Zašto je nestala solidarnost

Gušenje medijskih sloboda, ukidanje emisija i izostanak solidarnosti i kolegijalnosti među novinarima, glavna su obeležja trenutne medijske scene u Srbiji, jedan je od zaključaka tribine „Sloboda govora tokom 25 godina višestranačja u Srbiji“ održane u petak, 18. septembra u Kragujevcu. Učesnici u razgovoru na drugom u nizu gostovanja kojim nedeljnik „Vreme“ obeležava svoj jubilej, četvrt veka postojanja, bili su Olja Bećković, urednik „Kragujevačkih novina“ Miroslav Jovanović i glavni urednik „Vremena“ Dragoljub Žarković. Tribinu je moderirala Jovana Gligorijević, pomoćnica glavnog urednika „Vremena“.

O ideji i stanju medijskih sloboda u Srbiji dovoljno govori činjenica da se ona, zajedno sa idejom demokratije, širi po bibliotekama, domovima kulture, kafanama, katakombama, istakao je Žarković.Jedini period u kom je, tokom 40 godina duge karijere, koliko toliko mogao u miru da radi svoj posao, za Dragoljuba Žarkovića bio je od 2004. do 2006. godine: „Srbija je u tom periodu ličila na zemlju koja napreduje. Sada se dovijamo kako da preživimo pošto smo pod strašnim pritiscima od ove vlasti. To me podseća na period pre 2000. godine. Potreba da izađemo iz redakcije diktirana je okolnošću da je sve teže da se ostvari pozitivna kultura dijaloga i razmena mišljenja. Naš jubilej poklapa se sa jubilejom višestranačja, ali plašim se da ovog drugog niko neće da se seti. Koristimo vreme da progovorimo o vremenima koja su nekad bila i vremenima koja nas čekaju.“

Za Olju Bećković najmirnije je bilo u vreme Miloševića 1991. godine, kada je i ona počela da radi: „Ne samo da sam ja dobila emisiju, nego je na Studiju B bilo najmanje pet emisija u kojima je moglo da se čuje različito mišljenje. Mir se ogledao u tome što ste znali da vam je plata 30 maraka i mirno ste mogli da odete iz medija znajući da nemate šta da izgubite, jer inače ne živite od toga. Postojala je i solidarnost među novinarima, znali ste da će kolege stati uz vas, a znali ste da to odakle ste otišli nije poslednje mesto na kome radite. Danas svega toga nema, pa ako izgubite posao, izgubili ste ga na svim medijima jer je jedan čovek urednik i vlasnik svih medija.“

VREME ZA SVETLOST: Miroslav Jovanović je kao urednik „Svetlosti“, nekadašnjeg kragujevačkog nedeljnog lista, kao najmirniju izdvojio 1995. godinu. „Država nam je tada uzela osnivačka prava, smenila direktora, urednike i na njihova mesta postavila svoje ljude. Tada smo mi, novinari, 40 dana protestovali u prostorijama redakcije, čuvali smo ih, i istovremeno izdavali novine. Najveću pomoć, profesionalnu i kolegijalnu solidarnost pružio nam je tada nedeljnik ‘Vreme’. Dok smo čekali da dobijemo sve dozvole za izdavanje lista, Žare se ponudio da ‘Vreme’ štampa ‘Svetlost’. Da nam kolege tada nisu pritekle u pomoć, ne bi bilo ni ovih novina.“

Ovo nije bio jedini slučaj da „Vreme“ izdaje druge novine. Svojevremeno, ovaj list je pomogao izlaženje dva broja nedeljnika „NIN“, kao i „Blica“, „Vranjskih novina“ i mnogih publikacija.

„To je bilo vreme velike profesionalne solidarnosti“, smatra Žarković. „Ona nije počivala samo na političkom ubeđenju, već pre svega na većim tekovinama – profesionalnoj i ljudskoj solidarnost. Poražavajuće je što sada toga nema, a Olja je možda najbolji primer. Malo ljudi ju je podržalo, a njeno smenjivanje imalo je veći medijski značaj nego njena emisija. Tek tim smenjivanjem mi smo videli da gubimo mogućnost da nekoliko ljudi izrazi različita mišljenja, da neko nešto pita i da neko insistira na odgovoru. Te solidarnosti nema danas ni u kulturi, politici, pa smo tako dočekali da posle 25 godina višestranačja budemo jedno teško razoreno i licemerno društvo.“

KAKO VAS NIJE SRAMOTA: Ljudi zaboravljaju da suština protesta protiv zabrane „Utiska nedelje“ nije bila da se podrži Olja Bećković, već emisija u kojoj je stvarno moglo nešto da se čuje, smatra autorka „Utiska“: „Meni je već godinu dana stalo do preciznog termina – ta emisija je zabranjena. Nije skinuta sa programske šeme, zabranjena je. Već mnogo puta je pomenuto koga od političara je sve preživela. E pa ovog nije. ‘Utisak nedelje’ su, s obzirom na to da je imao nacionalnu frekvenciju, mogli da čuju i oni koji misle drugačije. Za ovih godinu dana, koliko ‘Utiska’ nema, trudila sam se da u svim izjavama budem otmena i ne govorim o nesolidarnosti. Kako vreme odmiče, ta moja otmenost jednako mi postaje odvratna kao i strah onih koji ćute. Ono što je pobedilo je strah.“

