Srpska akademska zajednica, a pogotovu srpska pravna nauka, ostala je bez vrsnog stručnjaka, dr Zorice Radović, dugogodišnje naučne saradnice Instituta za uporedno pravo i Instituta za evropske studije u Beogradu
Zorica Radović je rođena u Beogradu, u pravničkoj porodici, 1949. godine, gde je završila osnovnu školu, Drugu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet, kao izuzetan student, na kome je i odbranila doktorsku tezu, posvetivši se veoma rano pravnoj nauci. Već letimičnim uvidom u njenu bibliografiju može se videti da je temeljni predmet njenog interesovanja ustavna komparatistika i problemi ljudskih prava, prava manjina i funkcionisanje pravne države uopšte. Posebnu pažnju stručne javnosti izazvale su njene studije „Manjine i teritorijalna autonomija“ (Arhiv za pravne i društvene nauke, 1997. godine), „Ustav treće Jugoslavije – primer (ne)poštovanja prava i pravne nauke“ (Arhiv za pravne i društvene nauke 1996. godine), kao i monografija nastala na osnovu doktorske teze, „Normativna delatnost izvršne vlasti“ iz 1989. godine u izdanju Instituta za uporedno pravo.
U bogatoj naučnoj karijeri, dr Zorica Radović je bila i aktivni učesnik mnogih stručnih rasprava, vođenih oko promene Ustava Savezne Republike Jugoslavije, kako u vreme vladavine Slobodana Miloševića tako i nakon političkih promena 2000. godine, dajući kroz svoje ideje značajan doprinos problematici prava nacionalnih manjina i pitanjima teritorijalnih autonomija i regionalizacije Srbije. Ovi njeni stručni stavovi i naučna razmatranja nailazili su počesto na neprincipijelne i krajnje neprijatne napade, od strane primitivnih nacionalista, sve do pseudodemokratskih grupa i pojedinaca.
U svojim istupima, vezanim za promene Ustava, zalagala se za pravnu državu koja podrazumeva ponašanje svih državnih organa i nosilaca javnih funkcija u skladu sa zakonom, tj. za vođenje politike u granicama prava. Pritom je bila svesna i da transformacija Srbije ustavnim putem nije jednostavan i brz poduhvat, već je najvažnije da novi Ustav garantuje funkcionisanje institucija, pravnog i ustavnog poretka, a ne vladavinu ličnosti, tj. da se napravi „diskontinuitet u shvatanju odgovornosti i ponašanju onih koji se nađu na državnim funkcijama“.
Kada se njen životni saputnik Vojislav Koštunica našao voljom naroda na najvišoj funkciji u državi, ona se i tada držala svoje naučne delatnosti, visokih ličnih moralnih kriterijuma, odbijajući da se povinuje malograđanskim i protokolarnim zahtevima za ispunjavanje uloge „prve dame“.
Imao sam priliku da se lično uverim u njenu izuzetnu, stručnu i moralnu konzistentnost, kada sam joj predložio da prihvati učešće u radnoj grupi za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, što je ona odbila, predloživši svog kolegu jer je smatrala da je on u tom trenutku najkompetentniji u toj oblasti.
Doktor Zorica Radović posvetila je čitav svoj život pravnoj nauci i izgrađivanju pravnog poretka u Srbiji, zasluživši nepodeljeno poštovanje kolega i prijatelja, i ostavila za sobom neizbrisiv trag.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
