Rampa za Orbanovog kandidata

Nova „evropska vlada“ još nije zvanično ni formirana, a već se dogodio presedan u dosadašnjoj praksi Evropske unije. Naime, prvi put se desilo da je Odbor za pravne poslove (JURI) Evropskog parlamenta u procesu skrininga i odobrenja budućih evropskih komesara odbacio čak dvoje kandidata pre nego što su se predstavili evropskim poslanicima i odgovarali na njihova pitanja. Mađarski kandidat za novog evropskog komesara za susedsku politiku i proširenje Laslo Tročanji i rumunska kandidatkinja za funkciju buduće evrokomesarke za transport Rovana Plumb odbijeni su zbog navodnog konflikta interesa i neće biti novi članovi tima buduće šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Zaključak Odbora za pravne poslove EP da su ovi kandidati nepodobni za predložene funkcije zasniva se na indikacijama da u njihovim imovinskim izveštajima stvari nisu baš sasvim čiste. Tročanji je suspendovan zbog nejasnoća u vezi sa funkcionisanjem njegove advokatske kancelarije i mogućim vezama koje je ona imala sa mađarskom vladom u vreme dok je bio na mestu ministra pravde. U slučaju socijaldemokratske političarke i bivše ministarke zaštite životne sredine u vladi Rumunije Rovane Plumb sporna su bila dva zajma u vrednosti od skoro milion evra, korišćena u svrhe njene izborne kampanje tokom evropskih izbora, a koje ona nije prijavila u svojoj finansijskoj karti.

OSVETA ORBANU: Za Orbanovu vladajuću stranku Fides nema nikakve dileme zbog čega je Odbor odbio njihovog kandidata: blokiranje Tročanjijeve kandidature nema veze sa sukobom interesa, već to predstavlja „osvetu zbog toga što je Mađarska uspešno zaustavila masovnu migraciju“, izjavio je poslanik ove stranke u Evropskom parlamentu Jozef Sajer, dodajući da se tu radi o „političkom lovu na veštice“.

Sâm Laslo Tročanji je naveo da je „preneražen“ takvom odlukom Odbora za pravne poslove EP i da je odbacivanje njegove kandidature za evrokomesara „politička odluka bez ikakvih suštinskih osnova“ protiv koje namerava da preduzme sve potrebne pravne radnje.

Čini se da u ovoj reakciji bivšeg ministra pravde u Orbanovoj vladi ima zrna istine. Analitičari su gotovo složni u oceni da pravi cilj Tročanjijeve blokade nije on sâm, već njegov (bivši) šef mađarske vlade. Tročanji je čovek impresivne biografije i njegovu stručnost ne osporavaju čak ni njegovi najljući politički protivnici. Bio je sudija mađarskog Ustavnog suda i redovni je profesor na Univerzitetu u Segedinu. Obavljao je i dužnost ambasadora Mađarske u Francuskoj, Belgiji i Luksemburgu i odlično se služi engleskim i francuskim jezikom. Bio je skoro pet godina ministar u vladi, a ove godine je izabran i za člana Evropskog parlamenta, što će reći da ima značajno domaće i međunarodno političko iskustvo.

LOJALAN I EFIKASAN: Međutim, njegov verovatno najveći „greh“ je što je bio veoma lojalan mađarskom premijeru, ali i vrlo efikasan ministar koji se posebno isticao u svemu što je bilo prioritet Orbanove politike prethodnih nekoliko godina, a od kojih se evrobirokratama u Briselu dizala kosa na glavi. Imajući u vidu da je Tročanji aktivno učestvovao u kreiranju i sprovođenju pravde u Mađarskoj, najviše je bio kritikovan zbog sporne reforme pravosuđa koju je Brisel više puta kritikovao optužujući Budimpeštu da grubo narušava nezavisnost ove grane vlasti.

Takođe, bivši ministar pravde nadgledao je i izradu zakona kojim su se kažnjavale nevladine organizacije zbog pomaganja izbeglicama, a azilanti smeštali u kontejnerske kampove. On je bio zadužen i za usvajanje propisa koji su omogućili trajno proterivanje Centralnoevropskog univerziteta američkog milijardera mađarskog porekla Džordža Soroša iz Budimpešte.

Predsednik mađarske vlade Viktor Orban je izjavio da Tročanjija i dalje smatra „najboljim kandidatom“ za novog člana EK, kao i da će sačekati pismeno obaveštenje Odbora Evropskog parlamenta za pravna pitanja (JURI). „Oni ga zapravo krive što je pomagao vladi i meni u zaštiti zemlje od migracija“, dodao je Orban.

Predsednik opozicione Demokratske koalicije (DK) i bivši mađarski premijer Ferenc Đurčanji objavio je na svom nalogu na Fejsbuku kako je odbor zaključio da Tročanji ne može biti postavljen za evropskog komesara jer se njegove finansijske aktivnosti i poslovanje njegove advokatske firme u Evropi ne mogu tolerisati. „Ono što se u Mađarskoj može tolerisati, u Evropi je neprihvatljivo“, rekao je on.

