Život u izolaci ji i karantinu

Iako nam nije saopšteno kratko i jasno, najoštrije mere u vanrednom stanju glase ovako: od srede u 10 ujutru zabranjeno je kretanje starijima od 65 u gradovima i starijima od 70 u selima; od 8 uveče do 5 ujutru na ulici ne sme da se nađe niko osim službenih lica koja su na dužnosti i radnika koji rade treću smenu. Od utorka ne rade ni šalteri javne uprave, pa se istekla lična dokumenta smatraju važećim. Nastava za učenike od utorka se odvija putem RTS-a. U Srbiji je do utorka u 18 časova registrovano 72 slučaja zaraze novim korona virus, od ukupno 374 testirana od pojave ove bolesti kod nas.

„Naš cilj je da ukinemo sve autobuske i vozne linije, da nemamo prevoz, naš cilj je da ljudi budu u kući, za radnike ćemo obezbediti posebne autobuse“, saopštio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak uveče na vanrednoj konferenciji za novinare.

Ako ste rođeni u Srbiji i imate više od 21 godine, sva je prilika da ovih dana doživljavate treće vanredno stanje u životu. Ako ste se 2014. zatekli u nekom području koje je pogodila poplava, onda u iskustvu imate i vanrednu situaciju. Vanredno stanje zbog epidemije korona virusa uveo je 15. marta uveče predsednik Srbije Aleksandar Vučić i stupilo je na snagu momentom objavljivanja u „Službenom glasniku“, takoreći istog momenta. Odluka objavljena u „Službenom glasniku“ glasi ovako:

„Na osnovu člana 200. stav 5. Ustava Republike Srbije predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade donose Odluku o proglašenju vanrednog stanja.

1. Proglašava se vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije

2. Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u ‘Službenom glasniku’ Republike Srbije“

Ispod su potpisi Aleksandra Vučića, Maje Gojković i Ane Brnabić.

foto: fonet

Odluku o proglašenju vanrednog stanja saopštio je predsednik u direktnom prenosu. Kao što se iz nje vidi, nejasno je šta sve ovo stanje podrazumeva, ali pravnici kažu da tako i treba da bude. Svaka mera koja se preduzima u sklopu vanrednog stanja zahteva posebnu Odluku nadležnog ministarstva i one su donete iste večeri ili sutradan. Neke od njih su dodatno menjane kako bi bile prilagođene aktuelnoj situaciji. Uvođenju vanrednog stanja prethodilo je pismo ministra odbrane Aleksandra Vulina predsedniku Vučiću u kom predlaže ovaj potez. Ako je nekome i zvučalo preterano u tom trenutku (subota 14. mart uveče), činjenica da je RTS cele večeri vrteo kajron sa vešću o Vulinovom zahtevu bila je jasan signal da je u toku priprema građana za vanredno stanje. Već u nedelju ujutru nije ostalo mnogo prostora za nedoumice: medijima je saopšteno da Aleksandar Vučić ima niz sastanaka nakon kojih će doneti odluku da li uvesti vanredno stanje ili ne. Odluka je doneta i saopštena u nedelju u osam uveče.

Tu dolazimo do prvog problema. Vanredno stanje je tu i ono je datost, pa je svaka rasprava o tome da li nam je potrebno ili ne, sada potpuno suvišna. Međutim, način na koji nam je saopšteno da smo u vanrednom stanju izazvao je veću zbunjenost i paniku nego sama informacija. Predsednik je, gotovo na ivici suza, istina, prvi put ne vičući otkako je korona virus stigao u Srbiju, opteretio građane ogromnom količinom informacija, tolikom da odjednom više nismo znali šta su mere u vanrednom stanju, šta preporuke, a šta njegove lične molbe i apeli. U predsednikovom obraćanju, akcenat je bio na penzionerima, koje volimo i moramo da ih čuvamo, poklič: „Penzioneri, vi ste glavna meta ovog napada“, pa onda red informacija o zatvaranju granica i novim procedurama ulaska u zemlju, zatim osvrt na smrt evropske solidarnosti, jer nam niko ne da respiratore (doduše, ni mi ne damo brašno), pa bratska ljubav prema kineskom predsedniku Si Đinpingu, pa apel da se ne prave zalihe, i tako dalje… Koliko je sve bilo zbunjujuće, možda najbolje govore reakcije dvoje penzionera sa kojima je autorka ovog teksta dočekala uvođenje vanrednog stanja. On (71) je bio presrećan što mu je preporučeno da ne mrda iz kuće. Ona (82) je panično uletela u sobu i rekla: „Rek’o Vučić – tri godine zatvora ako uhvate penzionera u prodavnici.“ Zapravo, Vučić je molio penzionere da ne izlaze, apelovao na sve građane da ne prave gužve u prodavnicama, a onima koji ulaze u zemlju i prekrše obaveznu izolaciju zapretio kaznom do tri godine zatvora. Međutim, kada u kritičnoj situaciji paničnim tonom saopštite mnogo stvari odjednom, očekivano je da vas najmanje razumeju oni čije je razumevanje najbitnije – stari, koji su najugroženiji novim korona virusom.

foto: fonet

ŠTA SU STVARNO MERE

Odluke nadležnih ministarstava objavljene su iste večeri i premda taj dokument ima 16 stranica, može se sažeti u ono što je za građane najbitnije: do kraja školske godine zatvaraju se škole, fakulteti i vrtići; zamrzavaju se cene 36 namirnica na nivou na kom su bile 5. marta; pooštrava se kontrola granica, pa se onima koji dolaze iz zemalja ozbiljno zahvaćenih korona virusom propisuje obavezna izolacija od 28 dana, a svima ostalima koji ulaze u zemlju kućna izolacija od 14 dana; zabranjuju se sva okupljanja za više od 50 ljudi. Ostatak mera odnosi se na plovni saobraćaj, bezbednost hrane i medicinskog materijala, kao i na slične stvari koje nisu od životne važnosti za većinu građana. Nigde se ne pominje ništa o kretanju starijih od 65 godina, koji su u ponedeljak ujutru nagrnuli u banke i markete, jer je predsednikovo obraćanje zaista zvučalo kao da je glavna mera vanrednog stanja zatvaranje penzionera u kuće da ne bi pomrli.

Ipak, prave mere donela su nadležna ministarstva i svaku od odluka potpisuje ministar. Trenutno je najveća zabuna u zdravstvu jer: ili ustanove nisu ozbiljno shvatile instrukcije ministra zdravlja Zlatibora Lončara ili im Ministarstvo zdravlja nije poslalo uputstva šta da rade, smatrajući da svi sve vreme gledaju televiziju i slušaju izjave predstavnika vlasti.

Tako je u ponedeljak jedan broj trudnica koje vode trudnoću u klinici „Dragiša Mišović“ naprosto vraćen kući bez objašnjenja zašto ne mogu da obave redovan, uredno zakazan pregled. Istina, „Dragiša Mišović“ je designirana bolnica za smeštaj obolelih od novog korona virusa, te je normalno da će trudnice biti udaljene, ali uvođenje mera moralo je da bude bolje koordinisano – moralo se već u ponedeljak znati gde i kome ove žene da se jave. Umesto toga, saletale su novinare na Tviteru moleći za više informacija, uplašene jer ne znaju gde će se poroditi.

Slično je i sa apotekama. Kako bi se smanjio pritisak na domove zdravlja, Lončar je izjavio da će tokom vanrednog stanja važiti i istekli recepti, kako hronični pacijenti ne bi odlazili u zdravstvene ustanove samo da bi dobili istu terapiju. Nažalost, bar u prva dva dana vanrednog stanja javljali su se građani kojima u apotekama nisu smeli da izdaju lekove bez obnovljenog recepta.

Rad ugostiteljskih objekata trebalo bi da je ograničen na do 20 sati uveče, ali nikome nije jasno da li je to mera ili preporuka, da li se odnosi samo na one objekte koji mogu da prime više od 50 ljudi ili na sve, pa je konfuzija još veća. Ono što znamo iz iskustva drugih zemalja jeste da je u Lombardiji, koja je najviše od svih italijanskih regija stradala od novog virusa, rad dozvoljen samo ugostiteljskim objektima koji su smanjili broj stolova i obezbedili rastojanje od metar i po između svakog gosta. Vlada Srbije je na sednici održanoj u utorak izglasala novu odluku o javnim okupljanjima o dodatnim merama u borbi protiv korona virusa. Po njoj, okupljanja i na zatvorenom i na otvorenom ograničena su tako da distanca između osoba mora biti najmanje dva metra, kao i da na površini od četiri kvadratna metra ne može biti više od jedne osobe. Vlasnici su u obavezi da ispred objekta naznače ukupan broj ljudi koji mogu boraviti istovremeno unutar tog objekta. Ali opet stižemo do zbunjujućeg dela: „Iz primene ove odluke izuzete su osobe koje zbog radne obaveze i specifičnog načina organizacije rada objektivno ne mogu primeniti ovu meru.“ Nije nemoguće da do izlaska ovog broja „Vremena“ sve ovo bude razjašnjeno i regulisano posebnim odlukama i uredbama. Ipak, ostaje činjenica da je vanredno stanje uvedeno preko kolena i na brzinu, da su mere koje to vanredno stanje podrazumeva uvođene u hodu i tek nakon što je vanredno stanje proglašeno. Od novih posebnih mera, usvojeno je zamrzavanje otplate kredita i lizinga za fizička lica i kompanije, bez zatezne kamate. Takođe, penzioneri su oslobođeni plaćanja računa za komunalije za februar, mart i april, a možda, prema rečima Ane Brnabić, i za maj. O mogućem oslobađanju poslodavaca poreza i dorinosa na zarade još se ne razmišlja, iako je Hrvatska tu meru uvela još u petak, da bi se sačuvala radna mesta i relaksirao privatni sektor.

DICIPLINOVANJE STARIJIH OD 65

Međutim, penzioneri su naljutili premijerku koja je, u ponedeljak, idući na posao videla veliki broj starih na ulicama, pa zapretila pooštravanjem mera, odnosno uvođenjem kazni do 150.000 dinara za stare koji se zateknu na ulici. Ovo je izazvalo još veći strah, pa su, bar po informacijama sa društvenih mreža, stariji građani bili nešto malobrojniji na ulicama. Ipak, u utorak uveče, Vlada Srbije donela je odluku koja stupa na snagu u sredu u 10 pre podne: u urbanim sredinama u potpunosti se zabranjuje kretanje starijima od 65, a u ruralnim starijima od 70 godina. Razlog za starosnu razliku selo-grad je veća ugroženost gradskog stanovništva, ali i prolećna setva koju treba obaviti u ovom periodu godine. Kao i pri uvođenju vanrednog stanja, tako je i sada, obrazlažući pooštrene mere, predsednik često odlazio u digresije, ali ono što je definitivno najavio jeste pomoć pri dostavi namirnica starima u onim lokalnim samoupravama gde je to moguće. Tamo gde nije, biće otvoreni posebni marketi samo za penzionere, koji će biti otvoreni samo od četiri do sedam ujutru. I opet imamo zabunu: zabrana kretanja za sve važi do 5 ujutru a penzionerski marketi će raditi od četiri. Sve ovo se svakako može pojasniti i razjasniti, ali u trenutku pisanja ovog teksta ponavlja se scenario od nedelje uveče, kada je malo koji novinar mogao da ostane živ od poziva poznanika i rodbine koji uspaničeno pitaju za pojašnjenja.

Dakle, ako društvene mreže gore od pitanja, a predsednik najavi tri mere koje se mogu saopštiti u tri rečenice, očigledno je da je od životne važnosti – komunicirati jasnije sa građanima. Autorka ovog teksta spremila se da brzinski hvata beleške dok predsednik saopštava pooštrene mere, ali se ispostavilo da nema potrebe za brzim kucanjem. Predsednik je pravio toliko digresija da smo ga komotno čekali sa prstima u zraku da izgovori ono što je stvarno važno. Zamislimo kako je onima čiji posao nije svakodnevno odvajanje bitnog od nebitnog i koliko imaju teškoća da ga čuju, ako informaciju o otvaranju marketa za penzionere „seče“ podsećanjem da sve robe ima dovoljno.

DUGE CEVI I KRATKA PAMET „DRUGARICE SA INFEKTIVNE“

Kao da virus o kom čovečanstvo jedva da išta zna nije dovoljno strašan, na ulicama Beograda, Novog Sada i Kragujevca u ponedeljak i utorak viđeni su pripadnici Vojne policije sa maskama i rukavicama, po trojica u grupi, ali – naoružani puškama. Vojska Srbije, naravno, uvođenjem vanrednog stanja stavljena je na raspolaganje u civilne svrhe i rečeno nam je da će obezbeđivati bolnice. Nije nam objašnjeno da će šetati po ulicama naoružani dugim cevima, kao da su pošli da upucaju virus. U čemu je stvar, za „Vreme“ objašnjava pripadnik Vojske Srbije koji želi da ostane anoniman: „Vojna policija u vanrednom stanju mora da zaduži punu opremu, zato ne smeju da izađu bez puške. Problem je u MUP-u koji nema dovoljno ljudstva i sada VP preuzima neke od njihovih nadležnosti. Ali moraju da nose oružje, a to što ih je po trojica je ništa.“

Dakle, to smo razjasnili: vojna policija tokom vanrednog stanja mora da nosi puške. Ali, šta rade na ulicama i da li se zaista „šetkaju“? Izgleda da ne, štaviše, možda njihovo prisustvo na ulicama i te kako ima smisla, ali u moru informacija kojima smo preplavljeni niko nije obratio pažnju na izjavu direktora policije Vladimira Rebića datu u utorak pre podne. Rekli smo već da se svakom ko dođe iz inostranstva propisuje obavezna kućna izolacija od 14 dana. Prema Rebićevim rečima, ova obavezujuća mera je do utorka 17. marta izrečena za 8000 građana koji su ušli u zemlju. Policija kontroliše da li oni poštuju naređenu im izolaciju i samo u prva 24 sata, zbog kršenja zabrane kretanja, uhapšeno je njih sedmoro. Dakle, da utvrdimo: vojna policija i „obična“ policija sada imaju iste nadležnosti, samo ovi prvi moraju sa sobom da vuku i puške, a svima im je posao da proveravaju da li je neko ko je došao iz inostranstva zaista toliko neodgovoran da umesto kod kuće sedi po kafanama ili naprosto švrlja po ulici, iako je potencijalni izvor zaraze. Ispostavilo se da takvih „pametnjakovića“ ima bar sedam, pa će sada, kaže Rebić, biti procesuirani pred nadležnim sudom. On je pojasnio da se mera samoizolacije za te građane nastavlja, a da se protiv njih pokreće krivični postupak, te da je zaprećena kazna i do tri godine zatvora. A mogli su lepo da ostanu kod kuće.

Najnovija informacija, potekla od predsednika Vučića, kaže ovako: od 8000 onih kojima je izrečena mera obavezne kućne izolacije, skoro 1600 već narednog dana nije nađeno na adresi na kojoj treba da budu. Vučić je ukazao na njihovu neodgovornost, što definitivno jeste tačno, i zajedno sa premijerkom potvrdio mogućnost potpunog zatvaranja granica i obustave gradskog i međugradskog saobraćaja. „Cilj nam je da se ljudi ne kreću“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare u utorak uveče.

Osim nedvosmisleno neodgovornih pridošlica iz inostranstva koje se ne pridržavaju obaveze izolacije, do utorka smo imali i dva hapšenja zbog širenja panike i lažnih vesti.

Jedan „pametnjaković“ iz Malog Crnića je na Fejsbuku izmislio neke bonove za hleb koji se dele u njegovom mestu, objavio da je u njegovom mestu raspoređena vojska i policija, da se više nikom ništa ne plaća ako kod sebe imate ličnu kartu, da se uzima šta kome treba iz prodavnice, te da ne rade banke i pošta. Drugi šaljivdžija je u Novom Sadu posle svađe sa kolegom izjavio kako je bio u kontaktu sa zaraženima novim korona virusom, pa je i njega privelo da „ohladi glavu“. Nema sumnje da će ovakvih slučajeva biti još. Algoritmi koje su društvene mreže Tviter i Fejsbuk uveli krajem prošle godine izbacuju vam objave na osnovu vašeg ponašanja na mrežama, pa do novinara koji barataju isključivo proverenim izvorima najluđe teorije mahom i ne stižu direktnim putem, nego samo ako ih neko drugi „upeca“ i pošalje uz komentar „vidi budalu“. A budale ko budale, stavljaju grafikone o širenju španske groznice, izmišljaju mrtve i, premda ne rade ništa što nisu radili za vreme poplava 2014, zaista šire paniku među građanima koji nemaju veštine za proveru činjenica i prepoznavanje pouzdanih izvora. S druge strane, kao i za vreme poplava, pametni se dovijaju. „Rekla mi je drugarica sa infektivne“ bila je fraza kojom je počinjala svaka sumanuta objava u prvih nekoliko dana pojave korone u Srbiji. Sada je novinari na Tviteru koriste da ili puste tačnu informaciju ili upozore građane da im otežavaju posao: „Rekla mi je drugarica sa infektivne da pisanjem gluposti otežavate posao novinarima koji ne mogu da stignu da provere sve vaše neistine“, ilustrativan je tvit novinarke N1 Maje Dragić.

AKO SRBIJA STANE…

Teško je ovih dana objasniti građanima zašto je važno da sede kod kuće i zašto im se ograničava pravo na slobodno kretanje da bi im se sačuvalo pravo na život i zdravlje. Teško je i bez kontradiktornih, zbunjujućih i nedorečenih izjava vlasti, a najteže je kad vlast poslovično odbija da primeni elementarnu kulturu u komunikaciji sa građanima. Dodajmo tome i stalnu sumnju u ovu vlast i njene motive jer nemamo pojma da li su novouvedene mere zaista u potpunosti tu da bi nas zaštitile od korone ili su deo izborne kampanje. Republička izborna komisija je u ponedeljak uveče suspendovala sve predizborne aktivnosti. Vučić je u utorak uveče rekao da, što se njega tiče, izbori u ovom trenutku ne postoje. Nekoliko dana ranije slično su se izjasnile i opozicione stranke. „Izbori za nas ne postoje dok se borimo sa koronom. Kad se završi borba sa najvećom pošasti od Drugog svetskog rata rata naovamo, pričaćemo o izborima“, rekao je Vučić u utorak.

U odnosu na ostatak Evrope, ove mere možda jesu drastične, s obzirom na broj zaraženih. Sumnja u broj raspoloživih testova je ogromna, naročito otkako je predsednik zabranio novinarima da ga to pitaju. Od pojave korone do utorka u 18 sati testirano je manje od 400 ljudi. Neke sumnje jesu realne, pogotovo kad vam se zabrani da pitate. Ponovo, transparentnost i jasna komunikacija su presudno važne. Ovo društvo ima iskustva i sa vanrednim stanjima i sa vanrednim situacijama, tako da znamo jako dobro kako se ovakve stvari saopštavaju. Međutim, do sada nismo imali pretnju ove vrste. Vanredno stanje smo imali na snazi svega nekoliko sati, pre nego što je 23. marta 1999. proglašeno stanje neposredne ratne opasnosti, a potom i ratno stanje. Potom smo imali vanredno stanje uvedeno 12. marta 2003. posle atentata na premijera Zorana Đinđića. Jednom smo imali bombe, drugi put organizovani kriminal. Sada imamo virus. „U ratu smo protiv nevidljivog neprijatelja“, rekao je Vučić 15. marta proglašavajući vanredno stanje. Uz punu svest o ozbiljnosti pandemije korona virusa i važnosti izolacije, nekoliko dana je ipak malo da mu zaboravimo sedam godina borbe sa nevidljivim neprijateljima, pa nije čudo što sada trpi kritike. Takođe, sada više i nije važno, ali nam je ipak sveže šegačenje sa rakijom, najsmešnijim virusom i preporukom da se ide u šoping u Milano sa prve konferencije za novinare povodom pojave korone u regionu, a onda, nakon prvog registrovanog slučaja u Srbiji predsednikov vapaj: „Ko boga vas molimo, javite se ako ste bili u Milanu.“ Pandemija virusa o kom se malo zna zahteva drastične mere, ali greške koje je vlast napravila na početku, ostavljaju prostor za strah. Isto važi i za moguće posledice po ljude u vanrednom stanju: radijski dvojac Daško i Mlađa obustavili su svoj podkast uz prilično razumno objašnjenje da je u vanrednom stanju svašta moguće proglasiti za verbalni delikt, a da oni ne žele da prave sterilne emisije koje nisu ni nalik njihovom uobičajenom stilu.

Iako smo društvo kome ovo nije prvo vanredno stanje, prvi put imamo posla sa virusom. Ovih dana autorki ovog teksta često dolazi u sećanje rečenica pokojnog kolumniste „Vremena“ iz vanrednog stanja zbog atentata na Đinđića: „Ko kaže da je stanje vanredno? Nikad redovnije – kriminalce hapse, stopa kriminala nikad manja, a pošten svet mirno spava.“ Nažalost, ovog puta teško da ćemo imati taj osećaj mira i spokoja. Kad smo već kod Zorana Đinđića, setimo se i njegove čuvene rečenice da se varaju oni koji misle da će ako zaustave njega, zaustaviti Srbiju, i one čuvene nedovršene rečenice: „Ako Srbija stane…“ Đinđić nikad nije verovao da je sistem jedan čovek. Danas jedan čovek veruje da je sistem. A Srbija je u sredu pre podne stala.