Znaš li ti ko sam ja

„Ovo je malo u poređenju sa onim što će da nam se desi ako se ovako nastavi. Ostaćemo svi bez vode“, upozorava Petar Mladenović, zvani deda Pera, dok pokazuje na jedno od vrela Manastira Pokrova Presvete Bogorodice iznad sela Lešje, kod Paraćina, koje je presušilo nakon miniranja u površinskom kopu kamenoloma aprila ove godine. Kao i ostali meštani sela ušuškanih na šumovitim padinama planine Babe, preplašen je da će intenzivna eksploatacija kompanije AD „Kruševac put“, u vlasništvu Branka Miljkovića, dovesti do nestanka mnoštva izvora ovog kraja. A isto tako su u neverici i posetioci ovog besprekorno uređenog ženskog manastira podignutog na srednjovekovnim temeljima, a koji više desetina hiljada hodočasnika godišnje obiđe iz celog regiona. Svi oni zahvate vodu verujući u njenu isceliteljsku moć i umiju se.

„Već godinu i po dana se borimo za opstanak života na ovom prostoru. Rad kamenoloma preti da direktno i potpuno uništi život u oko 1.000 domaćinstava sela Lešje, Plana, Donja Mutnica i Klačevica, a indirektno ugrozi još oko 3.300 domaćinstava opštine Paraćin“, kaže 47-godišnji Dragan Ristić, diplomirani inženjer mašinstva, jedan od osnivača Udruženja „Pridruži se“ i član grupe građana „Odbranimo planinu Babu, Planu i Lešje“, inače predsednik Saveta Mesne zajednice Plana.

Zajedno sa komšijama, Dragan Ristić i još 15 stalnih aktivista započeli su bitku za očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa čim je postalo jasno da donošenje mišljenja Komisije za planove Paraćina juna 2019. i izdavanje Informacije o lokaciji neposredno posle toga otvaraju Pandorinu kutiju.

foto: marija janković / za uvećanu sliku desni klik pa »open image...«

„Već u septembru i oktobru 2019. godine počelo je održavanje javnih skupova u Lešju i Plani, na kojima su meštani potpisivali da su protiv rudnika. Saveti mesnih zajednica tri sela su tada odlučili na zboru glasanjem da se rudnik ne otvara i predali opštini, koja je to uvažila“, ističe Dragan Ristić.

Na ovakav stav ih je navelo iskustvo života sa postojećom eksploatacijom na planini Babe.

„Naša priroda i mi meštani smo već osakaćeni zbog rudnika Srpske staklare – to je pravi karcinom“, revoltirano kaže 66-godišnji Dragiša Matić, potpredsednik grupe „Odbranimo planinu Babu, Planu i Lešje“. I dan-danas se oseća krivim što je davne 1973. našao uzorke stakla na putu Plana-Mirilovac i poslao na ispitivanja, nakon čega je 1977. posečena šuma i otvoren rudnik nasred planine iako je major vojne komisije preporučio da to bude sa kraja da ne skrnavi brdo u obliku kita.

„Bunio sam se i tada pa su mi pretili da će mi oduzeti pasoš, a ja sam uvodio grejanje i gas po kućama u Beču…“, seća se Dragiša, koji danas ulaže svoju zaradu u izgradnju zatvorenog bazena kako bi deca sela učila da plivaju. „Sa rudnikom staklare se moglo živeti, jer oni eksploatišu krečnjak za sopstvene potrebe, pa miniraju jednom godišnje, pogotovo sada kada samo jedan pogon radi. Dok ovi iz ‘Kruševac puta’ miniraju svaki drugi dan jer prodaju samleveni kamen za izgradnju puteva i planiraju da probiju planinu“, ističe Danijel Petrović, 40-godišnji mašinski tehničar i aktivista iz Plane.

Pored iskustva, meštani su takođe svesni da učestale ili jake detonacije mogu da probude utrobu zemlje na ovom trusnom području.