Kada je reč o tome ko je i šta „skinulo“ emisiju, Bećković smatra da uzrok nije pitanje „Kako vas nije sramota?“ koje je postavila Vladimiru Bebi Popoviću u poslednjem emitovanom „Utisku“, nego drugo: „Da li ste vi savetnik premijera Aleksandra Vučića?“

PRITISCI I PRIVATIZACIJE: „Svetlost“, najstariji list u Kragujevcu, ove godine proslavio bi 80 godina postojanja. Međutim, ugašen je zbog loše privatizacije. „Mi smo stradali u prethodnom talasu privatizacije, 2007. godine“, kaže Jovanović, nekadašnji urednik „Svetlosti“. „Devedesete smo izdržali i od 2002. do 2007. bili smo medij koji se samofinansirao. Mediji su u toj privatizaciji prodavani kao krompir na kvantašu. Procenjivana je vrednost zidova u kojoj se medij nalazio, ništa drugo nije. Za relativno male pare, onda je, kao i sada, medije mogao da kupi bilo ko. Nas su tada kupila dvojica političara i jedan biznismen. Nije bilo novca i mi smo kao redakcija propadali. Odlučili smo se na jedan rizičan korak i tadašnjim gazdama dali otkaze i osnovali „Kragujevačke novine“. Međutim, izgubili smo ime i identitet jer su ljudi ovde prepoznavali „Svetlost“.

Najveća pretnja medijskim slobodama jesu pritisci, koji su u slučaju „Utiska nedelje“ bili brutalni i okončani gašenjem emisije, smatra Žarković. „U drugim slučajevima ti pritisci su za širu publiku najčešće nevidljivi. Reč je o političkom i ekonomskom pritisku. Tako na Radio–televiziji Srbije postoji čitav spisak ljudi koji ne smeju da se pojave u emisijama, pa zato Dragomira Anđelkovića gledamo stalno. Drugo u čemu se taj politički pritisak ogleda je što svi njihovi političari dobiju spisak imena i kažu sa kim neće da učestvuju u emisiji. Novinari bi ostali bez posla kada ne bi išli uz dlaku Vučiću. Danas u Srbiji ostati bez posla predstavlja ozbiljan problem, to je pitanje života. Ekonomski pritisci još su gori. Kada je aktuelna struktura došla na vlast, mi smo izgubili pet ili šest ugovora sa javnim preduzećima, izgubili smo samim tim novac. U poslednje dve godine, mi smo primili devet plata u 12 meseci. Te plate su najniže medijske plate u Beogradu.“

Metode pritisaka na novinare su se od devedesetih, kada su novinari često bili i fizički napadani, usavršile, smatra Bećković: „Ne tuku nas, ali ko nam garantuje da neće. Sada imamo drugačija ubistva – od oduzimanja prava na rad, do upotrebe tabloida za svaku moguću degradaciju. Manipuliše se na razne načine. Princip kojim se premijer vodi je da obezvredi svaku stvar i prošlost. To je čovek koji je odlučio da postoji samo budućnost, ali samo u odnosu na njega. Slobodno ćemo da pričamo o prošlosti drugih, ali za njih ne postoji prošlost. Ono što je problem medija je da smo se mi navukli i naseli da on nema prošlost. Tu smo izgubili u koracima. Zato ne mogu da postoje slobodni mediji.“

Ona dodaje da je problem u vezi sa Vučićem taj što je „navukao“ medije da on postane njihova tema. S jedne strane on govori kako smo opterećeni i opsednuti njime, a sa druge strane, ne ostavlja nas na miru: „Taj čovek je ukinuo slobodne programske šeme. Vi ne možete da imate programsku šemu jer se ne zna kada će njemu da dune da održi konferenciju za novinare. Mene i dalje ljudi pitaju da li planiram emisiju. Kako mislite? Gde? Na kojoj televiziji? Ukinut je ‘Utisak nedelje’, dva puta je bilo nekakvog okupljanja. Sada je ukinut Radio B92 i nisam videla da je bilo ljudi koji su izašli i pobunili se. Sve se odvija u tišini i vlast dobija vrlo jasnu poruku – možemo sve, neće se desiti ništa.“ Žarković dodaje da se u definisanju tema za svaki broj kolegijum često nađe u problemu jer Vučić ništa nije uradio, „ništa nije lupao“, pa samim tim nema ni teme, jer ništa drugo ne postoji: „On je u sebe apsorbovao svaku politiku u Srbiji. Kada smo počeli sa tribinama, javili su nam se ljudi iz nekoliko gradova da nas pozovu da gostujemo. Međutim, od pre nekoliko dana imamo i drugačije iskustvo. Odložili su nam gostovanje jer je došlo do određenih kadrovskih smena, pa bolje da sačekamo. Mislim da će broj takvih situacija da se povećava.“

Sagovornici su saglasni u tome da je za Srbiju i njenu političku scenu postojanje „Vremena“ vrlo važno. Govoreći o budućnosti lista, Žarković je rekao da je to teško predvideti, ali, da bi štampani medij, poput „Vremena“ opstao, on mora da menja svoju prirodu. „Ljudska potreba za čitanjem će svakako uvek postojati, a u kom obliku će to biti, videćemo“, zaključio je Žarković.

fotografije: m. milenković