Zašto nam ne verujete, kad vas lažemo

Prvi oboleli od korona virusa u Italiji umro je 22. februara. U ovoj zemlji, u tom trenutku, bilo je potvrđeno 17 slučajeva korona virusa. Tri dana kasnije Zlatibor Lončar je izjavio da, ako se novi korona virus i pojavi u Srbiji, „neće biti smak sveta, jer smo spremni da reagujemo“.

A onda je 26. februara održana sada već zloglasna konferencija za štampu, na kojoj su, osim predsednika države Aleksandra Vučića, učestvovali i doktori Predrag Kon, Mijomir Pelemiš, Branislav Tiodorović i Branimir Nestorović (predsednica Vlade nije bila prisutna jer, kako je Vučić tada rekao, „dogovorili smo se da ide u Loznicu da radi svoj posao uobičajeno“).

U povremeno žovijalnoj atmosferi, uz mnogo pošalica i osmeha Vučića i Nestorovića, građani Srbije su od predsednika o novom virusu koji se širi mogli da saznaju sledeće:

– Da su na sastanku Vučića i lekara u potpunosti dogovorene „kompletne mere prevencije, kompletne mere hitne reakcije svih nadležnih organa u slučaju pojave korona virusa, dakle, predvideli smo sve do najsitnijih detalja“.

– Da „nikakvih problema nećemo imati, sem problema koje imamo sa namernim ili slučajnim izazivanjem panike, koja je zaista apsolutno nepotrebna“.

– „Da je to nešto što je mnogo slabije od gripa“, da nema potrebe „da plašimo sopstveni narod i da izmišljamo i govorimo o katastrofalnim posledicama po zdravlje ljudi, ako to nije istina“.

– Da su Vučića lekari uverili da su neke stvari dobro urađene, a da su predložili šta još treba da bude urađeno, „i mi to već danas preduzimamo i za dva-tri dana bićemo spremni u potpunosti. U potpunosti.“

– Da ima razloga za oprez, ima razloga za ozbiljan i odgovoran pristup, a da „nema razloga za veliku brigu“.

– Da je predsedniku Zlatibor Lončar rekao da medicinski alkohol ubija korona virus, a da on računa da dobro deluje „i ono gde nije baš čisti alkohol, nego gde ima 41, 42 stepena“, i da je on „sebi našao dodatni razlog“ da popije po jednu čašicu dnevno, „iako to nema veze sa tim alkoholom“.

– Da Srbija neće da zatvara granice, zato što, prema rečima predsednika, „nećemo da glumatamo pred našim ljudima, to je najlakši potez koji ne bi doneo ništa – to što mi zatvorimo granice, to ne znači da bismo sprečili neki virus da dođe“.

– Da izbori neće biti otkazani, kao ni utakmice: „Sve će se održavati, ljudi da idu slobodno na stadione, u hale, da normalno žive svoje živote, to bilo kakvim problemima neće doprineti. To da se sakrijemo u mišije rupe…“, rekao je predsednik države.

A onda je za govornicu izašao dr Branimir Nestorović. U sada već antologijskom izdanju, rekao je sledeće: „Ne mogu da verujem da će narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, da se uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji na Fejsbuku postoji (Vučić se smeje). Ja sam na ovom sastanku bio protiv čak uopšte poručivanja maski i testiranja. Mislim da je to potpuno besmisleno, pazite, da nemamo test, mi ne bismo znali da je epidemija.“

Dodao je da je epidemija u Kini pri kraju, da virulencija virusa pada (a i inače je slab), a onda dao savet ženama: „Evo da kažem za žene… Estrogeni definitivno štite žene, žene imaju jako blage oblike, praktično ne umiru od ovog virusa. Prema tome, što se žena tiče, vi slobodno u šoping u Italiju, čujem da će tamo sada biti veliki popusti, pošto niko živ sad neće da ide tamo (Vučić, koji stoji iza Nestorovića, u ovim trenucima se trese od smeha).

