Popravka se ne sme odlagati, progresija oštećenja je neizbežna, a kolaps konstrukcije bi nastupio trenutno i bez znakova upozorenja
Prošlo je sedam dana otkako je Ministarstvo za kapitalne investicije formiralo stručnu komisiju koja je pregledala, i ocenila kao bezbedno, stanje mosta na Dunavu kod Beške u opštini Inđija. Isto to već nedeljama tvrdi ministar Velimir Ilić. Ali ministar nije ekspert, pa je angažovao najkompetentnije domaće stručnjake iz oblasti mostogradnje, koji su u najkraćem roku ustanovili da je sve u redu.
Predsednik Skupštine Opštine Inđija Marjan Rističević, takođe već nedeljama – tvrdi suprotno. On je u više navrata javno kazao da most može svaki čas da padne. Niko ga nije ozbiljno shvatao. Prvo se mislilo da je dilatacioni procep na spojevima prilaznih i glavne konstrukcije, koji je projektom predviđen za amortizovanje oscilacija, zapravo nekakva grozna pukotina koja se razjapila pod točkovima šlepera. Rističević je još rekao i da je ta pukotina, iako projektovana, sada još više „zinula“. Tim rečima.
Predsednik opštine je zapretio Velji da opština Inđija neće izdati građevinsku dozvolu za most „blizanac“ koji je planiran tik uz postojeći. Jedino nije rekao kako će opština sprečiti ovu nelegalnu izgradnju na svojoj teritoriji, odnosno ko će srušiti građevinu ako ova ne bude zdelana u skladu sa opštinskim propisima.
Međutim, ispostavilo se da Marjan Rističević nije baš u prazno pričao o ugroženosti mosta već mu je, izgleda, neko rekao da postoji elaborat o stanju konstrukcije, koji su 2003. za račun Direkcije za puteve napravili stručnjaci beogradskog preduzeća Mostprojekt. Za razliku od „Veljinih“ inženjera koji su posao završili za nekoliko dana, tokom oktobra i novembra 2003. godine šest diplomiranih građevinskih inženjera i dva tehničara Mostprojekta pregledali su stanje i predložili mere sanacije.
Elaboratom, u koji „Vreme“ ima uvid, utvrđeno je da su pojedini noseći stubovi mosta „ozbiljno ugroženi“, te da je „neophodna sanacija bez odlaganja“ jer je „direktno ugrožena nosivost objekta u celini“. Najteža, oštećenja prvog stepena hitnosti sanacije, identifikovana su na tri noseća stuba. Njihova popravka se „ne sme odlagati, progresija oštećenja je neizbežna, a kolaps konstrukcije bi nastupio trenutno i bez znakova upozorenja“. Tim rečima.
Upravo najoštećeniji stubovi bili su zanemareni tokom sanacije koja je izvedena 1994. Tada su popravljeni stubovi C11, C16 i C21, dok za popravku stubova C26, C31 i C36 verovatno nije bilo dovoljno novca. Sada je i njima došao zeman; aman, moraće da izdrže još malo.
Asfaltni zastor na mostu preko kog dnevno pređe oko 15.000 vozila, posebna je priča. „Generalno stanje ivičnjaka ne zadovoljava osnovne uslove u pogledu bezbednosti saobraćaja, a kroz mnogobrojne otvore prolazi agresivna voda sa kolovoza koja konstantno kvasi noseću konstrukciju objekta.“ Slivanje vode sa kolovoza uzrok je i „izrazite degradacije betona, ogoljavanja i korozije armature na glavnoj i prilaznoj konstrukciji.“ Zatim: „odbojna ograda duž kolovoza izvijena je i iskrivljena na dužini od po deset do petnaest metara“, što je ocenjeno kao posledica udara vozila. Veća oštećenja ograde duž pešačke staze takođe su okarakterisana kao posledica udara vozila. Mnoga oštećenja konstrukcije posledica su korozije ili udara NATO šrapnela, ali ima i mesta na kojima je loše izvedeno betoniranje.
Direktor Republičke direkcije za puteve Branko Jocić kaže u izjavi za „Vreme“ da je tačno da su delovi mosta nagriženi korozijom, ali da „to ne znači da će most pasti“. On je najavio da će tender za popravku postojećeg i izgradnju novog mosta kod Beške biti raspisan tokom narednih dana. Na tenderu će se 13 kompanija takmičiti za realizaciju posla koji će biti finansiran kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Direktor kancelarije EBRD-a u Beogradu Ulf Hindstrom za „Vreme“ kaže da je bord direktora ove banke već odobrio kredit u iznosu od 72,5 miliona evra za izgradnju novog, sanaciju postojećeg mosta i dovršetak autoputa prema Novom Sadu. Ugovor o ovom zajmu, koji će građani Srbije otplaćivati tokom narednih 15 godina, biće potpisan na skupštini EBRD-a u Beogradu, 21 maja.
Kako smo nezvanično saznali u Direkciji za puteve, predstavnici EBRD-a zahtevali su razdvajanje tenderske dokumentacije. Predstavnici vlade planirali su da četiri velika posla (generalni projekti sanacije postojećeg i izgradnje novog mosta i realizacija ovih projekata) dodele jednom izvođaču, što je „daleko od evropske prakse“, kako kaže naš izvor. Direkcija za puteve se odlučila na ovakav potez u nameri da izbegne eventualne međunarodne parnice zbog neregularnosti konkursa za Prošireni generalni projekat, koji je održan 2002. godine, o čemu je „Vreme“ pisalo u 739. broju.
Uništavanje kulturnog nasleđa je zločin, a ako to neko radi svojoj zemlji, onda je to jasan čin izdaje, kažu u naslovnoj temi novog „Vremena“ konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kojima se preti otkazom ako ne uklone Generalštab i okolne zgrade sa spiska zaštićenih dobara
Od zaposlenih u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture se traži, pod pretnjom otkaza, da postupe protiv Ustava, profesije i morala, kako bi leks specijalis o Generalštabu zaživeo u praksi. Oni odbijaju. Šta je to što im se dešava i koje vrednosti Generalštaba štite
Sa raznih strana razni dobro obavešteni ljudi javljaju da je Maji Gojković istekao rok trajanja i da će joj uskoro biti uručena zahvalnost za saradnju. U kojoj formi, videćemo. Ako će tako biti, zašto je Maja nastradala? Ona je poslušna, ali možda ne baš toliko koliko se od nje očekivalo. Možda se pravila luda više nego što joj je to bilo dozvoljeno. Prošle godine je preko noći likvidirana Razvojna agencija Vojvodine, koju je u toj formi osnovala Mirovićeva vlast. Deo zaposlenih, oni podobni, prebačen je u Fond za evropske poslove AP Vojvodine, kojim rukovodi “poznati evropejac” Ognjen Dopuđ, prepoznatljivog izgleda, “slavan” po tome što je fizički napadao i vređao studente koji su u septembru prošle godine blokirali ulaz u novosadski Rektorat. E sada, da li eventualni odlazak Maje Gojković ima veze sa svim ovim? Ako ima, onda je to zbog toga što nije bila efikasnija i brža u diferencijaciji, druge nema
Kako se odnosi na međunarodnom planu komplikuju i sukobi pojačavaju, sve više postaje jasno da desetogodišnje tvrdnje Aleksandra Vučića kako Srbija sa pojedinim državama ima bratske odnose nisu ništa drugo osim prazne priče
S obzirom na to da je bruto društveni proizvod Srbije oko 80 milijardi evra, a prihod Nisa u 2023. bio je oko 3,4 milijarde, gde je dodata vrednost oko 300 miliona, udeo u rastu BDP manji je od polovine procenta, ali gašenje rafinerije utiče i na rast cena, kao i na devizno tržište i neizbežan rast inflacije
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
