Možda se na osnovu reprezentativnog uzorka od 1500 ispitanica ne mogu izvesti bitni zaključci o ženama u Hrvatskoj, BiH i Srbiji. Možda su, kao u slučaju većine ispitivanja javnog mnjenja, neki nalazi suviše uopšteni. Teško je, međutim, odoleti podacima o broju žena koje čitaju umrlice, podacima o redovnim čitateljkama političkih rubrika, kao i o tezi da su žene u Srbiji izgleda najviše opterećene debljinom…
Pored bezbrojnih teorija o suštinskim i ne tako suštinskim razlikama između građana Hrvatske, BiH i Srbije, potpuno je razumljivo što je malo onih koji su se zapitali šta spaja, a šta razdvaja građanke tih država. Ipak, tokom istraživanja organizacija B.a.B.e. je, uz pomoć lokalnih agencija za istraživanje javnog mnjenja, došla do nekih zaključaka na tu temu. Ispostavilo se, naime, da postoje brojne sličnosti u načinu na koji građanke ove tri države čitaju novine ili gledaju televiziju, ali i neverovatne razlike u viđenju sopstvenog tela.
Jedno od prvih pitanja koje je postavljeno reprezentativnom uzorku ispitanica u tri države ticalo se načina informisanja o društvenim i političkim zbivanjima u zemlji i inostranstvu. Na prvi pogled, rezultati su bili slični i svodili su se na zaključak da se građanke tri bivše republike SFRJ uglavnom informišu putem razgovora s bližnjima, čitanjem dnevnih novina i praćenjem elektronskih medija. Detalji su, međutim, naročito zanimljivi. Za razliku od čak 75 odsto građanki Hrvatske i 53 odsto građanki BiH koje se redovno informišu gledajući državnu televiziju (odnosno javni servis), u Srbiji se RTS-u kao bitnom izvoru informisanja okreće svega trećina žena. Takođe, dok se žene u BiH rado okreću lokalnim televizijama kao izvoru informisanja (45 odsto ispitanica), žene u Hrvatskoj to ne praktikuju baš često (svega 19 odsto ispitanica). Anketari u Srbiji nisu uspeli da nađu ženu koja gleda neku lokalnu TV stanicu – poseban apsurd u toj priči jeste činjenica da u Srbiji, u odnosu na susedne države, postoji najveći broj lokalnih televizija.
Posebno je šokantan nalaz prema kojem građanke Srbije još nisu „otkrile“ internet kao izvor informisanja – sa devet, odnosno šest odsto građanki koje redovno koriste internet, Hrvatska i BiH ne mogu baš da se ponose, ali činjenica da u Srbiji nijedna ispitanica nije navela da redovno koristi internet više je nego poražavajuća.
Većina ispitanica u sve tri države najradije čita tzv. ženske, a najređe erotske magazine. Prilično blizu erotskim štivima nalazi se kategorija „nacionalnih političkih nedeljnika“, koje žene čitaju „retko ili nikad“.
Vrlo su zanimljivi nalazi o novinskim rubrikama koje žene najčešće čitaju. Neverovatnih 57 odsto ispitanica u Hrvatskoj najradije čita crnu hroniku, nešto više od trećine zainteresovano je za lokalne vesti, a zabavi se okreće 32 odsto ispitanica. Na stranicama rezervisanim za politiku zadrži se svega 19 odsto anketiranih žena. Slični rezultati zabeleženi su i u BiH: 55 odsto ispitanica uglavnom čita crnu hroniku, zabavnim sadržajima bavi se 24 odsto, dok je mizernih 13 odsto najviše orijentisano ka političkim sadržajima. Skoro polovina ispitanica u Srbiji najviše vremena posveti zabavnim rubrikama, a čak 35 odsto čita političke rubrike – čitavih 16 odsto više nego u Hrvatskoj i 22 odsto više nego u BiH. Tradicionalno poimanje po kojem žene u novinama najviše interesuju horoskopi, kulturna rubrika i eventualno ekonomija, pokazalo se kao potpuno netačno: svega devet odsto čitateljki zainteresovano je za kulturu, horoskop redovno čita šest odsto ispitanica, a na ekonomskim temama zadrži se svega četiri odsto. Prilično neobjašnjiva razlika primećena je u tretmanu umrlica u novinama: njih u hrvatskoj štampi redovno čita osam odsto ispitanica, u bosanskoj pet, a u srpskoj svega jedan odsto.