AROGANCIJA NEMOĆI: Cela ova priča oko skrininga potencijalnih kandidata ima, međutim, još jednu dimenziju. „Treniranje strogoće“ evropskih poslanika nije bilo namenjeno samo „neposlušnom“ Orbanu, već i novoj predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen. Jer, načinom na koji je ona izabrana na najvišu funkciju u EU – zakulisnim igrama evropskih lidera i pogodbom francusko-nemačke osovine – izigrana je tek nedavno formalno osnažena uloga parlamenta u donošenju odluka u Briselu i učešća u izboru šefa Evropske komisije. Time su evropski činovnici, koji u praksi nemaju stvarnu moć niti suštinski uticaj na kreiranje strateške evropske politike, sebi uzeli pravo da kadriraju u Evropskoj komisiji.

Ton kojim su predstavnici Odbora za pravna pitanja EP obrazložili svoju odluku da blokiraju mađarskog i rumunskog kandidata kritičari su smatrali „arogantnim“. Kopredsednica tog tela sebi je dala za pravo da smatra kako nema potrebe za daljim objašnjenjima. „Zašto tražiti razjašnjenje kada su zaključci Odbora, čiji sam član, kristalno jasni: konflikti interesa ne mogu biti rešeni i Tročanji i Plumb nisu u mogućnosti da obavljaju svoje funkcije. Da li je u pitanju pokušaj da se obori odluka Odbora za pravne poslove?“

Prema proceduri, Pravni odbor sada mora i napismeno da obavesti rukovodstvo EP o slučaju, a zatim će predsedavajući Evropskog parlamenta David Sasoli poslati službeno pismo šefici Evropske komisije da Plumbova i Tročanji ne mogu da budu nominovani na mesto evropskih komesara.

Iako su u slučaju Mađarske, kuloarske informacije iz sedišta u Briselu govorile da je najizgledniji „alternativni“ kandidat za funkciju evropskog komesara poslanica EP romskog porekla Livija Jaroka iz Orbanove stranke Fides, mađarski premijer imao je nešto drugačije planove. Orban je ranije samouvereno izjavio da, ako ne prođe Tročanjijeva kandidatura, on već ima spremnog drugog, trećeg, „pa i četvrtog kandidata“ za to mesto. Na kraju, iz svog političkog „špila karata“, šef vlade u Budimpešti izvukao je iskusnog diplomatu i tehnokratu Olivera Varheljija, stalnog predstavnika Mađarske u EU, koga će nominovati za mesto u Evropskoj komisiji. „Neću izabrati nikog od mađarskih političara. U ovim okolnostima mogu samo da predložim tehnokratu, nekoga ko poznaje EU iznutra i nije politički kandidat“, rekao je Orban.

CRVENI KARTON ZA BUKUREŠT: Što se tiče odbačene kandidature rumunske političarke Rovane Plumb, stvari su sa političkog i pravnog aspekta kudikamo jasnije nego u slučaju Tročanjija. Ona jednostavno nije dovoljno uverljivo objasnila zbog čega nije prijavila sredstva od blizu milion evra koja je, navodno, pozajmila za finansiranje svoje evropske kampanje, niti je adekvatno objasnila poreklo tog novca. Njoj se spočitava i da je bila bliska saradnica nekada najmoćnijeg političara Rumunije, bivšeg predsednika parlamenta i nekadašnjeg lidera vladajuće Socijaldemokratske partije Livija Dragnea, koga je Vrhovni sud Rumunije osudio na tri i po godine zatvora zbog zloupotrebe položaja. Pojedini rumunski mediji preneli su i da je Ursula fon der Lajen ranije već bila upozorila rumunsku premijerku Vijoriku Dančilu da ne nominuje Plumbovu na funkciju evrokomesara, ali je šefica vlade u Bukureštu to ipak učinila.

Imajući u vidu da u Evropskoj komisiji svaka zemlja članica EU ima svog komesara, sada novoimenovana predsednica Evropske komisije treba da predloži sledeće korake. Ursula fon der Lajen može da zatraži od Mađarske i Rumunije da jednostavno pošalju nove kandidate za predložene funkcije, što je u slučaju Mađarske već izvesno. Takođe, ona resore proširenja i transporta ne mora po automatizmu da dodeli predstavnicima Budimpešte i Bukurešta, već nekom od već predloženih komesara iz druge članice EU. U tom kontekstu pominje se i da bi resor za proširenje u novoj podeli karata mogao pripasti Sloveniji.

PROŠIRENJE U TREĆEM PLANU: Iako je jasno da pitanje daljeg proširenja EU neće biti na agendi nove Evropske komisije, za zemlje koje pretenduju da se u budućnosti nađu u tom društvu, a među kojima je i Srbija, ipak je važno ko će formalno voditi taj proces. Mađarska, ali i cela Višegradska grupa, snažno se zalažu za proširenje Unije na Zapadni Balkan te bi za Srbiju svakako bilo bolje da taj resor u konačnici pripadne komesaru iz neke zemlje naklonjene nastavku procesa evrointegracija.

U trenutku dok nastaje ovaj tekst rumunska vlada još nije najavila zamenu za Rovanu Plumb, ali su u Evropskom parlamentu već uveliko počela saslušanja budućih evropskih komesara.