KOGA BRIGA ZA KORONU

Četvrtog marta Vučić je raspisao izbore. Nikome korona virus nije bio ni u primislima, Vučić je pričao građanima da ne brinu, da mnogo više ljudi umire od ujeda komarca, a ni ostali nadležni nisu upozorili kako će Srbija da izgleda samo desetak dana kasnije. Nikome nije palo na pamet da svoje ponašanje prilagodi novim okolnostima, u kojima postoji mogućnost zaraze – na čemu će Vučić i Brnabić insistirati, umoljavati i pretiti u poslednjih nekoliko dana.

Na dan kada je objavljeno da je u Srbiji zabeležen prvi slučaj zaraženog korona virusom (6. marta), predsednik se pohvalio da je „90.000 ljudi“ dalo svoj potpis SNS-u za parlamentarne i lokalne izbore. Na fotografijama su se videle prostorije SNS-a krcate ljudima koji su došli da daju svoj potpis za kampanju „Za našu decu“.

Komentarišući prvi slučaj korona virusa u Srbiji, Vučić je rekao „da je najteži dan u svetu od početka epidemije bio 10. februar, kada je u celom svetu umrlo 108 ljudi“, a da je samo tog dana od raka i srčanih oboljenja umrlo po dvadesetak puta više ljudi, i da svakog dana „25 puta više ljudi umre od ujeda komarca“. Dodao je da ga zbog korona virusa „brine da li će put Preljina–Požega kasniti“.

Sutradan, onima koji su tražili da se izbori odlože zbog korona virusa, rekao je „da demokratija ne može da se odlaže i da građani treba da iskažu svoj stav“, kao i da neće biti zabranjena javna okupljanja kao u Italiji, „jer Srbija nema žarište kao Italija“. „Srpski telegraf“ je na naslovnoj strani doneo udarni naslov „Farmakomafija i SZO u dilu – Korona virus prevara veka!“.

Istog dana, 7. marta (dakle, 10 dana nakon što je Vučić rekao da će za „2-3 dana biti sve spremno“), dr Predrag Kon je na svom Fejsbuk profilu ostavio sledeći status: „Krajnje je vreme da

stigne zaštitna oprema svim zdravstvenim ustanovama.“

NEODGOVORNOST NA NIVOU

Osmog marta, funkcionerke i aktivistkinje Opštinskog odbora SNS-a Mladenovac obišle su „penzionerke koje žive same“.

Sutradan, Vučić je otišao u „Krušik“, gde je pred nekoliko stotina gusto zbijenih radnika ove fabrike rekao da „Krušik“ ima problema sa „negativnim imidžom“. Kompaniju GIM i Branka Stefanovića nije spominjao. Uveče, na večernjoj verziji „Kafe sa Đukom“, Vučić je poslaniku Đukanoviću rekao da su „naši lekari već umorni“, ali i da je Svetska zdravstvena organizacija „pohvalila Srbiju“, te da se „može očekivati i da se zabrani ulaz u Srbiju iz nekih zemalja nakratko“.

„Alo“ je tog 9. marta na naslovnoj strani doneo sledeći naslov: „Post jača imunitet protiv korona virusa!“, dok je „Informer“ kao udarnu priču odabrao „Bolesni plan SZS – Puštaju laži o koroni i migrantima da odlože izbore i sruše Vučića?!“.

Desetog marta je Ivan Nikolić, urednik biltena „Mesečne analize i trendovi“ (MAT) i član Saveta Narodne banke Srbije, izjavio da „negativan uticaj korona virusa neće poštedeti ekonomiju Srbije, ali verujemo da će šteta biti minimalna“.

