Ekonomski forum u Krinici-Zdroj u Poljskoj (na slici), 23. po redu, značajan je događaj za Centralnu i Istočnu Evropu: "Istočni Davos", tepaju mu. Ideja je da se kroz debatu ostvari povoljna klima za razvoj političke i ekonomske saradnje između istoka i zapada Evropske unije, ali i između Evropske unije u današnjem formatu i susednih zemalja: Rusije, Ukrajine, Belorusije, Turske, Zapadnog Balkana, ali i Kine, mada se ne može reći da je ona – Kina, baš "susedna zemlja"
Krinica je, tvrde organizatori, važna tačka na političkoj mapi sveta gde se „Istok sreće sa Zapadom“: ove godine učestvovalo je oko/preko 2500 političara, ekonomista, poslovnih ljudi, a ceo događaj pratilo je više od 500 novinara iz šezdesetak zemalja sa tri kontinenta – Evrope, Azije i Amerike, jedan iz Srbije – novinar „Vremena“.
Forum u Krinici, opet po tvrdnji organizatora – Instituta za istočne studije iz Varšave, najpoznatije je mesto susreta preduzetnika sa Istoka i Zapada i „odlična prilika za debate i neformalne diskusije“ koje privlače sve više i više poslovnih ljudi iz cele Evrope i sa drugih kontinenata. Ipak, o „debatama i neformalnim diskusijama“ ni govora nema: svaki „panel“ traje svega sat, a „panelisti“, kojih je uobičajeno pet ili šest, imali su najviše desetak minuta da kažu to što imaju da kažu i – to je to.
BALKAN U „LJUJAJUĆOJ“ EVROPI: Zapadni Balkan, čini se, malo koga više zanima: publika je „za zeru“ bila brojnija od prijavljenih diskutanata. Iz Srbije behu svega dvojica – novinar „Vremena“ i bivši guverner Narodne banke prof. Dejan Šoškić: ni Boris Tadić, ni Mirko Cvetković, ni Slobodan Samardžić nisu blagoizvoleli da ovom panelu prisustvuju, a u Krinici su bili u to vreme.
Moderator panela Saša Toperić, viši saradnik Centra za transatlantske odnose SAIS iz SAD, otvorio je debatu sa „nema baš dobrih vesti“, da je Zapadni Balkan permanentno u predizbornom rascepu, da se vazda čekaju rezultati izbora: prvo onih u Francuskoj, sada u Nemačkoj, a sleduju oni evropski…
Aleksandar Andrija Pejović, državni sekretar Ministarstva inostranih poslova i evropskih integracija Crne Gore, rekao je da su pred svakom zemljom – pretendentom za priključivanje Evropskoj uniji, za razliku „od do sada“, drugačiji zahtevi koje treba da ispune, da kad se susretne sa kolegama iz, recimo, Srbije i Makedonije, nemaju koja iskustva da razmene.
Sabolš Takač, zamenik državnog sekretara za bezbednost i politički direktor u Ministarstvu spoljnih poslova Mađarske, rekao je da Srbija radi u korist svoje štete, da izjave predsednika Tomislava Nikolića prilikom posete Kini Srbiju udaljavaju od Evropske unije.
Za razliku od njih, Gajtano Masera, izvršni direktor Dženeral elektrika za Jugoistočnu Evropu, zaključio je da naziv panela nije baš najsrećnije odabran, da se Evropa, odnosno Evropska unija „ne drma“, jer reč je o najvećoj svetskoj ekonomiji, a da su zemlje Zapadnog Balkana „prirodni deo Evrope“. Utešno.
PORESKE REFORME I EKONOMSKI RAST: Dobra poreska politika može da stimuliše ekonomski rast, preduzetništvo, konkurenciju i održivi razvoj. U mnogim evropskim zemljama visoki porezi na rad idu zajedno sa relativno niskim porezima na potrošnju i imovinu kao i sa relativno niskim porezima u energetskom sektoru i na zaštitu okoline.
Govornici su na drugom panelu na kom je prisustvovao novinar „Vremena“ razmatrali mogućnosti za smanjenje poreza na rad kako bi se stimulisalo zapošljavanje, sve u cilju povećanja ekonomskog rasta. Najviše reči je bilo o iskustvima Poljske, Mađarske, Slovačke i Rumunije. Dilemu da li ići u poreske reforme u uslovima recesije, ili čekati da se privreda izvuče iz recesije i onda reformisati poreski sistem, panelisti su ocenili kao nepostojeću, jer mnoge zemlje nemaju luksuz da čekaju da recesija prođe: reforme poreskog sistema kod njih su nužnost.
