Od početka pojave korona virusa, a naročito posle kineskog iskustva sa ovom pojavom i posledičnim karantinom, ženske organizacije upozoravaju na porast porodičnog nasilja prema ženama. Kućna izolacija i neprekidan boravak žrtve i nasilnika u istom prostoru neminovno dovode do porasta nasilja. Na početku krize u Srbiji, nadležni su nas obaveštavali da sve ide kao i do sada, policija uredno izlazi na teren i da nasilje prema ženama neće biti tolerisano. Zaista, na samom početku vanrednog stanja, činilo se da nemamo problem veći od uobičajenog, ali mesec dana kasnije, nažalost, stvari stoje jako loše. Samo jedan SOS telefon, onaj Autonomnog ženskog centra (AŽC), u prvih mesec dana vanrednog stanja dobio je tri puta više poziva žena nego inače.
„Nakon prvobitnog pada broja poziva i poruka od momenta proglašenja vanrednog stanja, žene su ponovo počele da se obraćaju Autonomnom ženskom centru, prvenstveno jer im nadležne institucije nisu bile dostupne ili su im davale oprečne ili šture informacije. Podaci pokazuju da nam se u ovih mesec dana javilo tri puta više žena nego u uobičajenim okolnostima, pri čemu dodatno treba imati u vidu da je, zbog organizacije posla, SOS telefon dostupan samo u prepodnevnoj smeni“, saopštio je AŽC.
PSIHIČKO NASILJE NA VRHUNCU
U najvećem broju slučajeva žene su prijavljivale različite oblike psihičkog nasilja koje su doživljavale, a sve je izraženije i ekonomsko nasilje, i to posebno u vidu nedavanja izdržavanja. Prijavljenih slučajeva fizičkog nasilja je bilo najmanje, iako njihov broj svakodnevno raste. Ovo ne znači da žene ne preživljavaju fizičko nasilje tokom trajanja vanrednog stanja, već naprotiv, govori o tome da žene koje žive sa nasilnim partnerima ili članovima porodice nisu u mogućnosti ili su u strahu da nasilje prijave tokom trajanja policijskog časa. One koje su prijavile nadležnim institucijama, smatraju da nisu dobile adekvatnu zaštitu jer su nasilnici bili samo usmeno upozoreni.
Podaci koje je Autonomni ženski centar dobio od Republičkog javnog tužilaštva pokazuju da je tokom marta 2020. za 30 odsto opao broj produženih hitnih mera u odnosu na prethodni mesec, i da je za polovinu manji broj razmatranih novoprijavljenih slučajeva nasilja u porodici na sastancima Grupa za koordinaciju i saradnju. Ovaj podatak je verovatno posledica činjenice da je za 40 odsto manji broj održanih sastanaka Grupa za koordinaciju i saradnju, i da je izrađeno 60 odsto manje individualnih planova zaštite i podrške.
Uvažavajući sve propisane mere za zaštitu zdravlja, koje svi treba da poštuju, zabrinjava podatak da šest osnovnih javnih tužilaštava u Srbiji tokom marta meseca nisu održala nijedan sastanak Grupe za koordinaciju i saradnju, iako je vanredno stanje uvedeno u drugoj polovini meseca, dok su Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu i Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu održali po 12 sastanaka. Nijedno tužilaštvo u Srbiji, koliko je poznato Autonomnom ženskom centru, nije uvelo održavanje on-line sastanaka Grupa za koordinaciju i saradnju, iako bi to u situaciji javno-zdravstvene krize bio i više nego preporučen način rada.
MINISTARSTVO ĆUTI
Veliki broj poziva i na SOS telefon za psihosocijalnu podršku i na telefon besplatne pravne podrške ticao se problema nastalih u vezi sa viđanjem dece sa drugim roditeljem tokom vanrednog stanja, pa čak i zadržavanja dece od strane drugog roditelja protivno sudskoj odluci. Kako nisu postojala jasna uputstva, odnosno kako su ženama saopštavani potpuno suprotni stavovi različitih institucija vezanih za poštovanje modela viđanja tokom vanrednog stanja, Autonomni ženski centar se obratio Ministarstvu pravde i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ali problem vezan za viđanje dece i dalje nije razrešen.
Mnoge žene i njihova deca, naročito one izložene ekonomskom nasilju, sve više se suočavaju sa problemima vezanim za bazični opstanak i svakodnevno preživljavanje, te je podrška ženama pružana i radi ostvarivanja prava na materijalnu pomoć. Ti zahtevi, nažalost, trenutno nisu prioritet u radu centara za socijalni rad. U Autonomnom ženskom centru kažu da ih je obradovala vest da je Delegacija EU u Srbiji opredelila 100.000 evra za pomoć 14.000 najugroženijih žena u Srbiji: „Ono što Autonomni ženski centar zabrinjava jeste činjenica da je odluka o tome kome će pomoć biti dodeljena prepuštena Crvenom krstu Srbije, koji nema i ne bi smeo da ima podatke o ženama koje su žrtve nasilja u porodici, samohrane majke i sl.“
Autonomni ženski centar upućuje apel institucijama da i u vanrednim okolnostima poštuju Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, kako pri izricanju hitnih mera, tako i pri njihovom produžavanju, a uzimajući u obzir nove forme rizika od nasilja u vidu izolacije usled zabrane kretanja. Ova organizacija izradila je i na svom sajtu womenngo.org.rs objavila listu besplatnih usluga za žene sa iskustvom nasilja, ali i druge građanke i građane, koje su im dostupne tokom vanrednog stanja. Na listi se nalazi 56 organizacija koje u vreme vanrednog stanja pružaju različite oblike podrške i zaštite.
