Ko je osoba zbog koje je ministar Nebojša Stefanović hteo da podnese ostavku, kakve to ima veze sa hapšenjima u MUP-u i zbog čega je Srbija postala podijum za obračun narko-klanova i mesto na kome je moguće paliti kuće lokalnim novinarima
Kao u oktobru 2016. kada se posle ubistva Aleksandra Stankovića zvanog Mutavi, Nebojša Stefanović usplahiren pojavio pred novinarima okružen specijalcima MUP-a, tako je i ove nedelje prvi doktor srpske policije imao dramatično obraćanje javnosti – sada u pratnji dveju žena. Uglavnom, dok je ministar govorio je o „napadu dela srpske opozicije na policijsku stanicu u Guči“, opština Lučane, pored njega su stajale državne sekretarke Biljana Popović Ivković i Dijana Hrkalović.
Na podijumu više nije bilo nikog. Međutim, posle ovoga obraćanja javnost pojedine izjave date posle ubistva Mutavog, koje su zvučale kao zaumni jezik ili kao slanje nekih tajnih poruka, sada deluju mnogo jasnije. Konkretno – oslikavaju pravu prirodu odnosa vlasti prema kriminalu i političkim protivnicima.
Jer, da bi pobedila u Lučanima, na jedinim lokanim izborima gde se pojavila opozicija okupljena u Savezu za promene, Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića posegnula je za najjačim oruđem i oružjem. A to je, kako se čini, dodatno uznemirilo Nebojšu Stefanovića, koga skoro da nije bilo u javnosti od trenutka kada je Srbija „pobedila u Interpolu“ u novembru mesecu.
Stefanovićevo obraćanje javnosti došlo je svega dan nakon što je istu „uznemirila“ glasina da je ponudio ostavku Aleksandru Vučiću, koju je ovaj – razume se – odbio i nekoliko dana nakon što je uhapšen jedan od najvažnijih ljudi u sistemu kriminalističke policije Beograda, a za sada nepoznate osobe pokušale da ubiju građanskog novinara Milana Jovanovića u Vrčinu.
Ipak, ministar je govorio o problemima u funkcionisanju policije tokom izbora u opštini Lučani izazvanih delovanjem opozicije. Međutim, svu slavu pokupilo je pojavljivanje Dijane Hrkalović, državne sekretarke; ona već sada izgleda kao osoba koja vodi kompletnu policiju.
Obraćajući se novinarima, Stefanović je hteo da zadrži malo dostojanstva: „Dijana Hrkalović je bila u Guči po mom nalogu.“
No, izgledao je kao čovek koji više ni sam ne veruje u to što govori. A svega dvadeset i četiri časa ranije, stajao je pored svog predsednika kao što to čini već deset godina i bez entuzijazma aplaudirao dok je Vučić slavodobitno saopštavao rezultate izbora u Lučanima, Doljevcu, Kuli i Kladovu. Na licu ministra Stefanovića, koji deset godina svim srcem brani i zastupa interese SNS-a i Vučića lično, videlo se da se nešto dogodilo i da stvari više neće biti iste.
Zašto je Stefanović hteo da podnese ostavku i kakva je funkcija Dijane Hrkalović, koja se na čudan način pojavila na izbornom danu u opštini Lučani kao da je ona lično zadužena za rad policije, a ne direktor policije Vladimir Rebić? I šta je prethodilo njenom ustoličenju na mesto najvažnije osobe srpske policije?
ŠTEREBERKA IZ POŽAREVCA: Dijana Hrkalović, za koju se na portalu MUP-a Srbije, za razliku od ostalih državnih sekretara, ne navodi ni koje je godište, dolazi iz Požarevca. U trenucima kada je tabloid „Kurir“ vodio kampanju protiv Vučićeve vlasti, a to je bilo poslednji put 2017. godine, pisali su da ima 30 godina, što bi trebalo da znači da je rođena 1987. godine.
Završila je gimnaziju u Požarevcu i bila jedan od najboljih učenika u svojoj generaciji. Za nju su oduvek govorili da je vredna i marljiva, čak i više od očekivanog. U Beogradu je završila Filozofski fakultet – odsek psihologija – sa visokim prosekom, navodi se u zvaničnoj prezentaciji, a trenutno je na doktorskim studijama.