Opšta ocena je da je poresko rasterećenje dobar pravac, e da bi se podstaklo zapošljavanje. Sa druge strane, takođe je ocena svih diskutanata, važno je da to bude deo reformskog paketa koji će da obezbedi redovnost finansiranja budžeta, da smanji rizike od rasta deficita zbog neizvesnosti izdašnosti pojedinih reformisanih poreskih stopa. „Ne postoji jedinstven set poreskih reformi podoban za svaku zemlju, već je potrebno praviti specifične poreske reforme za svaku zemlju ponaosob u skladu sa njenom privrednom strukturom i zatečenim stanjem poreskog sistema i poreske discipline“, sažeo je za „Vreme“ prof. dr Dejan Šoškić, moderator ovog panela. „Borba protiv sive ekonomije i naplata svih poreza je neizostavna komponenta svakog uređenja fiskalnog sistema i to mora biti početak i uslov svih uspešnih poreskih reformi.“
DA LI NAM JE POTREBNA ISTORIJA: Istorija se možda približava svom kraju, kako tvrdi Fransis Fukujama, ali njen uticaj na društva u Centralnoj Evropi i dalje je značajan: kontinent burne prošlosti, nacionalnih antagonizama i ideoloških konflikata, možda jeste stabilniji no ikad, ali senke prošlosti ipak zasenjuju sadašnjost. Kako se baviti istorijom gradeći zajednički evropski identitet? Šta sa nasleđenim nerazrešenim pitanjima?
„Evropi je svakako potrebna istorija: reč je o svedočanstvu o beskrajnim konfliktima, sa ogromnim žrtvama“, rekao je na ovom panelu Boris Tadić. „U istoriji čovečanstva nije zabeležen veći projekat mira od formiranja Evropske unije. Međutim, Balkan je i dalje područje potencijalnih konflikata: uložio sam veliki napor, ulažem ga i dalje, da se na Balkanu promeni politička filozofija, da se Balkan „debalkanizuje“, odnosno da se „skandinavizuje“, bez primisli da se iko na Balkanu odrekne svoje istorije i kulture, ali da ipak svima bude jasno da svaki konflikt vodi u ekonomsku propast. Jedan konflikt, naime, vodi u drugi i tome kraja nema. Baš zbog toga, Evropi je potrebno razumevanje istorije, kako se ona ne bi ponovila“, zaključio je Boris Tadić.
Kontradiktorni zakoni
„U Jadranskoj regiji, kako mi nazivamo Zapadni Balkan, Dženeral elektrik prisutan je već decenijama, posebno u zdravstvenom sektoru: naša medicinska oprema se nalazi u većini bolnica i kliničkih centara, ne samo u Srbiji nego u celom regionu. Takođe smo prisutni i u energetskom sektoru“, rekao je na početku razgovora za „Vreme“ Gajtano Masera, izvršni direktor Dženeral elektrika za Jugoistočnu Evropu – bivše jugoslovenske republike, Grčku, Albaniju, Kipar i Maltu. „Želimo da u Srbiji, u Hrvatskoj, ali i u drugim zemljama regiona ponovimo ono što smo već uradili u drugim zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope: u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj, Rumuniji i Grčkoj, gde smo ušli na tržište obezbeđujući vrhunske tehnologije, investirali u proizvodne pogone u ovim zemljama, obezbedili podrške banaka, osnovali resursne centre i zaposlili hiljade ljudi. Međutim, da bi to uradili, kao i svim ostalim velikim međunarodnim investitorima, potreban nam je predvidiv društveni i zakonski okvir. Nažalost, tokom poslednjih nekoliko meseci iskusili smo neke negativne primere u vezi sa ovim. Mi radimo na projektima sa vetrogeneratorima u Srbiji i Hrvatskoj, i nažalost, zakoni koji su usvojeni u ove dve države su kontradiktorni, ne pružaju sigurnost investitorima i bankama i ne dozvoljavaju ostvarivanje velikih energetskih projekata. Mislimo da to predstavlja smetnju i za Srbiju i za Hrvatsku, jer na taj način odbijaju velike investitore, posebno u sektorima koji su strateški važni za zemlje poput Srbije i Hrvatske, koje imaju potrebu da privuku strane investitore i koje imaju potrebu za najboljom mogućom infrastrukturom da bi napravile iskorak i uhvatile korak sa drugim zemljama Evropske unije. Međunarodni investitori traže stabilno, predvidivo i odgovarajuće poslovno zakonodavstvo, povoljno okruženje u smislu poreskih zakona, kao i zakona o radu. Što se tiče zakona o porezima i zakona o radu, mislim da je u Srbiji okruženje relativno povoljno: neke reforme su već napravljene, ali kad je reč o predvidivosti i stabilnosti zakonskih okvira, posebno u energetskom sektoru, mora da se uradi još mnogo toga.“
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
