Ekonomski forum u Krinici-Zdroj u Poljskoj (na slici), 23. po redu, značajan je događaj za Centralnu i Istočnu Evropu: "Istočni Davos", tepaju mu. Ideja je da se kroz debatu ostvari povoljna klima za razvoj političke i ekonomske saradnje između istoka i zapada Evropske unije, ali i između Evropske unije u današnjem formatu i susednih zemalja: Rusije, Ukrajine, Belorusije, Turske, Zapadnog Balkana, ali i Kine, mada se ne može reći da je ona – Kina, baš "susedna zemlja"
Krinica je, tvrde organizatori, važna tačka na političkoj mapi sveta gde se „Istok sreće sa Zapadom“: ove godine učestvovalo je oko/preko 2500 političara, ekonomista, poslovnih ljudi, a ceo događaj pratilo je više od 500 novinara iz šezdesetak zemalja sa tri kontinenta – Evrope, Azije i Amerike, jedan iz Srbije – novinar „Vremena“.
Forum u Krinici, opet po tvrdnji organizatora – Instituta za istočne studije iz Varšave, najpoznatije je mesto susreta preduzetnika sa Istoka i Zapada i „odlična prilika za debate i neformalne diskusije“ koje privlače sve više i više poslovnih ljudi iz cele Evrope i sa drugih kontinenata. Ipak, o „debatama i neformalnim diskusijama“ ni govora nema: svaki „panel“ traje svega sat, a „panelisti“, kojih je uobičajeno pet ili šest, imali su najviše desetak minuta da kažu to što imaju da kažu i – to je to.
BALKAN U „LJUJAJUĆOJ“ EVROPI: Zapadni Balkan, čini se, malo koga više zanima: publika je „za zeru“ bila brojnija od prijavljenih diskutanata. Iz Srbije behu svega dvojica – novinar „Vremena“ i bivši guverner Narodne banke prof. Dejan Šoškić: ni Boris Tadić, ni Mirko Cvetković, ni Slobodan Samardžić nisu blagoizvoleli da ovom panelu prisustvuju, a u Krinici su bili u to vreme.
Moderator panela Saša Toperić, viši saradnik Centra za transatlantske odnose SAIS iz SAD, otvorio je debatu sa „nema baš dobrih vesti“, da je Zapadni Balkan permanentno u predizbornom rascepu, da se vazda čekaju rezultati izbora: prvo onih u Francuskoj, sada u Nemačkoj, a sleduju oni evropski…
Aleksandar Andrija Pejović, državni sekretar Ministarstva inostranih poslova i evropskih integracija Crne Gore, rekao je da su pred svakom zemljom – pretendentom za priključivanje Evropskoj uniji, za razliku „od do sada“, drugačiji zahtevi koje treba da ispune, da kad se susretne sa kolegama iz, recimo, Srbije i Makedonije, nemaju koja iskustva da razmene.
Sabolš Takač, zamenik državnog sekretara za bezbednost i politički direktor u Ministarstvu spoljnih poslova Mađarske, rekao je da Srbija radi u korist svoje štete, da izjave predsednika Tomislava Nikolića prilikom posete Kini Srbiju udaljavaju od Evropske unije.
Za razliku od njih, Gajtano Masera, izvršni direktor Dženeral elektrika za Jugoistočnu Evropu, zaključio je da naziv panela nije baš najsrećnije odabran, da se Evropa, odnosno Evropska unija „ne drma“, jer reč je o najvećoj svetskoj ekonomiji, a da su zemlje Zapadnog Balkana „prirodni deo Evrope“. Utešno.
PORESKE REFORME I EKONOMSKI RAST: Dobra poreska politika može da stimuliše ekonomski rast, preduzetništvo, konkurenciju i održivi razvoj. U mnogim evropskim zemljama visoki porezi na rad idu zajedno sa relativno niskim porezima na potrošnju i imovinu kao i sa relativno niskim porezima u energetskom sektoru i na zaštitu okoline.
Govornici su na drugom panelu na kom je prisustvovao novinar „Vremena“ razmatrali mogućnosti za smanjenje poreza na rad kako bi se stimulisalo zapošljavanje, sve u cilju povećanja ekonomskog rasta. Najviše reči je bilo o iskustvima Poljske, Mađarske, Slovačke i Rumunije. Dilemu da li ići u poreske reforme u uslovima recesije, ili čekati da se privreda izvuče iz recesije i onda reformisati poreski sistem, panelisti su ocenili kao nepostojeću, jer mnoge zemlje nemaju luksuz da čekaju da recesija prođe: reforme poreskog sistema kod njih su nužnost.