Karijerom i biografijom Dijane Hrkalović do sad su se uglavnom bavili tabloidi kada su bili u ratu sa Vučićevim režimom. Govorili su da je došla iz zemljoradničke zadruge, jer je njen otac bio na njeno ime registrovao neku firmu. Optuživali su je i da je „mafijaška kuma“, to jest da je trebalo da bude kuma verenici Saleta Mutavog, koji je zakazao njihovo venčanje baš za kraj oktobra 2016. godine.
U MUP je došla iz BIA, a kako je regrutovana u BIA i zašto je odande otišla, nema pouzdanih informacija. Bila je jedno vreme sekretarka Uprave kriminalističke policije i to baš u periodu posle smene svih načelnika uprava policije koje je Vučić kao premijer izdejstvovao u proleće 2014, tek po preuzimanju funkcije. Na tom mestu, potvrdilo je više izvora iz MUP-a, Hrkalovićeva je imala uvid u sve aktivnosti policije i mogla je na direktan način da izveštava o događajima i istragama vrha države. Njoj je sve „stizalo na sto“ i ona je raspolagala svim informacijama koje je prikupljao MUP Srbije.
Da bi bila zaposlena u MUP-u – i ta dokumenta su objavljena – MUP je promenio sistematizaciju i dodelio joj zvanje inspektora. Oni koji je bolje poznaju kažu da je njen brat bio talentovani fudbaler i da ju je on uveo u svet fudbala, odnosno, „muškaraca“ koji vole fudbal, pa otud i njena „vezanost“ za Saleta Mutavog, vikend vođu navijača Partizana i ljude iz njegovog najbližeg okruženja.
Pre ubistva Saleta Mutavog i njenog dovođenja u vezu sa Nenadom Vučkovićem Vučkom, pripadnikom Žandarmerije i prijateljem sa tribine pokojnog Saleta Mutavog, Hrkalovićeva nije bila u tolikoj meri prisutna u javnosti. Za nju se prvi put čulo kada je vođen postupak istrage protiv vlasnika portala Telepromter, Danila Redžepovića, koga je ona „isleđivala“ u postupku u kome je trebalo da se utvrdi otkud tom portalu informacije poverljive prirode. Bila je „umešana“ i u slučaj pripremanja liste zaposlenih u MUP-u koje je trebalo otpustiti krajem 2015. godine.
Dijana Hrkalović se pominje i u „Slučaju Potočari“, odnosno, u slučaju suspendovanja, hapšenja i suđenja pripadnicima Službe za specijalne istražne metode uprave kriminalističke policije MUP-a Milanu Dumanoviću i Mladenu Trboviću; njih tužilaštvo tereti za odavanje službene tajne. Tada je najavljeno da će u tom slučaju svedočiti i Dijane Hrkalović, a u samom slučaju je opisano da je ona prema optuženim policajcima nastupala kao neformalni šef policije, to jest – kao osoba koja se za sve pita u MUP-u i o svemu odlučuje.
Ipak, u medijsku orbitu izbacilo ju je ubistvo Saleta Mutovog. Tada se počelo govoriti o njenoj povezanosti sa tim kriminalcem, mada ta veza do sada nije kredibilno pokazana. Do danas nije jasno i ne zna se ko je i zbog čega likvidirao ovog narko-dilera, važnog čoveka u neformalnom sistemu kontrole navijačkih grupa. Da li je on stradao u obračunu dva crnogorska klana o čijim se „aktivnostima“ dosta govori, Škaljarskog i Kavačkog? Ili je po sredi nešto drugo? Uglavnom, nije manjkalo glasina da je Dijana Hrkalović preko svog „emotivnog partnera“ – kako su tabloidi atribuirali Nenada Vučićevića – direktno bila povezana sa ovim ljudima iz podzemlja.
SMRT MUTAVOG I POSLEDICE: Stankovićevo ubistvo u oktobru 2016. godine, dva dana pred izbore u Crnoj Gori na kojima je pokušan puč u kome su učestvovali i neki ljudi iz Srbije, kao da je bio neka vrsta prekretnice. Posle njega usledila su brojna ubistva koja su ili dovođena u vezu sa tim slučajem kao neka vrsta odmazde ili repovi obračuna Luke Bojovića i familije Šaranović.
Samo u 2018. godini bilo je više od 20 ubistava. Neka koja su se dogodila ranije vodio je kao inspektor Dejan Jović (46) iz Beograda, zamenik načelnika Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata u beogradskoj policiji. Ovaj iskusni policajac, odlikovan i ranjavan više puta, jednom proglašen i za policajca godine u Srbiji, dospeo je na naslovne strane tabloida prošle nedelje kada se saznalo da je uhapšen po nalogu Tužilaštva za borbu protiv korupcije.
Na neki način i ovo hapšenje tumači se u delu policijsko-bezbednosnih krugova kao odmazda Dijane Hrkalović lično. Jer, Jović je vodio istrage koje su upućivale na krivicu osoba koje su bile ili najbliži saradnici Saleta Mutavog ili su povezivani sa Kavačkim klanom. Hapšenje tog važnog policijskog inspektora, u čiji su delokrug spadala najteža ubistva izvršena u Beogradu, zvanično je predstavljeno u kolektivnom saopštenju MUP-a kao jedna od akcija 11. decembra na teritoriji cele države, u kojoj je uhapšeno više policijskih službenika pod sumnjom da su korumpirani.
Joviću se, tako, stavlja na teret da je sprečavao službenika policije da postupi po zadatku i privede jednog nasilnika; navodno je rekao službeniku da poznaje tog čoveka i da ga ne hapsi pošto će ovaj sam doći u policiju – što se i dogodilo. Takođe, Jović je osumnjičen i da je trgovao uticajem: govori se da je podatke o različitim osobama koje postoje u informacionom sistemu MUP-a delio „trećim osobama“, a neki su tabloidi išli dotle da su ga optužili kako je radio za Luku Bojovića i Škaljarski klan.
Pa ako je inspektor Jović bio deo narko-kartela iz Škaljara, zašto se srpska policija nije glasnije pohvalila velikim ulovom? Zašto je samo dala municiju tabloidima da od čoveka koji je važio za iskusnog i dobrog policajca naprave kriminalaca, optužujući ga da je bogataš sa pekarom, menjačnicom i kolekcijom skupih satova u vlasništvu? Naime, ovo poslednje bi trebalo da ukaže na njegove kriminalne radnje.
Ova pitanja su bez odgovora iako su upućena MUP-u Srbije. Po pravilu, policija se u ovakvim slučajevima skriva iza tužilaštva, a on bi za novoformirano Tužilaštvo za borbu protiv korupcije trebalo da bude najveći uspeh do sada.
Zbog toga se čini da je u pozadini čitavog slučaja je priča o netrpeljivosti između Dijane Hrkalović i njenog najbližeg saradnika Dejana Milenkovića koga zovu Bagzi, te kolege iz BIA i trenutno načelnika Službe za specijalne istražne metode sa ranijim načelnikom Uprave kriminalističke policije Beograda Veselinom Milićem i uhapšenim Jovićem kao njegovim bliskim saradnikom. Neki izvori iz
MUP-a govore kako je netrpeljivost bila tolika da je Bagzi dolazio na uviđaje posle nekih ubistava i šutirao čaure, samo da bi poremetio istrage koje je vodio ili trebalo da vodi Jović.
TIŠINA U MUP–U: O svim ovim nedoumicama nije moguće dobiti komentar bilo koga iz MUP-a, a posebno ministra Stefanovića. On, razumljivo, beži od ovakvih priča i od objašnjavanja postupaka policije. Od kada je preuzeo resor, više je izgledao kao da vodi neku partijsku službu nego policiju koja služi da zaštiti građane od nasilja. A kako se broj nerešenih ubistava povećava, Stefanović se sakriva iza statistike o zaplenjenim narkoticima.
Kad su tabloidi u nedelju 16. decembra uveče javili kako je odlučio da podnese ostavku, i to je izgledalo kao nameštaljka, kao spin. Ipak, neki su mogli da pomisle da je Stefanoviću dosta svega i da više ne može da pokriva sve svinjarije učinjene za svog mandata: od prikrivanja onoga što se dogodilo u noći 24. na 25. april 2016. kada je u terorističkom aktu srušeno 12 objekata u beogradskom naselju Savamala, preko ubistva Saleta Mutavog i svih ostalih ubistava koja su okrvavila beogradske ulice kao nikada, čini se, od 2000. godine i ubistva Željka Ražnatovića Arkana.
