Javna je tajna da odsek policije zadužen za borbu protiv terorizma, kao i agenti Bezbednosno-informativne agencije, godinama unazad umesto ekstremista i potencijalnih terorista prate opozicione političare i aktiviste. Zato se nameće pitanje da li su vehabijski planovi ohrabreni nedostatkom profesionalizma u bezbednosnom sektoru nauštrb jačanja partijskih kadrova? Sumnja se da je napad spreman duže vreme. Ali šta je za to vreme radila BIA, a šta rukovodioci iz odeljenja za suzbijanje terorizma? Odgovora je malo i puni su nelogičnosti
Najpre hitac iz samostrela, pa hici pištolja, zatim sirene i rotacije policije i hitne pomoći zauvek su promenili miran i vreo subotnji dan 29. juna. Nešto ranije, omorinu u beogradskom naselju Dedinje, kod izraelske ambasade, prekidao je samo kratki razgovor između dvojice Miloša. Jedan je radio kao žandarm, čuvar objekta, smešten u kućicu ispred diplomatskog predstavništva, a drugi je bio vehabija koji se predstavljao kao puki prolaznik dok je u nekoliko navrata zapitkivao policajca da li u blizini postoji neki muzej. Miloš koji je postao Salahudin sa sobom je nosio i jednu kesu, u njoj je bio samostrel koji je kupio dan ranije.
Sa strelom zarivenom u vrat, policijski žandarm Miloš Jevremović (34) uspeo je da iz opasača izvuče pištolj, repetira ga i puca. Ispalio je najmanje četiri hica u pravcu napadača, koji je, nekoliko trenutaka pre toga, na njega pucao iz samostrela. Žandarm Jevremović pogodio je svog imenjaka – Miloša Žujovića (25). Napadač se zateturao i pao, ali na tren.
Prema rečima istražitelja koji su rekonstruisali događaj, već sledećeg momenta bio je spreman za novi napad, podigao se i u samostrel stavljao novu strelu. I hrabri žandarm Jevremović, iako teško povređen, nastavio je da puca. Još pet, šest metaka u pravcu teroriste. Ruke žandarma već su malaksale, strela mu je bila duboko u vratu, gubio je snagu, poslednji metak koji je ispalio gotovo je okrznuo i njegovu nogu. Napadač je ležao na ulici i još nekoliko minuta davao znake života.
Miloš Žujović, Srbin po nacionalnosti, promenio je veru a ime u Salahudin, postao je vehabija, pripadnik radikalnog islama. Naposletku, završio je kao terorista ubijen na pločniku kraj zgrade Ambasade Izraela u Beogradu. Baš na tom mestu je i izveo teroristički akt kada je pokušao da ubije žandarma policije Srbije. Pored tela napadača, osim samostrela, ostalo je još jedno oružje – nož.
Povređenom žandarmu u pomoć su najpre pritrčale kolege sa obližnjih punktova koje su i pozvale hitnu pomoć. Ranjeni policajac bio je toliko pribran da nijednom nije pokušao da sam iščupa strelu iz svog vrata. To su kasnije u Urgentnom centru obavili vrhunski hirurzi koji su ga operisali.
PRVA I POSLEDNJA LINIJA ODBRANE OD TERORISTE
Žandarm Jevremović i dalje je na odeljenju intezivne nege. Lekari kažu da je njegovo stanje stabilno i da se dobro oporavlja. Posle operacije, među prvima su ga obišli ministar policije Ivica Dačić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kad se oporavi, javno je obećano, za svoj herojski čin žandarm Miloš Jevremović biće odlikovan najvišim priznanjima. I zaslužio je.
Kolege žandarma Jevremovića kažu za “Vreme” da je reč o skromnom mladom čoveku koji već petnaest godina po suncu, kiši i snegu čuva značajne objekte.
“Miloš Jevremović je oduvek želeo da postane policajac poput svog dede koji mu je bio uzor. Dolazi iz poštene i skromne porodice. Supruga mu nema posao, a sa decom žive kao podstanari. Nikada se nije bunio zato što godinama radi u kućici i ne napreduje u službi. A život i događaji su pokazali da su za odbranu Srbije i građana najbitniji policajci koje srećemo na ulici”, kažu kolege povređenog žandarma.
I naglašavaju da nije bilo njihovog hrabrog Miloša, terorista je mogao da se pored samostrela i noža dokopa i policijskog pištolja, a onda bi razmere terorističkog čina mogle biti zastrašujuće, sa mnogobrojnim žrtvama.
Žandarm Jevremović je pokazao da je bio i prva i poslednja linija odbrane od teroriste.
Ali kako je do terorističkog akta uopšte došlo? Kako je Srbin iz srca Šumadije postao terorista radikalnog islama, upitao je javno i ministar policije Dačić.
DOK BIA I MUP SUZBIJAJU OPOZICIJU, TERORIZAM BUJA
Javna je tajna da odsek policije zadužen za borbu protiv terorizma, kao i agenti Bezbednosno-informativne agencije, godinama unazad umesto ekstremista i potencijalnih terorista prate opozicione političare i aktiviste. Zato se nameće pitanje da li su vehabijski planovi ohrabreni nedostatkom profesionalizma u bezbednosnom sektoru nauštrb jačanja partijskih kadrova?
Sumnja se da je napad spreman duže vreme. Ali šta je za to vreme radila BIA, a šta rukovodioci iz odeljenja za suzbijanje terorizma? Odgovora je malo i puni su nelogičnosti.