GLEDANJE SERVISA: U okviru istraživanja o „ženskoj“ percepciji medija detaljnija analiza praćenja televizijskog programa bila je ograničena samo na državne televizije, odnosno javne servise. Iako su ankete obavljene pre više od godinu dana, odnosno u vreme kada je gledanost određenih televizija verovatno bila drugačija, zanimljivo je poređenje gledanosti i načina gledanja državnih televizija u ove tri države. Prvi program HTV-a redovno gleda 43 odsto, a drugi program te televizije 17 odsto žena u Hrvatskoj. Slični podaci dobijeni su o gledanosti FTV u BiH, dok prvi i drugi program RTS-a gleda znatno manje ispitanica: prvi program rado gleda 36 odsto ispitanica, dok se na drugom zadržava svega tri odsto.
Filmski program HTV-a najomiljeniji je među ženama – prati ga trećina ispitanica. Istovremeno, informativni program prati 20 odsto ispitanica, dok se na zabavnim sadržajima zadržava 19 odsto. Filmski program državne televizije manje je popularan u BiH i Srbiji – u BiH redovno ga prati 21 odsto, a u Srbiji svega 16 odsto anketiranih žena. Informativni program RTS-a omiljen je za 24 odsto građanki Srbije, dok se na prvom mestu najgledanijih nalaze zabavni sadržaji. Iako se RTS diči svojim serijskim programom i do besvesti ga reprizira, prema rezultatima ovog istraživanja on nije previše popularan među ženskom populacijom: serija „Stižu dolari“ navedena je kao jedna od najgledanijih, ali serijski program RTS-a u celini prati svega dva odsto ispitanica. Zanimljivo je takođe da ispitanice u Srbiji gledaju RTS najviše zbog zabave – televiziju koja je zvanično označena kao javni servis svega deset odsto žena gleda „radi dodatnih informacija koje imaju opšti društveni značaj“.
Upitane o vremenu koje provedu uz TV ekrane, ispitanice u sve tri države dale su prilično slične odgovore: najveći broj žena u Hrvatskoj gleda televiziju između dva i tri sata dnevno, u Srbiji između jednog i dva sata, a u BiH najviše dva sata.
Iako sva svetska istraživanja upućuju na zaključak da su žene u medijima manje zastupljene od muškaraca, iako je to u našem regionu vidljivo golim okom, istraživanje o „ženskoj“ percepciji medija pokazalo je da žene u tom smislu ne vide nikakav problem. Tačnije, većina njih smatra da su žene i muškarci podjednako prisutni u medijima. U Hrvatskoj se s tvrdnjom o jednakoj zastupljenosti potpuno ili delimično slaže polovina, u BiH 47 odsto, a u Srbiji zaista neverovatnih 60 odsto ispitanica. Istovremeno, s tom tvrdnjom ne slaže se svega deseti deo ispitanih žena u Srbiji. Jedan od neočekivanih rezultata svakako je onaj koji se odnosi na stepen uticaja medija na žensku percepciju sopstvenog tela. Iako je veliki broj onih koje bi na sebi mnogo toga promenile (vidi okvir), što jasno upućuje na uticaj medija, svega pet odsto žena u Srbiji, tri odsto žena u Hrvatskoj i dva odsto žena u BiH smatra da mediji veoma utiču na njih.
