Solidarnost
Lepomir Ivković je protiv Saopštenja svojih kolega
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Televizija je danas uistinu u velikoj meri ono što oličava Rodžer Ejls. Ali, televizija je i ono što je snimilo ovu odličnu seriju o njemu, i mnoge druge koje su poslednjih godina bacile u zasenak dugo estetski superiornu filmsku produkciju
Ljudi ne žele da budu informisani. Žele da se osećaju informisano.
Možda će i Amerika jednog dana dosegnuti srpski demokratski i civilizacijski standard: da jedan jedini čovek, doduše kloniran u nekoliko nijansi, uređuje sve televizije, zbog čega sve one liče – ne toliko jedna na drugu, koliko na njega. Ima, štaviše, relevantnih mišljenja da je Amerika nekako i krenula u tom pravcu, ali za sada je to i dalje ekstravagantan stav, ili barem preteran, ili svakako preuranjen. Tako će po svoj prilici i ostati. U protivnom, ugasili smo ga načisto: uz globalno zagrevanje, dobićemo i globalnu Srbiju. Ovo potonje će biti mnogo opasnije.
Rodžer Ejls (Roger Ailes) bio je čovek televizije, jedan od onih koji su istovremeno i krojili i eksploatisali epohu kao „civilizaciju slike“, nemajući ni moralni ni estetski problem s tim da učestvuju, ili čak predvode, u vizuelizaciji, simplifikaciji i stereotipizaciji predstave o svetu svojih gledalaca. Naprotiv, tipovi poput Ejlsa smatraju da je tu obostrano čist račun: njihov je gledalac sasvim zadovoljan u svom skučenom svetu, a oni će se sa svoje strane pobrinuti da se taj svet ni greškom ili nepažnjom ne proširi, naprotiv: zakrpiće i slučajno ili pukim habanjem nastale rupe u njihovim amovima. Utoliko je Ejls bio onakav mag(nat) televizije kakvi su u nekim prethodnim erama žurnalizma-na-kilo bili beskrupulozni, cinični, ali unutar koordinata svog sumornog zanata vrhunski urednici tabloida.
Pređimo, dakle, na stvar: nakon na izvestan način impresivne „pretkarijere“, Ejls je stvorio vlastito životno delo nazvano Fox News, svakodnevnu i celodnevnu predikaonicu i ispovedaonicu konzervativne, zatucane, latentno rasističke Amerike hrišćanske bele više i srednje klase, one malovaroške Amerike koja predstavlja kič prizor samog sukusa „američkih vrednosti“, bazično istih kao i „porodične i tradicionalne vrednosti“ u Evropi, samo obojenih jenkijevskim naglaskom i zastavom posutom zvezdicama.
Fox News je, dakako, još jedan poslovno-politički medijski mega projekat Ruperta Mardoka, transkontinentalnog gigatajkuna i nekovrsnog simboličkog anti-Soroša. Ejls bi trebalo da je samo prvi među njegovim uposlenicima. Međutim, Ejls je imao sasvim drugačiju agendu: izgleda kao da je više on iskoristio Mardoka kao finansijera za vlastiti životni projekat, nego što je Mardok izmuzao njega – osim što su obojica izmuzli bezbrojne milione dolara od svoje zahvalne publike, ali bože moj.
U prvoj od sedam epizoda mini serije Najjači glas (Loudest Voice), posvećene Ejlsovom životu i (ne)delu, vidimo Ejlsa kako razgovara s Mardokovim saradnicima i medijskim ekspertima dok razmatraju postavke nove televizije u osnivanju; među njima nema pravog razumevanja i oni su samo formalno na istoj strani: u poređenju s Ejlsovim političkim, ali profesionalnim shvatanjima i standardima, svi ovi kicoši s britanskim i australskim akcentom deluju kao da bi mogli da pišu kolumne za The Guardian. Jer, oni su ipak pripadnici stare škole, one u kojoj se, bez obzira na opredeljenja, podrazumeva ne samo bar neka minimalna doza profesionalne korektnosti i standarda, nego i to da svi, naposletku, delimo istu stvarnost, samo je različito interpretiramo. To je jedan takoreći filozofski nesporazum i Ejls ih zato gleda sa sažaljenjem rezervisanim za izgubljene duše: ono što on želi da stvori, i što će i stvoriti, televizija je koja će ograditi svoje parče stvarnosti i braniće ga ne pitajući za cenu, ne primajući zarobljenike. To je vreme velikog uspona kablovske televizije, koji ujedno znači neograničenu ekspanziju ponude; Ejls odlično njuši šta to znači: ne treba pretendovati na svekoliku postojeću publiku nego treba pronaći svoju „nišu“ i držati je se. Fox se, dakle, neće obraćati svima, jer Fox polazi od toga da ima onih kojima Fox nikada neće biti izbor: neka ih, neka trunu u paklu. S druge strane, postoji cela jedna velika, zaturena Amerika koja hoće da gleda i sluša nešto drugo od onoga što su nazori i ukus kosmopolitanskih elita sa Istočne i Zapadne obale; e, toj Americi, naoružanoj, opasnoj i iz nekog više kulturno-identitarnog nego ekonomskog skupa motiva besnoj, podozrivoj prema „obojenima“, useljenicima, „pederima“, feministkinjama i uopšte svemu što ne razume jer svet ne bi trebalo da je krojen po mustri u kojoj su oni mogući, kamoli poželjni, nego bi trebalo da je sazdan po Bibliji za idiote, u manijakalnom tumačenju kakvog histeričnog radio propovednika iz neke od ljupkih država Konfederacije, po mogućnosti.
