Zevanje pukotine

Prošlo je sedam dana otkako je Ministarstvo za kapitalne investicije formiralo stručnu komisiju koja je pregledala, i ocenila kao bezbedno, stanje mosta na Dunavu kod Beške u opštini Inđija. Isto to već nedeljama tvrdi ministar Velimir Ilić. Ali ministar nije ekspert, pa je angažovao najkompetentnije domaće stručnjake iz oblasti mostogradnje, koji su u najkraćem roku ustanovili da je sve u redu.

Predsednik Skupštine Opštine Inđija Marjan Rističević, takođe već nedeljama – tvrdi suprotno. On je u više navrata javno kazao da most može svaki čas da padne. Niko ga nije ozbiljno shvatao. Prvo se mislilo da je dilatacioni procep na spojevima prilaznih i glavne konstrukcije, koji je projektom predviđen za amortizovanje oscilacija, zapravo nekakva grozna pukotina koja se razjapila pod točkovima šlepera. Rističević je još rekao i da je ta pukotina, iako projektovana, sada još više „zinula“. Tim rečima.

Predsednik opštine je zapretio Velji da opština Inđija neće izdati građevinsku dozvolu za most „blizanac“ koji je planiran tik uz postojeći. Jedino nije rekao kako će opština sprečiti ovu nelegalnu izgradnju na svojoj teritoriji, odnosno ko će srušiti građevinu ako ova ne bude zdelana u skladu sa opštinskim propisima.

Međutim, ispostavilo se da Marjan Rističević nije baš u prazno pričao o ugroženosti mosta već mu je, izgleda, neko rekao da postoji elaborat o stanju konstrukcije, koji su 2003. za račun Direkcije za puteve napravili stručnjaci beogradskog preduzeća Mostprojekt. Za razliku od „Veljinih“ inženjera koji su posao završili za nekoliko dana, tokom oktobra i novembra 2003. godine šest diplomiranih građevinskih inženjera i dva tehničara Mostprojekta pregledali su stanje i predložili mere sanacije.

Elaboratom, u koji „Vreme“ ima uvid, utvrđeno je da su pojedini noseći stubovi mosta „ozbiljno ugroženi“, te da je „neophodna sanacija bez odlaganja“ jer je „direktno ugrožena nosivost objekta u celini“. Najteža, oštećenja prvog stepena hitnosti sanacije, identifikovana su na tri noseća stuba. Njihova popravka se „ne sme odlagati, progresija oštećenja je neizbežna, a kolaps konstrukcije bi nastupio trenutno i bez znakova upozorenja“. Tim rečima.

Upravo najoštećeniji stubovi bili su zanemareni tokom sanacije koja je izvedena 1994. Tada su popravljeni stubovi C11, C16 i C21, dok za popravku stubova C26, C31 i C36 verovatno nije bilo dovoljno novca. Sada je i njima došao zeman; aman, moraće da izdrže još malo.

Asfaltni zastor na mostu preko kog dnevno pređe oko 15.000 vozila, posebna je priča. „Generalno stanje ivičnjaka ne zadovoljava osnovne uslove u pogledu bezbednosti saobraćaja, a kroz mnogobrojne otvore prolazi agresivna voda sa kolovoza koja konstantno kvasi noseću konstrukciju objekta.“ Slivanje vode sa kolovoza uzrok je i „izrazite degradacije betona, ogoljavanja i korozije armature na glavnoj i prilaznoj konstrukciji.“ Zatim: „odbojna ograda duž kolovoza izvijena je i iskrivljena na dužini od po deset do petnaest metara“, što je ocenjeno kao posledica udara vozila. Veća oštećenja ograde duž pešačke staze takođe su okarakterisana kao posledica udara vozila. Mnoga oštećenja konstrukcije posledica su korozije ili udara NATO šrapnela, ali ima i mesta na kojima je loše izvedeno betoniranje.

Direktor Republičke direkcije za puteve Branko Jocić kaže u izjavi za „Vreme“ da je tačno da su delovi mosta nagriženi korozijom, ali da „to ne znači da će most pasti“. On je najavio da će tender za popravku postojećeg i izgradnju novog mosta kod Beške biti raspisan tokom narednih dana. Na tenderu će se 13 kompanija takmičiti za realizaciju posla koji će biti finansiran kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Direktor kancelarije EBRD-a u Beogradu Ulf Hindstrom za „Vreme“ kaže da je bord direktora ove banke već odobrio kredit u iznosu od 72,5 miliona evra za izgradnju novog, sanaciju postojećeg mosta i dovršetak autoputa prema Novom Sadu. Ugovor o ovom zajmu, koji će građani Srbije otplaćivati tokom narednih 15 godina, biće potpisan na skupštini EBRD-a u Beogradu, 21 maja.

Kako smo nezvanično saznali u Direkciji za puteve, predstavnici EBRD-a zahtevali su razdvajanje tenderske dokumentacije. Predstavnici vlade planirali su da četiri velika posla (generalni projekti sanacije postojećeg i izgradnje novog mosta i realizacija ovih projekata) dodele jednom izvođaču, što je „daleko od evropske prakse“, kako kaže naš izvor. Direkcija za puteve se odlučila na ovakav potez u nameri da izbegne eventualne međunarodne parnice zbog neregularnosti konkursa za Prošireni generalni projekat, koji je održan 2002. godine, o čemu je „Vreme“ pisalo u 739. broju.