Da kojim slučajem kantautor Ibrica Jusić odluči da osavremeni i srpskim prilikama prilagodi svoj najveći hit Jubi san, jubi vašu kćer, u refrenu bi sasvim sigurno stajalo „tili ste zeta menadžera“, sudeći po tome koji su fakulteti u Srbiji najpopularniji. Neizvesno je šta bi bio onaj koga „nisu tili“, ali, u konkurenciji su hemičar, biolog i mašinski inženjer. Ovih dana aktuelni prijemni ispiti za upis na fakultete pokazuju da se interesovanje srednjoškolaca u poslednjih nekoliko godina značajno menja. Popularnost tehničkih fakulteta sve više opada, dok su, sa druge strane, sve traženiji oni koji nude obrazovanje ekonomskog smera i zvanje menadžera za „ovo i ono“. Prema anketi sajta Infostud koja je rađena tokom marta i aprila, najpoželjniji fakulteti u Srbiji su ekonomija i menadžment, zatim jezici, a studije informatike nalaze se na trećem mestu. Na četvrtom je pravo, a medicina i stomatologija su na petom mestu po interesovanju budućih studenata.
Iako su najpopularniji fakulteti Univerziteta u Beogradu još uvek Stomatološki, Arhitektonski i Fakultet organizacionih nauka, dolazi do nekih veoma zanimljivih odstupanja. Kao jedan od najpopularnijih ove godine je „isplivao“ Fakultet za bezbednost, gde se za 480 mesta prijavilo 950 maturanata, što znači da na jedno mesto pretenduju dva kandidata. U Nišu, najveće je interesovanje za Fakultet zaštite na radu.
TRŽIŠTE ODLUČUJE: Otkud među svršenim srednjoškolcima odjednom pomama za fakultetima za koje neki nisu ni čuli ili im se od njihovog naziva prispava, jer zvuče kao nešto jezivo dosadno? Odgovor se krije u samom pitanju. Deca su se „opametila“ i počela da razmišljaju krajnje praktično: izgleda da su sve ređi oni koji upisuju fakultet jer neku oblast vole. Važnije je šta se sa diplomom može raditi i da li se ona može unovčiti. Relativno nov i ne mnogo poznat fakultet, poput Fakulteta bezbednosti, nudi obrazovne profile koji su deficitarni na tržištu rada. Po završetku, studenti dobijaju zvanje diplomirani menadžer bezbednosti u oblasti po izboru: bezbednosti ili menadžmenta ljudskih i socijalnih resursa ili menadžmenta civilne zaštite i zaštite životne sredine i vojnih nauka. Slično je sa Fakultetom zaštite na radu, koju do pre neku godinu nikom nije padalo na pamet da studira. To znači – diploma, pa odmah zaposlenje. Za većinu, više nego dovoljan razlog da se posvete ovim naukama.
Dok su njihovi roditelji fakultet birali na osnovu toga šta vole i šta im dobro ide, današnje generacije, odrasle uz internet i brzo i lako dostupne informacije, prate situaciju na tržištu rada. A tamo, po podacima sa sajta za zapošljavanje poslovi.infostud.com, vlada potražnja za radnim mestima komercijaliste, menadžera prodaje, diplomiranog ekonomiste i pravnika, kreditnog službenika, referenta osiguranja, kao i u marketingu i ljudskim resursima.
Činjenicu da pojedini tehnički fakulteti iz godine u godinu sve teže popunjavaju slobodna mesta na osnovnim studijama, što je slučaj sa svim mašinskim fakultetima u zemlji, stručnjaci objašnjavaju time što je Srbija zemlja sa posrnulom industrijom, što ovakva zanimanja čini neperspektivnim. U tom slučaju, popularnost ekonomije i menadžmenta trebalo bi da govori o napretku domaće privrede.
PRIRODA I DRUŠTVO: Dok fakulteti društvenih nauka još uvek dobro stoje, oni na kojima se izučavaju prirodne nauke teško popunjavaju budžetske kvote. Uprkos fami o neprofitabilnosti zanimanja koja se nude na Filološkom fakultetu, tamo se za polaganje prijemnog ispita još uvek prijavljuje više maturanata, nego što ima slobodnih mesta. Razlog je opet ekonomski: veći priliv stranih firmi na srpsko tržište otvorio je prostor za zapošljavanje prevodilaca. Većina onih koji nađu takvo zaposlenje obuči se da radi još nešto, u zavisnosti od toga čime se bavi firma u kojoj rade. Najčešće, pored prevodilačkog, rade i posao komercijaliste. A kako se veliki deo firmi u Srbiji bavi trgovinom i nisu im potrebni hemičari, fizičari ili biolozi, eto mogućeg razloga zašto fakultetima prirodnih nauka tako loše ide.
Kada je reč o tome gde bi budući studenti najviše voleli da studiraju, najveći je „pritisak“ na Univerzitet u Beogradu, gde se prijavilo oko 25 odsto kandidata više od predviđene upisne kvote: za 15.084 slobodnih mesta konkuriše 19.000 budućih brucoša. Na Novosadskom univerzitetu, za polaganje prijemnog prijavilo se 22 odsto više zainteresovanih nego što ovaj univerzitet može da primi. U Novom Pazaru upisne kvote premašene su za tri odsto. Na Kragujevačkom univerzitetu mesta ima za još oko 200 brucoša, dok je u Nišu ostalo mesta za oko 570 kandidata. Prvi upisni rok završava se 15. jula, a svi oni koji ne uspeju da se upišu do tada moći će to da učine u drugom upisnom roku, koji će trajati od 1. do 19. septembra.
Prema podacima sajta poslovi.infostud.com, deficitarna zanimanja su i diplomirani građevinski inženjer, diplomirani inženjer geodezije, tehnologije, poljoprivrede… Što će reći, koliko sledeće godine, kad se nova generacija maturanata obavesti o tome, inženjerima bi se mogao povratiti ugled, a Jusićevoj baladi iz 1980 – aktuelnost.
