Srbija je izgubila jednog od svojih najvećih sociologa i kritičkih intelektualaca. Izuzetne studije koje su ostale iza Zage Golubović, kao što su Problemi savremene teorije ličnosti, Čovek i njegov svet u antropološkoj perspektivi, Antropologija u personalističkom ključu, Izazovi demokratije u savremenom svetu, Pouke i dileme minulog veka, u našoj nauci postavile su temelje socio-kulturne antropologije, kritičkog promišljanja društva i mesta pojedinca u sudaru epoha. Međutim, Zagorka Golubović nije bila samo naučnik i teoretičar tih epoha, već je živela rizicima ispunjen život angažovanog kritičkog intelektualca u vremenu brutalnog autoritarizma, izgradnje kulta ličnosti i sprečavanja svake naznake demokratizacije, što je karakterisalo Titovo doba. Uvek je mogla da izabere siguran hod kroz institucije i nomenklaturu Komunističke partije, a birala je baš suprotno, pobunu nezavisno od zakonomernih rizika i teških posledica.
Ako za nekoga možemo da kažemo da je živeo svoja uverenja, to je upravo ona. Kada god je bilo neophodno, plaćala je visoku cenu tih svojih uzvišenih uverenja nošena idejama liberterskog socijalizma Karla Lipknehta i Roze Luksemburg. Ovim idejama je ostala privržena i onda kada se činilo da je nastupio kraj istorije i kada je stvaran opšti utisak da brutalni liberalizam odnosi prevagu nad idejama humanosti i socijalne solidarnosti. Zagorka Golubović zastupala je takvo mišljenje bez uzmicanja od rane mladosti, koju je karakterisao naivni zanos dolazeće slobode i tzv. pobede socijalizma do poslednjih trenutaka svog života, kada su sve te ideologije osporene i kada se nalazimo pred iskušenjem novog tehnološkog razvoja, koji preti da iznova izmeni postojeći svet i bazične odnose u njemu. Svet danas karakteriše ne samo najviši tehnološki i ekonomski razvoj u istoriji čovečanstva, već i najveće socijalne i ekonomske razlike između malog kruga najbogatijih i ogromnih masa najsiromašnijih, što savremeno društvo i njegovu strukturu čini teško održivim. Kritička misao i praktična borba Zage Golubović u takvom svetu imaju danas poseban značaj, koji će biti sve veći u budućnosti. Svoje misaono uzdizanje započela je u epohi ranog Marksa i njegovog Kapitala, a njeno delo dobija poseban značaj u eri Kapitala Tomasa Piketija.
Poznavao sam je od ranog detinjstva, bila je blizak prijatelj i intelektualni saborac moga oca u „vunenim vremenima“. On nikada nije propustio da iskaže svoje divljenje prema Zaginoj hrabrosti i principijelnosti. Takav njegov stav je Zaga Golubović zasluživala svojim delom i građanskim gestom. Kasnije, kad sam započeo studije, poželela mi je dobrodošlicu u akademski svet i zahtevala je da od tada uspostavimo odnos ravnopravnosti i diskutujemo o svim pitanjima otvoreno. A kada su prošle mnoge godine i kada sam se našao u teškim okolnostima pred kraj svog predsedničkog mandata, javna kritika Zage Golubović ošinula me bolnije i dublje od svih sa kojim sam se do tada suočio. I to zato što sam znao da dolazi iz najiskrenije zabrinutosti i prijateljske posvećenosti. Znao sam da kada to tako kaže Zaga, onda je to čisto i da iza toga nema nikakvog skrivenog interesa, što neretko karakteriše kritičke stavove „medijskih intelektualaca“ u Srbiji.
Kada smo se jednom prilikom nakon tog javnog čina sreli, pogledala me je zabrinuto i pitala tiho da li se ljutim. Rekao sam joj: „Na tebe nikada; možda i bih da mi nisi rekla ono što misliš.“ I na stranu šta je bilo u suštini njenih izuzetno oštrih kritičkih reči upućenih meni kao tadašnjem šefu države, jer to je manje važno. Mnogo je važnija izuzetnost i vrlina Zage Golubović, angažovanog intelektualca, koja je kroz svoj celi život uvek punog uverenja bila spremna da principijelno osporava vlast, nezavisno da li su se na toj strani nalazili njeni ljuti politički protivnici ili odani prijatelji.
Poslednji put smo se sreli pre nekoliko meseci, i prvi put sam je video pomalo umornu od svekolikih borbi. Zaslužila je i svoje smirenje divna, velika žena-hrabrost Zaga Golubović. Sociolog, naučnik, socijaldemokrata, intelektualac, prijatelj slobode. I moj prijatelj.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