Ono što je Ejls svojom mračnom briljantnošću shvatio kada je kablovska televizija u pitanju, još je mnogo više i radikalnije došlo do izražaja u svetu interneta 2.0 i društvenih mreža: javni prostor je konsekventno atomizovan, od famozne Agore nije ostalo gotovo ništa. Danas svi žive svako u svom mehuru u kojem normalno komuniciraju jedino sa istomišljenicima, dok kod „onih drugih“ gostuju samo zato da bi ostavili neki „hejterski“ komentar, najčešće bez udubljivanja u ono na šta se referiše. Fox News je jedan od preteča, ali i kreatora takvog sveta: „info“ kanal koji je svesno redefinisao svoju informativnu ulogu tako da je postala sasvim „opinionizovana“, u svakom trenutku nameštena tako da svet i prikazuje i tumači iz ugla desnice i „patriotskih vrednosti“ midl-američkog ultrakonzervativizma.
Serija Najjači glas vruća je roba i upravo se prikazuje na HBO. I u tome ima neke amblematske podele uloga: nije li HBO kao mitska razbibriga umereno progresivnih urbanih elita pravo mesto za „ogovaranje“ Fox Newsa i čoveka koji ga je oblikovao, suštinski mu odredio karakter iliti ton? Serija je bazirana na knjizi, ali i magazinskim člancima koje je o Ejlsu i Foxu napisao Gabrijel Šerman, a među rediteljima se pojavljuje i veliki Stiven Frirs, koji potpisuje šestu epizodu. Ejlsa igra Rasel Krou i čini to maestralno (u sadejstvu s pre svega sjajnim partnerkama, među kojima su Siena Miler, Anabel Valis, Naomi Vots i Aleksa Paladino), toliko da deluje kako u svakom kadru brani lik koji je veoma teško braniti i s kojim privatno teško da ima ičega zajedničkog. Osim toga, moć transformacije je takva da bi vam trebalo neko vreme da ga prepoznate, ako slučajno niste unapred znali da je u podeli.
Najjači glas funkcioniše sasvim dobro vozeći na dva paralelna koloseka: s jedne strane, to je Ejlsova životna priča, ispričana iz nimalo laskavog ugla, ali i bez „stripovskih“ klišea, mada će pred kraj Ejls već početi da dobija neke karakteristike negativca iz Zlatne serije ili tako nekog štiva; s druge strane, to je priča ne toliko o Foxu koliko o tome kako su preko njega svoj iznova legitimizovani i više nego sveprisutni javni glas dobili upravo oni koji bi u nekim prethodnim decenijama bili označeni kao besprizorni, to jest kako je – sve navodno u otporu prema smaračkom mentalnom terorizmu „političke korektnosti“ – diskurs „američkih vrednosti“ kao zgodnog utočišta za svako mračnjaštvo ponovo postao srce mejnstrima, taman nakon što smo olako pomislili da su ga svingujuće šezdesete trajno oterale u prašnjavi, poluzamračeni ugao gde je trebalo da tavori čekajući prirodno izumiranje.
Ko je, naposletku, bio Rodžer Ejls? Genije jedne branše koja prosperira na slavljenju prosečnosti i promovisanju niskosti, dakle, velemajstor populističke televizije, ali i s protokom godina sve izrazitiji ideološki fanatik, krstaš ultrakonzervativne desnice, pred kraj već otvoreni paranoik od one sorte kakve je u našim „bednim, malim istočnoevropskim državicama“ odavno kanonizovana kao najplemenitija sorta „nacionalnih radnika“, Televizija je, dakle, istovremeno i igračka njegove fahidiotske genijalnosti i sredstvo koje ima služiti pre i iznad svega njegovoj političkoj agendi, a ova, pak, prirodno doživljava svoju apoteozu u pojavi Spasioca u vidu jednog opasnog zevzeka narandžaste kose. Treba li reći da su Ejls i Fox i njega „stvorili“, to jest, da je Ejls bio visoko među onima koji su izgurali na svojim leđima njegovu kandidaturu?
S druge strane, i ne znam zašto bismo u nečemu što se stalno dešava uopšte još videli nekakav tobožnji paradoks, pobožni propovednik „porodičnih vrednosti“ bio je ujedno serijski seksualni predator, koji je svoju moć koristio za razne otvorene i implicitne iznude nad svojim zaposlenicama. Jednoj od njih, koja je imala izvesne dileme, lepo će objasniti šta radi: „Ja sam univerzalan čovek, porodica je samo deo mog spektra“. To bi bilo OK da je pravo na tu univerzalnost priznavao i drugima…
I šta ćemo mi, na koncu, s tom šejtanskom spravom? Televizija je danas uistinu u velikoj meri ono što oličava Rodžer Ejls. Ali, televizija je i ono što je snimilo ovu odličnu seriju, i mnoge druge koje su poslednjih godina bacile u zasenak dugo estetski superiornu filmsku produkciju. Nema, dakle, jednostavnih odgovora, reći ćemo mi. Ako i nema, izmislićemo ih, rekao bi na to Ejls u interpretaciji Rasela Kroua, zaljubljeno se nasmešivši vlastitoj pokvarenosti.
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve