Darko Dimitrijević, urednik Radio Goraždevca, kaže da je Srbima uskraćena šansa za jednakost, multietnički život se promenio nagore, imovina se sve češće uzurpira, a kada se i vrati, nađe se neko da optuži vlasnika za ratne zločine
Uskoro, 17. februara, navršiće se petnaest godina od kako su vlasti u Prištini proglasile nezavisnost. Stotine naziva ulica i trgova su promenjene: u albanskim sredinama vijore se zastave Kosova i Albanije, a u srpskim enklavama i severnoj Mitrovici boje Srbije. Preko 1600 spomenika podignuto je kako bi se odala počast ratu 1998–1999, a na desetine spomenika borcima protiv nacizma i fašizma tokom Drugog svetskog rata srušene su ili oskrnavljene. Svega jedanaest spomenika podseća na doba socijalizma.
foto: marija janković…i Priština
U restoranima i kafićima u Prištini meni je na albanskom jeziku. Često nema ni na engleskom. Za pripadnike albanske zajednice odavno ne postoji pitanje da li žive ili ne žive u delu Srbije; postoji samo frustracija što razvod nikako da se okonča kako bi na dnevni red došla druga pitanja.
Upravo nezadovoljstvo zbog načina kako je većinsko albansko rukovodstvo zajedno sa međunarodnom zajednicom upravljalo Kosovom omogućilo je pre tačno dve godini stranci Albina Kurtija Samoopredjeljenje (Vetevendosje) da na izborima osvoji 50,2 odsto glasova. Kurti je tada obećavao da će voditi borbu protiv korupcije stare garde ratnih veterana.
“I dalje blizu 40 odsto stanovnika Kosova podržava Samoopredeljenje. Ali ta podrška opada, jer se jako malo toga promenilo: obrazovanje tone, kao i zdravstvo, a socijalne politike nema jer se odustalo od ekonomske transformacije”, kaže Visar Imeri, bivši predsednik Samoopredeljenja, sada izvršni direktor Instituta za socijalna pitanja “Musine Kokalari”.
Oligarhija je i dalje na ključnim pozicijama, smatra Imeri. Postupci se vode samo protiv “malih igrača”, a obećan interni dijalog sa Srbima svodi se u javnosti na intervencije policije.
“Albin Kurti ne pokazuje Srbima da je i njihov premijer”, ocenjuje Imeri. “On nema dovoljno poluga i podrške da sprovede politiku koju je zamislio. Disfunkcionalna administracija zapošljava četvrtinu radno sposobnih a i dalje je u rukama onih koje je stara garda zaposlila samo iz stranačkih ili etničkih razloga, ne vodeći računa o sposobnosti. Takođe, Kurtija su napustili brojni bliski saradnici zbog njegovog nepoverljivog karaktera, teškoće da delegira i opšte tendencije da odlučuje sam.”
U takvom kontekstu, srpskoj zajednici nikada nije bilo gore od kako se rat okončao, izuzev 2004. godine.
“Pravni okvir za zaštitu manjina je napredan, ali se posle petnaest godina u velikoj meri ne poštuje zbog nedostatka političke volje”, kaže Marija Radulović, zamenica zaštitnika građana.
Manjina od ukupnog broja Srba na Kosovu živi u urbanoj sredini. Blizu 30.000 ih je severno od Ibra uz Gračanicu i Štrpce. U Prišini, Peći i Prizrenu prebrojavaju se na prstima dve ruke. Ostalih oko 80.000 žive u takozvanim enklavama.
“Geto je adekvatniji naziv, jer živimo odsečeni od sveta. Kada gostuje pozorišna predstava u raspadnutom Domu kulture, svi dođu, željni urbanog života”, kaže Darko Dimitrijević, urednik nezavisnog Radio Goraždevca, insistirajući da je uskraćena šansa za jednakost, da se multietnički život promenio nagore, imovina sve češće uzurpira, a kada se vrati, onda se nađe neko da optuži vlasnika za ratne zločine, kao što se desilo Miodragu Đokoviću u selu Vitomirica.
“Srbi žive između dve vatre. Većina albanskog stanovništva negira srpsku tradiciju, a smetamo i Beogradu koji računa da nas za par decenija više neće ni biti južno od Ibra. Zato se ne slušaju intelektualci sa Kosova, nego imenuju poslušni članovi Srpske liste”, zaključuje Dimitrijević. Rezultat ove politike je da je 2000. u Goraždevcu bilo 1200 stanovnika, a sada jedva 750.
Selo Osojane je na tridesetak kilometara od Goraždevca i broji oko 500 stanovnika. Svi Srbi su ga napustili 1999, ali su se vratili 2001. Tada je bilo 80 dece u školi, a sada ih je 45.
Tridesetogodišnji Danilo Đurić povremeno radi kao vodič na Via Ferrati, kod Zubinog Potoka, i komponuje rep hitove vičući “ovde ne možeš da dišeš, poštenje je blam”: “Srbi južno od Ibra su hteli da se integrišu u Kosovo. Imali smo nadu da će biti bolje sa dolaskom Kurtija. Ali svaki dan je gore. Srpska lista je kriminalna organizacija koja nas koristi kao pione u pregovorima, a Priština hoće da nas se otarasi, opsednuta kontrolom Severa. Mi ćemo biti kolateralna šteta ako se dogodi sporazum.”
Ana Gašić, Danilova sestra, predaje likovno u enklavama. Za ovu mladu majku trogodišnje ćerke, najteže je vaspitavati decu da ne odrastaju u mržnji, jer nikada nije bilo manje kontakata između albanske i srpske zajednice. “Susrete uglavnom organizuju međunarodna zajednica i civilno društvo, a Srbi se prepoznaju po blatu na cipelama”, izgovara gorko direktor Doma kulture u Gračanici, pesnik Živojin Rakočević. On je uspeo da sakupi fantastičan fond slika, skulptura, da ohrabri umetničke duše rasejane po enklavama, obnovi bioskopsku salu, organizuje izložbe… Ne bi li se bar malo doživela urbana atmosfera.
Na pitanje šta preduzima da Srbi kao i sve ostale zajednice Kosova gledaju na Prištinu kao na svoj grad, Perparim Rama, gradonačelnik od 2021. iz Demokratskog saveza Kosova (LDK), tvrdi da radi na tome da se svi uključe u ambiciozne planove razvoja grada i da je mnogo puta pozvao predsednicu opštine Gračanica Ljiljanu Šubarić, ali da se nije odazvala.
“Budimo realni, da bi se svi osećali sigurno, potreban je sporazum između Beograda i Prištine”, kaže ovaj arhitekta, rođen 1975. godine a koji se vratio iz Londona gde je živeo od šesnaeste godine. Čekajući taj trenutak, Rama brendira Prištinu ističući primere jugoslovenske brutalističke arhitekture kao što je Biblioteka, delo arhitekte Andrije Mutnjakovića. A sa urbanističkim haosom se hvata u koštac savremenim pristupom.
“Imali smo besomučnu gradnju koja je imala za osnovu urbanističke planove za 1,2 miliona stanovnika, a ima ih svega 300.000”, kaže Rama. “Rasterećujemo saobraćaj u centru grada davanjem prioriteta javnom prevozu i kreiranjem pešačkih zona, biciklističkih staza, 600 besplatnih parking mesta na punktovima kružnog puta…”
Da li će takva politika, koju propagira novi lider LDK Ljumir, takođe povratnik iz Londona, biti dovoljna da zaustavi odliv stanovništva, pogotovo ako dođe do liberalizacije viza?
Ako je suditi po rečima Visara Vokrija, programskog direktora Instituta “Riinvest”, teško.
“Inflacija dostiže 12 odsto, jaz između siromašnih i bogatih je sve veći, neformalna ekonomija predstavlja trećinu ukupne ekonomije, kapitalne investicije su stale, a rast je svega 3,2 odsto, i nema jasnih strukturnih promena koje bi odgovorile izazovima”, zaključuje Vokri.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
U danu kada je trebalo da se govori o rešenju za Kosovo, naročito u kontekstu Kurtijeve odluke da prihvati EU platformu onako kako je bila predložena još u septembru 2022, Aleksandar Vučić je priču pomerio ka izborima i ka tome da li su mu socijalisti Ivice Dačića lojalni ili ne
