremljenjima u Evropi tridesetih godina prošlog veka.
Savona (82) ima dugu karijeru. Devedesetih godina bio je ministar i direktor nekoliko državnih kompanija. Međutim, poslednjih godina prešao je u tabor evroskeptika kritikujući javno EU i vladavinu evrozone. Predsednik Matarela bio je jasan: u saopštenju za medije je rekao da bi Savona predstavljao rizik za finansijsku stabilnosti i proevropske stavove i politiku. A to je nešto što on ne bi mogao i što neće da prihvati.
I M5S i Liga su insistirali na Savoni i nisu popustili kada je predsednik Matarela, koji formalno imenuje ministre, stavio do znanja da je spreman da upotrebi veto na njegovo ime. Tako se cela kula od karata srušila ostavljajući Italijane ogorčene i podeljene.
PRESEDAN
Mladi vođa M5S Di Majo (31) obećao je da će u najskorijem roku započeti proceduru impičmenta u Parlamentu kako bi uklonio predsednika Matarelu. U međuvremenu je na Fejsbuku pozvao glasače i pristalice njegove partije da se 2. juna, na Dan republike kada Italija slavi stupanje na snagu posleratnog ustava, širom zemlje priključe masovnim demonstracijama.
U međuvremenu, Matarela je imenovao apolitičnog ekonomistu Karla Kotarelija za prelaznog premijera: on bi trebalo da napravi listu mogućih ministara za nekoliko dana. To će biti još jedan kratkotrajni eksperiment pošto je očigledno da ne postoji većina u parlamentu koja podržava „tehnokratsku“ vladu, čiji će jedini zadatak verovatno biti da dovede državu do vanrednih izbora, prema predviđanju štampe već u septembru. To je prvi put, čak i u turbulentnoj politici Italije, da se nešto ovako dešava, da je vlada rođena mrtva. Izlaz bi, dakle, bila do sada neutabana politička staza.
Problem je što bi sa trenutnim izbornim pravom prevremeni izbori verovatno doveli do sličnog ishoda, bez jasne većine u parlamentu. Još gore, može se očekivati da će predstojeća izborna kampanja biti predstavljena kao izbor između „suvereniteta Italije“ i Evropske unije, što je teren koji odgovara Ligi sa njenim stavom da su „Italijani na prvom mestu“.
KAMPANJA JE POČELA
Zapravo je samo nekoliko sati nakon što je bilo jasno da do formiranja vlade neće doći nova izborna kampanja M5S i Lige već počela. Društvene mreže i televizijske političke emisije bile su podešene na tonalitet koji su svirali razočarani pobednici: predsednik Italije odabrao je međunarodna tržišta i „briselske tehnokrate“ mimo volje sopstvenih građana.
U narednih nekoliko dana znaćemo da li će ovo biti slogan kampanje za koju je verovatno da će obeležiti najvrelije političko leto u Italiji u prethodnoj deceniji. To bi svakako bila idealna podloga i za Ligu i za M5S, čija kombinacija lakih odgovora na složene probleme zavodi razočarane glasače Italije. Iako skroz drugačije i sa drugačijom pozadinom, M5S i Liga dele neke zajedničke karakteristike, posebno kada je u pitanju antiestablišment retorika. I jednoj i drugoj vetar u leđa duva populistički vetar koji je doneo Bregzit, Trampa, Orbana ili izazov u vidu Marin le Pen u Francuskoj. Liga ima odličan odnos sa mnogo velikih imena evropske desničarske galaksije, od Poljske do Mađarske, od Velike Britanije do Francuske.
M5S je karakterističan samo za Italiju. Rođen je iz susreta stendap komičara Bepea Grila sa tehnološkim guruom Đanrobertom Kazaleđom. Proteklih desetak godina zastao je od protestnog pokreta do vodeće italijanske partije, koja je na vlasti u nekim velikim italijanskim gradovima uključujući Rim. Pokret pet zvezda ima mnogo „tamnih strana“ kada je u pitanju unutrašnja demokratija i izbor kandidata, ali je ipak dokazao da je sposoban da kapitalizuje italijansko nezadovoljstvo statusom kvo. Istim onim statusom kvo koji predsednik Matarela sada štiti odlučivši se da zapali fitilj koji je politički zastoj pretvorio u ozbiljnu krizu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!