foto: BURA
Kad ti ne pomaže država, pomozi sam sebi – recept je po kome 18 godina živi udruženje građana BURA
Vrednost jednog udruženja građana meri se brojem sprovedenih projekata, njihovim uticajem na okolinu i – stažom. Beogradska umetnička radionica BURA upravo proslavlja 18-godišnjicu osnivanja izložbom „Inicijacija / buđenje promena“ u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, što znači da je poslednji kriterijum svakako ispunila, kao i da ga ne bi bilo bez prethodna dva.
Moglo bi se reći da je od nastanka do ove rođendanske izložbe BURA rezultat samoorganizacije. Počelo je skoro pa naivno, ali svakako veoma emotivno. Većina Burinih osnivača su novinari i umetnici. Društvo sa kulturne rubrike „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije. „Kad je Slavko Ćuruvija ubijen, ‘Telegraf’ se ugasio, ali tim sa kulture se nije rastao. Osnovali smo Buru kako bismo sebi omogućili da se bavimo onim što je nama potrebno, i što mislimo da će i drugima koristiti: produkcijom, prezentacijom i promocijom savremene umetnosti i umetničkih događaja“, kažu Jelica Stojančić, direktorka, i Dragana Nikoletić, umetnička direktorka ovog umetničkog kolektiva. „Bilo nas je 11, uglavnom žurnalisti beogradskih redakcija i tehnička inteligencija. Bilo je uspona i padova, ideja mnogo, para hronično nedostaje, pa se čovek dovija, ali smo gurali, na mišiće, uz pomoć prijatelja, iz ličnih fondova. Izveli smo više od dvadeset projekata, pa kad nas pitaju koji nam je najdraži, ne možemo da se odlučimo – svaki je spektakularan.“ Među projektima koje izdvajaju su „Anfas, profil, teme“ (2001) u Studentskom kulturnom centru, „Na kraj sveta… kuća mala“ (2004), u okviru međunarodne izložbe „Erasing“ u Muzeju istorije Jugoslavije, kao i rezidencija / dvonedeljna umetnička kolonija „Pronađeni u prevodu“ u Bujačiću kod Valjeva (2015/16), koje je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije. Akciju „La mur“, izvedenu u Zemunu (2006), pa preseljenu u Novi Sad, podržao je Sekretarijat za kulturu Beograda.
„‘Inicijaciju’ niko nije pomogao, pa smo se ponovo obratili Fondu za samoodržanje (FZS) sa mišlju: para nema, propasti nećemo“, kaže Jelica Stojančić. Od novca koji su sami sebi pozajmili/dodelili, u „Cvijeti“ od 18. do 30. septembra izlažu Viktor Kiss, Srđan Đile Marković, Koštana Banović (Holandija), Milica Prelić, Jelena Bojanić, Goran Stojčetović, Radmila Duda Ludošan, Goran Orge Nikolić, Klaudia Šarić Marić, Danica Rakočević, Dušan Đorđević, Goran Tomašević, Valentina Savić, Dragana Nikoletić, Jelena Bogavac, Marko Mamuzić, Tamara Antonović, Jelica Stojančić i grupa studenata Milice Ružičić sa Visoke škole likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu. „Inicijacija / buđenje promena“ uključuje slike, skulpture, fotografije, instalacije, projekcije filmova i video-radova, performanse i tribinu o fenomenu inicijacije, a govori o različitim pokušajima i načinima uzdizanja sopstva i prelaženja sa jednog na drugi nivo svesti, znanja i energije.
Autorke podsećaju da je rezultat bilo koje inicijacije – verske, političke, emancipatorske, telesne – buđenje potencijala i promena. Kao što je BURA nemogućnost da se radi pretvorila u mogućnost.
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
