Srbija je izgubila jednog od svojih najvećih sociologa i kritičkih intelektualaca. Izuzetne studije koje su ostale iza Zage Golubović, kao što su Problemi savremene teorije ličnosti, Čovek i njegov svet u antropološkoj perspektivi, Antropologija u personalističkom ključu, Izazovi demokratije u savremenom svetu, Pouke i dileme minulog veka, u našoj nauci postavile su temelje socio-kulturne antropologije, kritičkog promišljanja društva i mesta pojedinca u sudaru epoha. Međutim, Zagorka Golubović nije bila samo naučnik i teoretičar tih epoha, već je živela rizicima ispunjen život angažovanog kritičkog intelektualca u vremenu brutalnog autoritarizma, izgradnje kulta ličnosti i sprečavanja svake naznake demokratizacije, što je karakterisalo Titovo doba. Uvek je mogla da izabere siguran hod kroz institucije i nomenklaturu Komunističke partije, a birala je baš suprotno, pobunu nezavisno od zakonomernih rizika i teških posledica.
Ako za nekoga možemo da kažemo da je živeo svoja uverenja, to je upravo ona. Kada god je bilo neophodno, plaćala je visoku cenu tih svojih uzvišenih uverenja nošena idejama liberterskog socijalizma Karla Lipknehta i Roze Luksemburg. Ovim idejama je ostala privržena i onda kada se činilo da je nastupio kraj istorije i kada je stvaran opšti utisak da brutalni liberalizam odnosi prevagu nad idejama humanosti i socijalne solidarnosti. Zagorka Golubović zastupala je takvo mišljenje bez uzmicanja od rane mladosti, koju je karakterisao naivni zanos dolazeće slobode i tzv. pobede socijalizma do poslednjih trenutaka svog života, kada su sve te ideologije osporene i kada se nalazimo pred iskušenjem novog tehnološkog razvoja, koji preti da iznova izmeni postojeći svet i bazične odnose u njemu. Svet danas karakteriše ne samo najviši tehnološki i ekonomski razvoj u istoriji čovečanstva, već i najveće socijalne i ekonomske razlike između malog kruga najbogatijih i ogromnih masa najsiromašnijih, što savremeno društvo i njegovu strukturu čini teško održivim. Kritička misao i praktična borba Zage Golubović u takvom svetu imaju danas poseban značaj, koji će biti sve veći u budućnosti. Svoje misaono uzdizanje započela je u epohi ranog Marksa i njegovog Kapitala, a njeno delo dobija poseban značaj u eri Kapitala Tomasa Piketija.
Poznavao sam je od ranog detinjstva, bila je blizak prijatelj i intelektualni saborac moga oca u „vunenim vremenima“. On nikada nije propustio da iskaže svoje divljenje prema Zaginoj hrabrosti i principijelnosti. Takav njegov stav je Zaga Golubović zasluživala svojim delom i građanskim gestom. Kasnije, kad sam započeo studije, poželela mi je dobrodošlicu u akademski svet i zahtevala je da od tada uspostavimo odnos ravnopravnosti i diskutujemo o svim pitanjima otvoreno. A kada su prošle mnoge godine i kada sam se našao u teškim okolnostima pred kraj svog predsedničkog mandata, javna kritika Zage Golubović ošinula me bolnije i dublje od svih sa kojim sam se do tada suočio. I to zato što sam znao da dolazi iz najiskrenije zabrinutosti i prijateljske posvećenosti. Znao sam da kada to tako kaže Zaga, onda je to čisto i da iza toga nema nikakvog skrivenog interesa, što neretko karakteriše kritičke stavove „medijskih intelektualaca“ u Srbiji.
Kada smo se jednom prilikom nakon tog javnog čina sreli, pogledala me je zabrinuto i pitala tiho da li se ljutim. Rekao sam joj: „Na tebe nikada; možda i bih da mi nisi rekla ono što misliš.“ I na stranu šta je bilo u suštini njenih izuzetno oštrih kritičkih reči upućenih meni kao tadašnjem šefu države, jer to je manje važno. Mnogo je važnija izuzetnost i vrlina Zage Golubović, angažovanog intelektualca, koja je kroz svoj celi život uvek punog uverenja bila spremna da principijelno osporava vlast, nezavisno da li su se na toj strani nalazili njeni ljuti politički protivnici ili odani prijatelji.
Poslednji put smo se sreli pre nekoliko meseci, i prvi put sam je video pomalo umornu od svekolikih borbi. Zaslužila je i svoje smirenje divna, velika žena-hrabrost Zaga Golubović. Sociolog, naučnik, socijaldemokrata, intelektualac, prijatelj slobode. I moj prijatelj.
