Zlica svakako zaslužuje da je pogledate na velikom platnu, u pitanju je adaptacija koja ima šta da ponudi, ali koja je zapravo prilično plitka i površna
Ušli smo u završnicu 2024. godine i, imajuću u vidu sve uzavreliju političku situaciju u Srbiji (i ne samo u Srbiji), teško je usredsrediti se na filmove i filmsku kritiku. No, ne bi bilo u redu da se u “Vremenu”, dok još nije istekla tekuća godina, ne nađe prikaz jednog od najuspešnijh holivudskih filmova godine: u pitanju je, naravno, Zlica, svojevrsni prednastavak kultnog Čarobnjaka iz Oza u čijem se fokusu nalaze epizodni likovi iz izvornog romana/filma: veštice Elfaba i Glinda. Elfaba, neshvaćena zbog zelene kože, postaje protagonistkinja u Zlici, tako da se svima dobro poznata priča problematizuje i ozbiljno varira. Scenario filma je zasnovan na čuvenom istoimenom mjuziklu iz 2003. godine, s Idinom Menzel i Kristin Čenovet u glavnim ulogama (a one se nakratko pojavljuju, u drugim ulogama, i u filmskoj verziji), najdugovečnijoj predstavi na Brodveju u XXI veku, popularnoj (ili gotovo popularnoj) koliko i Jadnici i Fantom iz opere.
Muzika i stihovi Stivena Švarca adaptacija su romana Wicked: The Life and Times of The Wicked Witch of The West Gregorija Magvajera koji je, naravno, nadahnut legendarnim Čarobnjakom iz Oza – romanom L. Frenka Bauma iz 1900. godine, tj. njegovom filmskom adaptacijom Viktora Fleminga iz 1939. godine, u kojoj je zablistala Džudi Garland. Do sada “neispričana” priča o vešticama iz Oza, “zloj” Elfabi (kasnije poznatoj kao Zla Veštica Zapada), mladoj ženi, napadanoj i omraženoj zbog zelene kože (aluzija na rasizam i različitost), i “dobroj” Glindi, ljupkoj plavušici u ružičastom koja koristi svoju popularnost kako bi zauzela što bolje životne pozicije. Elfaba i Glinda se upoznaju na Univerzitetu Šiz, koji se nalazi u fantastičnoj zemlji Oz, i na iznenađenje i njih samih, postaju dobre prijateljice. Nakon susreta sa čudesnim Čarobnjakom iz Oza, njihovo prijateljstvo biva stavljeno na veliku probu. Aktuelna Zlica, treba istaći, donosi prvi deo njihove priče: drugi deo, koji je već snimljen, u bioskope stiže krajem 2025. godine.
Film je režirao Džon M. Ču, reditelj koji je pre svega poznat po muzičkim fimovima Uhvati ritam 2, Uhvati ritam 3 i Visine Njujorka, kao i komediji Suludo bogati Azijci. U središtu Zlice su dve glumice: Sintija Erivo, dobitnica nagrada Emi, Gremi i Toni, u ulozi Elfabe, i pop-senzacija i dobitnica nagrade Gremi Arijana Grande, u ulozi Glinde koja nije onoliko dražesna i dobra koliko drugi misle. Obe glumice su na visini zadatka: odlično glume i još bolje pevaju, potpuno se uklopivši u fantastični svet ovog mjuzikla. U filmu glume i Džonatan Bejli, Itan Slejter i Merisa Bode, kao i veterani Mišel Jeo i Džef Goldblum, kao legendarni Čarobnjak iz Oza. Dobra je to postava i u njoj nema slabe karike ni ispred ni iza kamere.