„Ispod krečnjaka je dolomit i ume da reaguje. Tako se 2006. desio zemljotres jačine 4,7 na Rihterovoj skali 20-ak dana posle velike eksplozije vojnog magacina u Paraćinu, upravo sa epicentrom na planini Babe“, podseća 58-godišnji aktivista Zoran Miloradović, inženjer poljoprivrede iz Lešja i još jedan od osnivača pokreta „Odbranimo planinu Babu, Planu i Lešje“.

foto: marija janković / za uvećanu sliku desni klik pa »open image...«

MUKE DUGOG MARŠA KROZ INSTITUCIJE

Protiv intenzivne eksploatacije novog rudnika udruženje se bori od samog početka kako ume i zna koristeći poluge institucija. Kada se u jesen 2019. održala Prezentacija Studije o uticaju na životnu sredinu rada kamenoloma-rudnika krečnjaka, meštani su izneli niz primedbi sa argumentacijom da, pre svega, nije u skladu sa prostornim planom i da predstavlja opasnost devastiranja životne sredine i kulturnog nasleđa, kao i promene klime jer bi se planina presekla na dva dela. Ali i da bi se intenziviralo emitovanje kancerogenih čestica koje se stvaraju prilikom mlevenja kamena, što bi ugrozilo zdravlje meštana koji žive u prečniku od 3 km. Sve primedbe su ignorisane. Novembra iste godine, Ministarstvo zaštite životne sredine izdaje saglasnost na Studiju o uticaju, pod uslovom da se usvoji Plan detaljne regulacije i izgradi potpuno novi put između kamenoloma i magistralnog puta Paraćin–Zaječar. Nekoliko meseci kasnije, februara 2020, sledilo je rešenje Ministarstva rudarstva i energetike koje je odobrilo eksploataciju krečnjaka na 12 godina.

Radovi počinju sredinom marta 2020, bez obaveštenja meštana. I to na 150 metara od prvih domaćinstava, a na 800 metara vazdušnom linijom od manastira. Obaraju se stoletni hrastovi, bukve, besomučno se krči šuma iako bi za to trebalo da se pribave dozvole šumara. Inspekcija Paraćina, koju meštani zovu, ne zabranjuje radove, već prosleđuje zahteve nadležnim ministarstvima, koja do današnjeg dana nisu odgovorila. Žitelji planine Babe ne odustaju: podnose zahtev inspekciji Ministarstva za zaštitu životne sredine da izađe na teren, ali odgovora nema i meseci prolaze. Tada još uvek pod rukovodstvom Saše Paunovića iz Demokratske stranke, opština Paraćin upućuje tužbu Upravnom sudu juna 2020. i traži poništenje rešenja Ministarstva rudarstva i energetike. Odgovora nema.

„Onda smo opet organizovali skupove avgusta i septembra u Lešju i Plani, formirali Grupu građana ‘Odbranimo planinu Babu, Planu i Lešje’, skupili 2.722 potpisa protiv otvaranja kamenoloma i predali ih Opštini“, ističe Zoran Miloradović. „Narednih dana peticiju nam je potpisalo još oko 1500 meštana cele Opštine i ukupan broj je premašio 4000.“

Uzalud. Septembra 2020. opština prelazi u ruke Srpske napredne stranke i novo rukovodstvo brže-bolje kreće da radi na usvajanju Plana detaljne regulacije.

„Iako je postojao dogovor Udruženja sa novim predsednikom opštine da se to ne radi, krajem decembra 2020, po hitnom postupku, na elektronskoj sednici je stavljena na glasanje odluka o početku izrade Plana detaljne regulacije,“ kaže Dragan Ristić. „To je kao dopunska tačka dnevnog reda i usvojeno.“

Međutim, za divno čudo, dešava se obrt. Godinu dana nakon zahteva meštana, inspekcija Ministarstva za zaštitu životne sredine odgovara 10. marta 2021. i zabranjuje vađenje kamena iz površinskog kopa Lešje rešenjem „dok se ne ispune uslovi i mere utvrđene u odluci o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu“.

Ali i pored zabrane i ponovnih protesta meštana, sve do zaključenja ovog broja drobilice i bageri nisu prestali da bruje. Naime, za tehničkog direktora „Kruševac puta“, Vesnu Lazarević, ne postoji zabrana za rad. „Dobili smo zabranu za eksploataciju. Postoji razlika između istražnog polja i istražnih poslova i zabrana rada. Rad znači eksploatacija kamena i odvoz, što podrazumeva i detaljni plan detaljne regulacije, koji je uredno napravljen“, kaže Vesna Lazarević i tvrdi da nema odvoza kamena seoskim putem.

„Put je uništen od kamiona koji nose po 50 tona, a nosivost puta je 6 tona“, kaže Zoran Miloradović pokazujući popucale fasade kuća u Lešju i potporne ograde domaćinstava koje su popustile i ušle na pola metra u dvorišta za poslednja dva meseca rada rudnika. „Kojim putem mi da idemo ako oni ostvare najavljen plan od 70 šlepera dnevno“, pita se on.