Tog dana je korona virus proglašen zaraznom bolešću. Na pitanje novinara N1 šta Srbija čeka sa zabranom javnih okupljanja i zatvaranjem škola, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je upitao: „A povodom čega otkazivanje događaja?“ Predsednica Vlade Ana Brnabić je izjavila da je, po spremnosti, „domaće zdravstvo ispred devet zemalja Evropske unije“, a Ministarstvo prosvete je preporučilo školama da se redovno provetravaju učionice, da se korpe redovno prazne i da se škole redovno snabdevaju sapunima.

foto: zoran mrđa / fonet

Istog dana, narodna poslanica SNS-a Ljiljana Malušić je zajedno sa članovima OO SNS-a Voždovac i predstavnicima Unije penzionera, posetila tri porodice socijalno ugroženih penzionera.

KAD ODJEDNOM…

Jedanaestog marta Vučić je saopštio da se zabranjuju javni skupovi u zatvorenom prostoru sa više od sto ljudi. Na konferenciji za medije, zajedno sa većinom lekara koji su prisustvovali i onoj konferenciji 26. februara, Vučić je građanima rekao da nisu čuli ono što su tada čuli. „Ne mogu da trpim tu nepravdu, da ljudi napadaju dr Nestorovića, da napadaju ove ljude ovde koji su ozbiljni i odgovorni. Govore ‘najsmešniji virus’. Nemojte da lažete, niko nije rekao da je najsmešniji virus“, rekao je Vučić.

Slično, nakon što je dr Nestorović pozvao žene da idu u Milano u šoping, a Vučić se iza njega kikotao, predsednik je 11. marta rekao sledeće: „Kao boga vas molim, ako ste bili u Milanu ili negde na severu Italije, recite nam to. Recite nam da bismo vas sačuvali.“

Uprkos faktu da su škole zatvoreni prostori sa (mnogo) više od sto osoba unutra, rad škola je nastavljen. „Škole za sada neće biti zatvorene, a ako bude potrebno, kasnije će ta odluka biti doneta, i to možda pred Uskrs (…) Spremam se za 26. april, a ako i dođe do pomeranja izbora, pomerićemo ih za dve nedelje, i to ako budemo imali mnogo težu situaciju s korona virusom nego danas, a ja to ne vidim“, rekao je Vučić četiri dana pre no što je uveo vanredno stanje, zatvorio škole i granice, a Republička izborna komisija saopštila da se obustavljaju sve izborne aktivnosti.

Podsetimo, 14. marta uveče na TV Pinku se pojavio ministar odbrane Aleksandar Vulin i uživo, sa sve nekom belom flekom na ivici usana, saopštio da je obavio ono što je Vučić poželeo tog jutra na još jednoj konferenciji za medije – da je „vrhovnom komandantu“ poslao pismo „zbog ugrožene bezbednosti građana Republike Srbije na najvećem delu teritorije naše zemlje“.

Sutradan, 15. marta, uvedeno je vanredno stanje, zatvoreni su fakulteti, škole i vrtići.

Samo dva dana ranije, ministar Šarčević je rekao da će biti kažnjeni direktori škola koji su na svoju ruku poslali decu kućama i zatvorili škole, e da bi tokom dana N1 saznao da je direktor škole „Ruđer Bošković“, u kojoj je, prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, ministar Šarčević suvlasnik, na svoju ruku poslao decu kućama uz napomenu da uzmu svoje stvari iz škole, te da će od ponedeljka nastava biti organizovana onlajn.

Dan pred uvođenje vanrednog stanja i zatvaranje škola i vrtića, Ana Brnabić je rekla da je „stav struke da nema apsolutno nikakvog opravdanja da se u ovom momentu zatvore škole, vrtići i fakulteti“.

KAMPANJA U DOBA KORONA VIRUSA

Deluje da je negde 10, 11. marta postalo jasno da izborna kampanja i situacija sa korona virusom više ne mogu da idu paralelnim kolosecima. A pošto kampanja ne može da trpi, Vučić je počeo korona virus da koristi i u propagandne svrhe, uz obavezno jačanje kulta ličnosti i nastavak satanizacije opozicije, uprkos navodnom odustanku od izborne kampanje „jer je zdravlje građana najvažnije“.