Ako ćemo iskreno: uživao sam u mjuziklu Zlica! Da, film ima više nego izdašnu minutažu (dva sata i četrdeset minuta), ali praznog hoda nema (ili ga nema previše). Šarenilo, ples, vrhunska izvođenja poznatih brodvejskih pesama… sve se uklopilo u priču koja blešti i šljašti, ali pritom ima i srce. Ili, preciznije, dva srca, zeleno i ružičasto, oličena u glavnim junakinjama. Nesporno, Zlica je i tzv. woke film, tj. film koji istrajno nastoji da se izbori za prava manjina, s tim da taj aspekt, iako veoma prisutan i istaknut, ne narušava uživanje, naravno pod veoma važnim uslovom da volite mjuzikle. Sve je tu natempirano baš kako treba, proračunato do u detalj. Opet, od početka je jasno da je u pitanju ostvarenje koje je u svojoj biti konfekcijsko. Da, u pitanju je (paradoksalno!) skupa konfekcija, ali i dalje konfekcija: sve je natempirano, odmereno, triput mereno i tek onda sečeno, što svakako ostavlja trag. Ne pomaže ni krajnje iritantno ponašanje glavnih glumica tokom promocije, mada tu već dolazimo do parafilmskih aršina. Zlica je suštinski antitrampovski film i to i ne pokušava da sakrije. Uspeh na blagajnama samo pokazuje koliko je situacija u SAD zategnuta i koliko su Amerikanci podeljena nacija. Film je na matičnom tržištu zaradio gotovo 400 miliona dolara, a još je u distribuciji. Ako se tome doda još gotovo 200 miliona sa svetskih blagajni, jasno je da imamo veliki hit, koji je uz to pohvalila većina kritičara i koji je jedan od najviđenijih kandidata za nagrade Emi i Oskar. Da li je sva ta buka oko Zlice zaslužena? Delimično jeste, mada, ako mene pitate, ovaj film svakako ne bih stavio na listu 20 najboljih mjuzikla svih vremena: Zlica je jedna velika šarena laža, oličenje “holivudske magije”. Kako (još uvek) živimo u vremenu spektakla, ovaj film se odlično uklapa u trend i preporučuje se ne samo zbog filmskih kvaliteta, već i zbog onog šta suštinski predstavlja. U tom kontekstu, Zlica svakako zaslužuje da je pogledate na velikom platnu, u pitanju je adaptacija koja ima šta da ponudi, ali koja je zapravo prilično plitka i površna. Hoće li drugi deo doneti dodatnu dubinu i izbalansirati priču? Možda, s tim što to ostaje tek da vidimo: premijera Zlice 2 zakazana je tek za 21. novembar 2025. godine. Od danas do tada ko zna šta će se sve izdogađati. Pratimo situaciju.
Egzit je počeo kao glas pobune, a izgleda da se njime i završava. Festival koji je rođen iz studentskih protesta 2000. godine, ove godine će simbolično zatvoriti svoje kapije zauvek – upravo zbog podrške studentima
Ko i kada sme da nosi fantomku? Kada i zašto policija ćuti, a kada bije? Ko im naređuje, odnosno čija je odgovornost za scene kojima prisustvujemo? Napadaju li građane kriminalci u uniformama? Ko je ko među partijskom policijom? Kako je SNS promenio krvnu sliku policije?
Predsednik Srbije misli da su pobunjeni građani u stanju da nekog nagovore da ode i da se ubije. Manje bi zabrinulo da laže, odnosno, da ne veruje u ono što je rekao. Jer, ako zaista veruje da je ovo moguće, onda je on političar spreman da nekom svom da kantu benzina i upaljač pod izgovorom da to treba Srbiji
Za proteklih sedam meseci stavljena je tačka na tradicionalno začikavanje Užičana i Čačana ovekovečeno u spajanju nekadašnjih registarskih oznaka TU (Titovo Užice) i ČA (Čačak) u TUČA
Slučaj privedenog studenta Lazara Klačara pokazao je da su studenti i građani, čak i pored miroljubive situacije u Kragujevcu, spremni da reaguju na jedan poziv nekog od njih. I to zajedništvo se vidi na svakom koraku
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