Dok se čeka odgovor na ovo pitanje, kao i na sprovođenje odluke inspekcije Ministarstva za zaštitu životne sredine, posledice „istražnih poslova“ „Kruševac puta“ sve su jasnije. Decembra prošle godine meštane je zastrašio zemljotres izazvan detonacijama jačine 4,7 na Rihterovoj skali, sa epicentrom na planini Baba. A vode je sve manje.

„Pored vrela manastira, u selu je presušilo pet česmi zdrave pijaće vode, pritisak je sve manji u drugim, nivo opada u bunarima, a svi imaju svoj iznad sela i koriste prirodni pad, ima ih preko sto…“, žali se Goran Matić, iz sela Lešje, u kome je do sada bujalo cveće, raskošne krošnje voćnjaka, a kanali tekli duž puta, puni bistre izvorske vode.

foto: marija janković / za uvećanu sliku desni klik pa »open image...«

POSLEDNJA ODBRANA

Na sve to postoji i bojazan uništavanja istorijskog nasleđa. Srednjovekovne ruševine na kojima je podignut Manastir Presvete Bogorodice proglašene su spomenikom kulture od velikog značaja i nalaze se pod zaštitom. A sam manastir je u sklopu zaštićene spomeničke celine Petruška oblast – ona je dobila ime po tvrđavi Petrus, podignutoj na grebenu planine i obuhvata ukupno 21 verski objekat sa danas vidljivim ostacima i još 23 koja su zabeležena u narodnim predanjima.

„Ulaz u kamenolom ‘Kruševac puta’ treba da bude tamo gde se pretpostavlja da je ulaz u srednjovekovni grad Petrus, takozvano Preslo ili Mala Teskoba. Arheološki muzej Paraćina je obeležio prostor kao lokalitet za arheološka istraživanja“, kaže 34-godišnji aktivista Slava Perić.

Ni jedna od ovih činjenica ne staje na put vlasniku „Kruševac puta“ Branku Miljkoviću, inače poznatom u javnosti zbog napada na komunalnu policajku u proleće 2020. godine na gradilištu u Beogradu uz povike „Znate li ko sam ja?“. A ona je podsećala da nema dozvolu za kretanje tokom policijskog časa. „Kralj asfalta“, kako ga zovu na Kosovu, odakle je poreklom (Zvečan), takođe se istakao i svojim odnosom prema radnicima zaposlenim u MBA „Ratko Mitrović niskogradnja“ koje nije plaćao mesecima, a radili su na rekonstrukciji Trga Slavija i Ruzveltove ulice u Beogradu. Inače, pre 10 godina, za vlasnika na desetine firmi po Srbiji, Aleksandar Vučić je izjavio, u priči o Zvonku Veselinoviću kao kontroverznom biznismenu sa Kosova, da je on, u stvari, taj koji se bavi nelegalnim poslom…

Uprkos svemu, Miljković nastavlja da radi, kupuje zemlju na Babama od onih koje zastraši patroliranjima tamnih džipova, ili ubedi da će im u protivnom država oduzeti, otima i baca na asfalt telefon Dragiše Matića jer je slikao bagere i drobilice koje nastavljaju da rade i pored odluke Ministarstva za zaštitu životne sredine, preti Zoranu Miloradoviću da „će zapamtiti ko je on“…

„Ponaša se kao kabadahija koji misli da je sve ovo njegovo“, svedoči pedesetdvogodišnja Jadranka Sibinović iz Plane. Ona svoje imanje pored kamenoloma neće da proda ni po koju cenu, nego ga je dala u zakup Udruženju da bi bio „poslednji bedem odbrane protiv uzurpatora“.

„Kada je došao u moje domaćinstvo da mi kupi zemlju, i to bez predstavljanja imenom i prezimenom, sem ‘ja sam vlasnik i sa Kosova sam’, pitala sam ga za Vrelo, za naše bunare i šume, za ugroženost našeg nasleđa“, priča Sibinovićeva. „Samo je zalupio vrata svog mercedesa i otišao.“

Danijel Petrović dodaje: „I sestrama je pretio da će im srušiti konak ako se bune“.

Sestrama je preostalo samo da u tišini nastave da čuvaju svoju riznicu i raskošan vrt kao iz ruske bajke, jer im vladika kruševački David, poznat kao blizak vladajućoj strukturi, sigurno neće stati u zaštitu. A meštanima da se nadaju da će, zahvaljujući istrajnosti, njihova sela u koja se doseljavaju nove porodice moći da nastave da se razvijaju onako kako su se dogovorili, a to je razvojem turizma, planinarenja, paraglajdinga…

„Može i kamenolom, ali ne divljački, nego kao u Austriji, gde se radi rekultivacija šuma i jedva vidi ulaz u kamenolom“, zaključuje Dragiša Matić.