Umesto da komuniciranje situacije sa zarazom u potpunosti prepusti lekarima, Vučić je ugrabio priliku da se još češće pojavljuje na televizijama, ne propuštajući priliku da sebe predstavi kao čoveka koji će spasti Srbiju od zaraze (uz pomoć Kine i „njegovog brata“ Si Đinpinga).

Isto tako, nije propustio priliku da, služeći se jednom od brojnih propagandnih tehnika, više puta praktično naglasi da su „žuti“ pobili 137 ljudi 2009. prilikom pandemije svinjskog gripa („To što su 2009. bile održavane i velike manifestacije ne znači da su ljudi koji su tada bili na vlasti imali lošu nameru“, te da „niko nije hteo da ubije tih 137 ljudi“ – slučajno se Vučiću omaklo da kaže da ti ljudi nisu umrli, već su ubijeni, a onda po definiciji mora da postoji i ubica ili više njih…).

Kako izgleda kampanja, jasno se videlo na slučaju „državne tajne“ o broju respiratora. Dan nakon što je Vučić rekao da Srbija ima dovoljno respiratora, mediji su 12. marta otkrili da je Ministarstvo zdravlja raspisalo hitnu javnu nabavku 15 respiratora za Klinički centar Srbije. Ana Brnabić je, sa svoje strane, ujutru rekla da je broj respiratora „državna tajna“, međutim, u toku dana, ministar Lončar je rekao da se upravo prebrojavaju respiratori i da će taj broj građani saznati do uveče, a onda se uveče građanima obratio predsednik Vučić.

U još jednom spektakularnom obraćanju, koje je išlo između paničnog i histeričnog, a svakako uznemirujućeg za gledaoce, Vučić je, u maniru Del Boja iz serije „Mućke“, rekao da je on kriv što nije dao da se sazna koliko ima respiratora, jer je „želeo da predstavi da imamo mnogo manje, kako bismo mogli da uzmemo još respiratora, na raznim stranama“. Vučić je potom odao „državnu tajnu“ i rekao da Srbija ima 1008 respiratora. Uprkos tome što je koliko prethodnog dana rekao da ih ima dovoljno, predsednik je najavio nabavku „još 500 respiratora“. Zašto, ako ih ima dovoljno? I ko hitno nabavlja 15 respiratora ako ih ima više od hiljadu?

Dva dana kasnije, Vučić je rekao da je broj respiratora „od danas državna tajna“, uz napomenu da ih on lično nabavlja. „I nemojte više da me pitate kako nabavljam respiratore. Evo, nabavio sam još 50 od jutros, a nigde vam ne piše nabavka. Šta vas briga kako, snalazim se.“

U nedelju 15. marta, predsednik je nabavio još. „Avansno smo platili na crno, polucrno dodatne respiratore, neću da kažem ni odakle, pa me streljajte kad se sve ovo završi. Evo, u sredu će stići ti respiratori“, rekao je Vučić.

A u utorak 17. marta je direktor Kliničkog centra Srbija dr Milika Ašanin izjavio da je pet novih nemačkih kliničkih respiratora stiglo u KCS, uredno se zahvalio predsedniku, rekavši da ne zna „kako ni odakle je predsednik Vučić nabavio i poslao“ respiratore: „Hvala predsedniku neizmerno na svemu što čini za naše ljude“, rekao je direktor KCS.

Naravno, kampanja se nastavila i onim već uobičajenim načinima, tako što je penzionerima obećano po 4000 dinara i što je medicinskim radnicima obećano dodatnih 10 odsto povišice.

VANREDNO STANJE ZBOG NAJSMEŠNIJEG VIRUSA U ISTORIJI

Ostaje nejasno i zašto je uopšte uvođeno vanredno stanje u Srbiju – broj novozaraženih rastao je stabilno, po nekoliko slučajeva dnevno, za sada još uvek ne eksponencijalno. Setimo se, 26. februara Vučić je objasnio građanima da nema razloga za veliku brigu, i da nikakvih problema neće biti. No, odjednom, prema Vučićevim rečima od 12. marta, „Srbija se nalazi u izuzetno složenoj situaciji“, a svet i Srbiju je pogodila „jedna teška i velika bolest i zaraza“.