Ministar policije rekao je da je u bezbednosnim beleškama o Milošu Žujoviću – Salahudinu, napisano da bi mogao biti zloupotrebljen u cilju izvršenja nasilnog akta na teritoriji Srbije. Pre napada na policajca ispred izraelske ambasade, Žujović je prošao pored sinagoge, ali je odustao od terorističke akcije jer je bila prisutna policija.
Predsednik države je naglasio da je grupa kojoj je pripadao i napadač ispred izraelske ambasade praćena zbog indikacija da su skloni terorizmu i da je tužiocu bilo potrebno još 7 ili 8 dana da sakupi dovoljno dokaza da bi bili uhapšeni.
Prema saopštenim podacima, vehabija Salahudin je 11. marta ove godine došao u Upravu za strance sa suprugom Besom kako bi prijavio njeno boravište. Besa je iz Plava u Crnoj Gori i imaju jedno dete, a drugo je na putu. Nekoliko dana uoči napada poslao je suprugu nazad u Plav. Dan uoči napada, Salahudin je kupio samostrel u Zemunu, a onda noć uoči napada posetio svoju majku u Mladenovcu i tu su ga operativci izgubili iz vida.
Pa kako? Na to pitanje još nema odgovora, niti je iko preuzeo odgovornost za tako veliki propust.
Crnogorska policija je locirala i saslušala Besu Žujović, rođenu Hadžović, koja je ispričala šta se dešavalo 29. juna. Ona je izjavila da je dobila nekoliko video-poruka koje su je uznemirile i da je telefonom pozvala supruga. U jednom snimku, iz gradskog autobusa, Salahudin je pevao na ruskom, a navodno je rekao da ga autobus “vozi u dženet”. Dženet je naziv za raj u islamu, a u raju završavaju i šehidi – mučenici koji poginu u borbi protiv neprijatelja islama. U drugim porukama napadač je pominjao Izraelce koji ubijaju muslimane, objasnio je Dačić.
I opet se pitanja množe. Zna se da BIA već godinama koristi maliciozne softvere poput ozloglašenog “Predatora” i “Pegazusa” kako bi u realnom vremenu pratila svaku aktivnost na svim telefonskim aplikacijama. Ta vrsta praćenja i prisluškivanja komunikacije koristi se uz odobrenje suda, nažalost, najčešće u montiranim procesima čija su pozadina politički obračuni ili partijska kadriranja. Zašto takve vrste malvera nisu primenjene za praćenje komunikacije osoba za koje je već urađena procena da su spremne i voljne za terorističke napade?
DEO VEHABIJA U BEKSTVU
Prešavši iz pravoslavlja u islam, Žujović se iz Mladenovca preselio u Novi Pazar. Tamo je živeo povučeno sa suprugom i radio kao dostavljač hrane.
Kao njegov saradnik u terorističkom napadu uhapšen je Igor Despotović (25), koji je ovog aprila osuđen na nošenje nanogice za delo povezano sa terorizmom jer je delio savete za trovanje nemuslimanskog stanovništva gasom sarin. Njih dvojica su imali konstantnu i dugu komunikaciju iz koje je jasno vidljivo kako su isplanirali svaki korak terorističkog napada ispred Ambasade Izraela u Beogradu. Uhapšen je i Kemal Begović nakon što je na više lokacija širom Srbije izvršen pretres.
Policijskoj poteri izmakao je stari znanac vehabija Senad Ramović Becan (51) iz Novog Pazara, koji je zbog terorizma bio osuđen na 13 i po godina zatvora. On je pre nepune tri godine izašao na slobodu, čak je i medijski nastupao. Zanimljivo je da se Ramović oglasio na dan napada na izraelsku ambasadu u Beogradu na Fejsbuku sa jedne molitve u društvu svojih sledbenika i sa istaknutom zastavom tzv. Islamske države.
Podsetimo, Ramović je uhapšen 2007. nakon žestokog oružanog obračuna sa policajcima u selu Trnava kod Novog Pazara. Tada je, upravo žandarmerija, dok su teroristi pucali i bacali bombe na njih, ubila jednog vehabiju i uhapsila još 14 pripadnika vehabijskog pokreta.
Samostrel je korišćen kao glavno oružje tokom terorističkog akta u Beogradu. To je izuzetno precizno sportsko oružje na malim rastojanjima, čija strela može dostići brzinu i od 90 metara u sekundi i pogoditi cilj veličine pet puta pet centimetara na udaljenosti od 70 do 100 metara. Cene variraju od 200 do više od 500 evra. Zavisno od sile zatezanja tetive, samostreli pripadaju C i D kategorijama oružja.
To je oružje koje je dozvoljeno posedovati, ali nije dozvoljeno nositi. Utvrđeno je da ga je Žujović kupio legalno, u jednoj radnji u Zemunu, za 6.900 dinara. Ministar policije Ivica Dačić rekao je da će insistirati na promeni zakonskih propisa o samostrelima.
Beogradski muftija Mustafa Jusufspahić izjavio je, govoreći o ranjavanju pripadnika Žandarmerije ispred Ambasade Izraela u Beogradu, kako čvrsto veruje da “terorista ne može biti vernik, niti da vernik može biti terorista”.
“Islamska zajednica Srbije je sa velikom zabrinutošću primila vest da je danas ispred izraelske ambasade u Beogradu ranjen pripadnik Žandarmerije u terorističkom napadu od strane lica koje se, nažalost, deklariše kao pripadnik islama”, napisao je Jusufspahić na društvenoj mreži Iks.
Dodao je da duboko saosećaju sa ranjenim policajcem i njegovom porodicom, kao i da njihove molitve upućuju za njegovo zdravlje i brz oporavak.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