Opšta ocena je da je poresko rasterećenje dobar pravac, e da bi se podstaklo zapošljavanje. Sa druge strane, takođe je ocena svih diskutanata, važno je da to bude deo reformskog paketa koji će da obezbedi redovnost finansiranja budžeta, da smanji rizike od rasta deficita zbog neizvesnosti izdašnosti pojedinih reformisanih poreskih stopa. „Ne postoji jedinstven set poreskih reformi podoban za svaku zemlju, već je potrebno praviti specifične poreske reforme za svaku zemlju ponaosob u skladu sa njenom privrednom strukturom i zatečenim stanjem poreskog sistema i poreske discipline“, sažeo je za „Vreme“ prof. dr Dejan Šoškić, moderator ovog panela. „Borba protiv sive ekonomije i naplata svih poreza je neizostavna komponenta svakog uređenja fiskalnog sistema i to mora biti početak i uslov svih uspešnih poreskih reformi.“
DA LI NAM JE POTREBNA ISTORIJA: Istorija se možda približava svom kraju, kako tvrdi Fransis Fukujama, ali njen uticaj na društva u Centralnoj Evropi i dalje je značajan: kontinent burne prošlosti, nacionalnih antagonizama i ideoloških konflikata, možda jeste stabilniji no ikad, ali senke prošlosti ipak zasenjuju sadašnjost. Kako se baviti istorijom gradeći zajednički evropski identitet? Šta sa nasleđenim nerazrešenim pitanjima?
„Evropi je svakako potrebna istorija: reč je o svedočanstvu o beskrajnim konfliktima, sa ogromnim žrtvama“, rekao je na ovom panelu Boris Tadić. „U istoriji čovečanstva nije zabeležen veći projekat mira od formiranja Evropske unije. Međutim, Balkan je i dalje područje potencijalnih konflikata: uložio sam veliki napor, ulažem ga i dalje, da se na Balkanu promeni politička filozofija, da se Balkan „debalkanizuje“, odnosno da se „skandinavizuje“, bez primisli da se iko na Balkanu odrekne svoje istorije i kulture, ali da ipak svima bude jasno da svaki konflikt vodi u ekonomsku propast. Jedan konflikt, naime, vodi u drugi i tome kraja nema. Baš zbog toga, Evropi je potrebno razumevanje istorije, kako se ona ne bi ponovila“, zaključio je Boris Tadić.
Kontradiktorni zakoni
„U Jadranskoj regiji, kako mi nazivamo Zapadni Balkan, Dženeral elektrik prisutan je već decenijama, posebno u zdravstvenom sektoru: naša medicinska oprema se nalazi u većini bolnica i kliničkih centara, ne samo u Srbiji nego u celom regionu. Takođe smo prisutni i u energetskom sektoru“, rekao je na početku razgovora za „Vreme“ Gajtano Masera, izvršni direktor Dženeral elektrika za Jugoistočnu Evropu – bivše jugoslovenske republike, Grčku, Albaniju, Kipar i Maltu. „Želimo da u Srbiji, u Hrvatskoj, ali i u drugim zemljama regiona ponovimo ono što smo već uradili u drugim zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope: u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj, Rumuniji i Grčkoj, gde smo ušli na tržište obezbeđujući vrhunske tehnologije, investirali u proizvodne pogone u ovim zemljama, obezbedili podrške banaka, osnovali resursne centre i zaposlili hiljade ljudi. Međutim, da bi to uradili, kao i svim ostalim velikim međunarodnim investitorima, potreban nam je predvidiv društveni i zakonski okvir. Nažalost, tokom poslednjih nekoliko meseci iskusili smo neke negativne primere u vezi sa ovim. Mi radimo na projektima sa vetrogeneratorima u Srbiji i Hrvatskoj, i nažalost, zakoni koji su usvojeni u ove dve države su kontradiktorni, ne pružaju sigurnost investitorima i bankama i ne dozvoljavaju ostvarivanje velikih energetskih projekata. Mislimo da to predstavlja smetnju i za Srbiju i za Hrvatsku, jer na taj način odbijaju velike investitore, posebno u sektorima koji su strateški važni za zemlje poput Srbije i Hrvatske, koje imaju potrebu da privuku strane investitore i koje imaju potrebu za najboljom mogućom infrastrukturom da bi napravile iskorak i uhvatile korak sa drugim zemljama Evropske unije. Međunarodni investitori traže stabilno, predvidivo i odgovarajuće poslovno zakonodavstvo, povoljno okruženje u smislu poreskih zakona, kao i zakona o radu. Što se tiče zakona o porezima i zakona o radu, mislim da je u Srbiji okruženje relativno povoljno: neke reforme su već napravljene, ali kad je reč o predvidivosti i stabilnosti zakonskih okvira, posebno u energetskom sektoru, mora da se uradi još mnogo toga.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