Stefanović je ipak saopštio kako je hteo da ode jer mu Vučić navodno nije dao da pohapsi članove Saveza za Srbiju koji su se bunili zbog hapšenja svojih aktivista – odnosno, kako je on rekao, nije mogao da zaštiti policajce od nasilnika, ali je ostao utisak da je veća igra u pitanju.
Dijana Hrkalović se nije pojavila bez razloga i očevidno je da njen autoritet u nekim „strukturama“ posredno povezanim i sa strankom na vlasti i sa kriminalom i sa bezbednosnim službama veći od onog koji može da ima Nebojša Stefanović. Njega je policija nekoliko puta izigrala, počev od priče da će vrlo brzo biti otkriveni napadači na Milana Beka do toga da će moći da smeni pomenutog Veselina Milića pošto se ovaj, očevidno, nije preterano obazirao na inicijative svog pretpostavljenog ministra.
ISTRAGA U TOKU: Novinar Milan Jovanović kome su nepoznati napadači zapalili kuću
Od trenutka kada nije uspeo da se izbori da bude osoba koja će da predvodi Beograd, o čemu je takođe bilo reči u zimu ove godine kada su organizovani izbori za prestonicu, Stefanović opstaje na čelu MUP-a, ali izgleda da njegova siva eminencija Dijana Hrkalović povlači glavne poteze. Zlobnici bi rekli – i treba: završila je pravu školu i nije kupovala diplome. Sve ovo pojačava tenziju i pokazuje da postoji užasno „jaka dinamika“ unutar SNS monolita, iako spolja izgleda kao savršeno organizovana mašina za uništavanje protivnika i očuvanje vlasti.
ZAPALJENA KUĆA U VRČINU: Sveukupnu tenziju i osećanje nesigurnosti dodatno je pojačao užasan događaj iz Vrčina, gradska opština Grocka: u noći 12. decembra izgorela je kuća Milana Jovanovića, građanskog novinara koji je objavljivao svoje tekstove na lokalnom portalu Žiginfo.
Vest da mu je kuća spaljena, a da se on sa suprugom, srećom, spasao iz vatre odjeknula je kao bomba Srbijom, koja je osetljiva na tešku situaciju u medijima i posebno na napade na novinare. Da je Jovanović napadnut, potvrdio je i ministar Stefanović popodne tog dana i obećao brzu istragu.
Portal Žiginfo bavi se vestima sa teritorije opštine Grocka i poslednjih je godina na udaru lokalnog moćnika, predsednika opštine Dragoljuba Simonovića, o čijim su koruptivnim radnjama više puta izveštavali. Jovanović je prvi izvestio o tome kada je pre nekoliko godina Simonović „pozajmio“ pragove iz Železnica Srbije za potrebe svog domaćinstva u Vrčinu, a takođe je pominjan i kompleks „Beverli hils“ kraj Velikog Gradišta odakle je Simonović, kako nam je u telefonskom razgovoru rekao vlasnik portala Željko Matorčević.
Matorčević je i sam pre nekoliko meseci bio napadnut i pretučen, ali ni tada policija nije reagovala, kao ni na ranije upućivane pretnje o kojima su ovi lokalni novinari izveštavali i prijavljivali MUP-u.
Žrtva napada Milan Jovanović je nekadašnji pripadnik MUP-a i kako je za sebe rekao „jednom policajac, uvek policajac“, posebno osetljiv na korupciju koju je video u ponašanju predsednika opštine Grocka. On je Simonovića nakon izjave date u policiji optužio za napad i rekao da je baš on organizovao ubice koje su došle i zapalile mu kuću dok je spavao, te pucale u pravcu objekta. Ni sedam dana posle napada još se ništa ne zna osim da postoji istraga.
Jovanović sa suprugom živi u kući kod svojih komšija. Cenzolovka je pokrenula akciju prikupljanja pomoći za ovog čoveka ne bi li mu se najpre kupila preko potrebna medicinska oprema, a potom i videlo da li je moguće renovirati zapaljenu kuću.
Vučić je osudio napad i obećao brzu i efikasnu istragu. Međutim, ništa nam ne garantuje da će tako i biti. Opisano stanje u MUP-u govori em da se unutar same „firme“ vodi ozbiljna borba, em da rezultata i pomaka u istragama nema. Posebno u onima za koje je javnost zainteresovana.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Intervju: Tanja Ćirković Veličković, profesorka Hemijskog fakulteta i članica SANU
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!