Dva dana kasnije, Vučić je nakon sastanka jednog od dva tzv. krizna štaba – „ekonomskog“ i „zdravstvenog“, osnovanih van svih propisa, tj. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama – rekao da „očekujemo da mnogi ostanu bez svojih voljenih“.

A 17. marta je, moleći Kinu za pomoć, rekao da Srbija „još nije u situaciji u kakvoj su neke druge zemlje, ali da će tako nešto uskoro uslediti i kod nas“. Ujedno, od onoga da smo „potpuno spremni“, za samo par nedelja smo došli do „desetina i hiljada mrtvih“: „Da nam pošaljete od maski, rukavica… Treba nam desetine miliona maski, rukavice, respiratori… Bukvalno svega, a ponajviše nam treba vašeg znanja i ljudi koji bi želeli u Beograd i Srbiju da nam pomognu kako da iz ove teške krize izađemo, a da nemamo desetine i hiljade mrtvih“, rekao je Vučić ambasadorki Kine u Beogradu.

Kako nam sve ovo treba, ako svega imamo dovoljno i potpuno smo bili spremni za dolazak zaraze?

Planiranje države ogleda se i u Vučićevoj izjavi od 12. marta: „Nama je najlakše da sve zatvorimo, ali vi ljudi morate da postavite pitanje: a kako mislimo da živimo? A ko će da radi?“, upitao se predsednik, pa onda tri dana kasnije sve zatvorio, bez odgovora na pitanja koja je postavio. Vanredno stanje je uvedeno, a da građani i privreda nisu obavešteni kako da nastave svoj život: kako da penzioneri prežive a da ne napuštaju domove, dok, prethodno, prema uputstvima države, nisu ni zalihe napravili.

Ujedno, beogradski SNS se pohvalio slikama i propagandnim snimcima na kojima se vidi da aktivisti SNS-a „humano“ pomažu i obilaze penzionere, idu u kupovinu umesto njih, donose im namirnice sa stranačkim obeležjima, uredno opremljeni rukavicama i maskama – istim onim rukavicama i maskama do kojih ne mogu da dođu građani, a po nekim ispovestima na društvenim mrežama, ni neki lekari i medicinske sestre.

Nije objašnjeno ni ko će da čuva decu ljudima koji idu na posao – poslovi nisu obustavljeni, niti je uvedena zabrana kretanja. Jer, babe i dede nipošto ne bi smele da čuvaju decu, da se ne bi zarazili, a ljudi moraju na posao.

Doduše, Ani Brnabić nije bilo jasno zašto ljudi moraju da rade. „Zašto je u Beogradu potrebno uopšte da idete od mesta A do mesta B? Ja ne znam, evo, ja ne znam dve osobe u Beogradu da se bave proizvodnom delatnošću, a da ne mogu da rade od kuće. Zaista ne znam dve. Gde su svi ljudi krenuli u Beogradu na dan vanrednog stanja, kada je apel da svi sede kod kuće?“, zapitala se predsednica Vlade.

Takođe, vanredno stanje je uvedeno bez učešća Skupštine Srbije, navodno zbog zabrane okupljanja više od 50 ljudi u zatvorenom prostoru (naredbu je potpisao Zlatibor Lončar), mada nije bilo nužno da se Skupština uopšte sastaje u zatvorenom – setimo se montipajtonovske sednice Vlade Srbije u kopovima Kolubare 2016. godine.

Do završetka ovog teksta nije bilo poznato hoće li u utorak uveče biti uvedene dodatne mere tokom vanrednog stanja, poput zabrane kretanja pojedinim delovima stanovništva – penzionerima – koji su izrazito razočarali predsednicu Vlade zato što su u ponedeljak izašli na ulice, umesto da sede kod kuće.

Ko ga zna, možda su penzioneri samo slušali ono što su im nadležni govorili do pre nekoliko dana.