O ženskim pravima u Srbiji za sada se uglavnom govori u kontekstu porodičnog nasilja i (u poslednje vreme) političke kombinatorike. Slika žene u medijima, daleko je od toga da postane tema o kojoj se ozbiljno razgovara – sve dok je niko ne bije, sve dok je niko ne gazi na ulici, sve dok je niko otvoreno ne diskriminiše, sve dok nije poznata, lepa ili bogata, žena jednostavno nije medijski zanimljiva. B.a.B.e. su otvorile priču. Red je da je neko nastavi.
U pokušaju da utvrde uticaj medija na percepciju ženskog tela, anketari su ispitanicama postavili i pitanja o delu tela koje bi, da mogu, želele da promene. Ideja je bila da se bar približno utvrdi koliko su zaista „moćne“ fotografije anoreksičnih manekenki, savršenih ženskih lica i negovanih tela koje se obično viđaju po medijima. Rezultati su, bar što se Srbije tiče, bili više nego šokantni. Naime, čak 64 odsto ovdašnjih ispitanica poželelo je da promeni svoju težinu – procenat skoro dvostruko veći od onoga koji je zabeležen u Hrvatskoj ili BiH. Veličinu zadnjice promenilo bi 14 odsto žena u Srbiji, svega devet odsto u Hrvatskoj i neverovatnih šest odsto u BiH. Jedini detalji kojima su žene u Srbiji zadovoljnije nego, recimo, žene u Hrvatskoj jesu oblik noktiju, veličina nosa i boja očiju – samo u tim kategorijama njihove želje za promenom bile su manje nego u susednim državama.
Isto tako, dok je 26 odsto ispitanica u Hrvatskoj i 40 odsto ispitanica u BiH konstatovalo kako na sebi ne bi menjale ništa, takav odgovor u Srbiji nije zabležen.
Bez obzira na lošu ekonomsku situaciju u sve tri zemlje, tokom istraživanja organizacije B.a.B.e. konstatovano je da žene ipak uspevaju da koliko-toliko brinu o sebi. Zavidnih 85 odsto građanki Hrvatske, 76 odsto građanki BiH i 79 odsto građanki Srbije redovno koristi kremu za lice, dok nešto manji procenat redovno koristi kremu za ruke. Preparate za kosu koristi dve trećine građanki Hrvatske i skoro polovina građanki druge dve države, dok maskaru koristi više od polovine ispitanica u svim zemljama. Utvrđeno je takođe da trećina ispitanica redovno lakira nokte (u svim zemljama), a da je ruž za usne obavezan za polovinu građanki Hrvatske i BiH i čak dve trećine žena u Srbiji. Kad se sve sabere i oduzme, više od polovine ispitanica svakodnevno upotrebljava bar pet kozmetičkih preparata – za istraživače medija dovoljno materijala za dalje razmatranje uticaja reklama na žensku populaciju, a za proizvođače kozmetičkih proizvoda još jedan dokaz da im posao u ovom delu sveta nikada neće propasti.
Iako je verovatno bio nezanimljiv istraživačima, o psihologiji i sociologiji ovdašnjoj mnogo govori nalaz o mestu na kojem žene najčešće čitaju novine. U sve tri države, žene uglavnom čitaju novine kod kuće – 75 odsto u Hrvatskoj, 81 odsto u BiH i 76 odsto u Srbiji. Međutim, sve ispitanice često se posvećuju štampi na mestu koje za to nije predviđeno – na poslu. U Hrvatskoj i BiH to čini 13 odsto ispitanica, a u Srbiji čak 20 odsto. U analizi istraživanja objavljenoj u knjizi Nevinost bez zaštite navodi se da je uzrok verovatno „kultura kupovine dnevnog tiska unutar organizacija“. Čak i da je tako, rezultat je zanimljiv: petina zaposlenih žena i verovatno bar toliki broj muškaraca u Srbiji redovno čita štampu na svom radnom mestu. S tom činjenicom „kultura kupovine dnevnog tiska“ svakako nema nikakve veze.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