ZA TO VREME, U OSTATKU SVETA
Porast porodičnog nasilja u vreme izolacije globalni je problem. Svet je obišla vest o francuskom rešenju, koje je došlo na predlog vlade ove zemlje. Kako žrtve ne mogu u prisustvu nasilnika da koriste telefon i prijave ga, apotekarske ustanove obaveštene su da treba da pozovu policiju ako u objekat uđe žena i zatraži „masku broj 19“.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš zatražio je od svih država članica da odgovor na porodično nasilje uvrste među prioritete tokom pandemije. Međutim, prema pisanju „Njujork tajmsa“, većina zemalja podbacila je kada je reč o ovom problemu. Nijedna vlada na svetu nije unapred pripremila mere za prevenciju nasilja, već su sve u hodu smišljale šta i kako da rade. Na koncu, dogodilo se da su rešavanje ovog problema globalno preuzele – nevladine organizacije koje u uslovima pandemije rade sa ograničenim resursima, nemogućnošću kretanja, smanjenim brojem ljudi, a sada su i potpuno onemogućene da komuniciraju sa institucijama, jer su ove u mnogim delovima sveta na ivici kolapsa.
Prema pisanju „Njujork tajmsa“, u svim evropskim zemljama obrazac je identičan i kada je reč o porodičnom nasilju, sve zemlje su krenule istom, tužnom stazom. Prvo su uvođene mere koje podrazumevaju izolaciju i ograničenje kretanja bez ikakvih mera za podršku žrtvama porodičnog nasilja. U proseku, sa naglaskom na Italiju, Španiju i Francusku kao najveća žarišta infekcije korona virusom, desetak dana nakon uvođenja mera usledili bi javni apeli i pozivi da se organizuje podrška žrtvama. Tek onda, usledila bi improvizovana rešenja koja nisu dovoljna: rast porodičnog nasilja u Italiji i Francuskoj je 30 odsto, a u Španiji 18 odsto. Velika Britanija nije iznela konkretne brojeve, ali i tamošnje organizacije govore o ozbiljnom porastu nasilja prema ženama. Za sada su raspoloživi podaci za dve administrativne oblasti – Somerset i Ejvon, gde je porodično nasilje skočilo za 20 odsto. Krajem marta dvadesetak nevladinih organizacija u Velikoj Britaniji obratilo se vlastima, ali odgovor je bio kao i u drugim zemljama: procedure za suzbijanje porodičnog nasilja iste su kao i u normalnim okolnostima, molimo žrtve da prijave nasilje.
Posebna tema su žene zaražene novim korona virusom, jer nasilnici i to koriste za zlostavljanje. U Sjedinjenim Američkim Državama, nacionalni SOS telefon za porodično nasilje u prve dve nedelje pojave virusa u ovoj zemlji zabeležio je poziv 951 žene inficirane koronom. U najvećem broju slučajeva, nasilnici su insistirali da obavljaju kućne poslove pod visokom temperaturom, a bilo je i onih koji su inficirane žene izbacivali iz doma u koji bi se zaključali, ne dozvoljavajući im da uđu.
Porast nasilja nije zaobišao ni Kinu, a odande dolaze podaci i o muškarcima koji nemaju raniju istoriju nasilja prema ženama, ali su postali nasilni tokom karantina. Prema svedočenjima nekoliko žena iz Vuhana koja se mogu naći u svetskim medijima, policija jeste odgovarala na njihove pozive, izlazila na teren, ali slučajevi nasilja su samo evidentirani dok nikakve mere zaštite žrtava nisu preduzimane.
U Srbiji, u prvih mesec dana vanrednog stanja, SOS telefonu AŽC-a 127 žena obratilo se 188 puta. Pravnu pomoć zatražilo je 88 žena 108 puta. Sa 36 žena obavljene su 52 konsultacije na onlajn platformama, a preko mejla, Vajbera, Votsapa i Fejsbuk Mesindžera razmenjeno je 113 poruka. O pozivima policiji u vezi sa porodičnim nasiljem nema podataka.
Članak je objavljen u okviru projekta „Država i solidarnost – Pogled uprt u evropsko pravo“ koji finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz medijski program. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj članka odgovornost je isključivo nedeljnika „Vreme“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
