Zapadni Balkan u predizbornom rascepu

Krinica je, tvrde organizatori, važna tačka na političkoj mapi sveta gde se „Istok sreće sa Zapadom“: ove godine učestvovalo je oko/preko 2500 političara, ekonomista, poslovnih ljudi, a ceo događaj pratilo je više od 500 novinara iz šezdesetak zemalja sa tri kontinenta – Evrope, Azije i Amerike, jedan iz Srbije – novinar „Vremena“.

Forum u Krinici, opet po tvrdnji organizatora – Instituta za istočne studije iz Varšave, najpoznatije je mesto susreta preduzetnika sa Istoka i Zapada i „odlična prilika za debate i neformalne diskusije“ koje privlače sve više i više poslovnih ljudi iz cele Evrope i sa drugih kontinenata. Ipak, o „debatama i neformalnim diskusijama“ ni govora nema: svaki „panel“ traje svega sat, a „panelisti“, kojih je uobičajeno pet ili šest, imali su najviše desetak minuta da kažu to što imaju da kažu i – to je to.

BALKAN U „LJUJAJUĆOJ“ EVROPI: Zapadni Balkan, čini se, malo koga više zanima: publika je „za zeru“ bila brojnija od prijavljenih diskutanata. Iz Srbije behu svega dvojica – novinar „Vremena“ i bivši guverner Narodne banke prof. Dejan Šoškić: ni Boris Tadić, ni Mirko Cvetković, ni Slobodan Samardžić nisu blagoizvoleli da ovom panelu prisustvuju, a u Krinici su bili u to vreme.

Moderator panela Saša Toperić, viši saradnik Centra za transatlantske odnose SAIS iz SAD, otvorio je debatu sa „nema baš dobrih vesti“, da je Zapadni Balkan permanentno u predizbornom rascepu, da se vazda čekaju rezultati izbora: prvo onih u Francuskoj, sada u Nemačkoj, a sleduju oni evropski…

Aleksandar Andrija Pejović, državni sekretar Ministarstva inostranih poslova i evropskih integracija Crne Gore, rekao je da su pred svakom zemljom – pretendentom za priključivanje Evropskoj uniji, za razliku „od do sada“, drugačiji zahtevi koje treba da ispune, da kad se susretne sa kolegama iz, recimo, Srbije i Makedonije, nemaju koja iskustva da razmene.

Sabolš Takač, zamenik državnog sekretara za bezbednost i politički direktor u Ministarstvu spoljnih poslova Mađarske, rekao je da Srbija radi u korist svoje štete, da izjave predsednika Tomislava Nikolića prilikom posete Kini Srbiju udaljavaju od Evropske unije.

Za razliku od njih, Gajtano Masera, izvršni direktor Dženeral elektrika za Jugoistočnu Evropu, zaključio je da naziv panela nije baš najsrećnije odabran, da se Evropa, odnosno Evropska unija „ne drma“, jer reč je o najvećoj svetskoj ekonomiji, a da su zemlje Zapadnog Balkana „prirodni deo Evrope“. Utešno.

PORESKE REFORME I EKONOMSKI RAST: Dobra poreska politika može da stimuliše ekonomski rast, preduzetništvo, konkurenciju i održivi razvoj. U mnogim evropskim zemljama visoki porezi na rad idu zajedno sa relativno niskim porezima na potrošnju i imovinu kao i sa relativno niskim porezima u energetskom sektoru i na zaštitu okoline.

Govornici su na drugom panelu na kom je prisustvovao novinar „Vremena“ razmatrali mogućnosti za smanjenje poreza na rad kako bi se stimulisalo zapošljavanje, sve u cilju povećanja ekonomskog rasta. Najviše reči je bilo o iskustvima Poljske, Mađarske, Slovačke i Rumunije. Dilemu da li ići u poreske reforme u uslovima recesije, ili čekati da se privreda izvuče iz recesije i onda reformisati poreski sistem, panelisti su ocenili kao nepostojeću, jer mnoge zemlje nemaju luksuz da čekaju da recesija prođe: reforme poreskog sistema kod njih su nužnost.

Opšta ocena je da je poresko rasterećenje dobar pravac, e da bi se podstaklo zapošljavanje. Sa druge strane, takođe je ocena svih diskutanata, važno je da to bude deo reformskog paketa koji će da obezbedi redovnost finansiranja budžeta, da smanji rizike od rasta deficita zbog neizvesnosti izdašnosti pojedinih reformisanih poreskih stopa. „Ne postoji jedinstven set poreskih reformi podoban za svaku zemlju, već je potrebno praviti specifične poreske reforme za svaku zemlju ponaosob u skladu sa njenom privrednom strukturom i zatečenim stanjem poreskog sistema i poreske discipline“, sažeo je za „Vreme“ prof. dr Dejan Šoškić, moderator ovog panela. „Borba protiv sive ekonomije i naplata svih poreza je neizostavna komponenta svakog uređenja fiskalnog sistema i to mora biti početak i uslov svih uspešnih poreskih reformi.“

DA LI NAM JE POTREBNA ISTORIJA: Istorija se možda približava svom kraju, kako tvrdi Fransis Fukujama, ali njen uticaj na društva u Centralnoj Evropi i dalje je značajan: kontinent burne prošlosti, nacionalnih antagonizama i ideoloških konflikata, možda jeste stabilniji no ikad, ali senke prošlosti ipak zasenjuju sadašnjost. Kako se baviti istorijom gradeći zajednički evropski identitet? Šta sa nasleđenim nerazrešenim pitanjima?

„Evropi je svakako potrebna istorija: reč je o svedočanstvu o beskrajnim konfliktima, sa ogromnim žrtvama“, rekao je na ovom panelu Boris Tadić. „U istoriji čovečanstva nije zabeležen veći projekat mira od formiranja Evropske unije. Međutim, Balkan je i dalje područje potencijalnih konflikata: uložio sam veliki napor, ulažem ga i dalje, da se na Balkanu promeni politička filozofija, da se Balkan „debalkanizuje“, odnosno da se „skandinavizuje“, bez primisli da se iko na Balkanu odrekne svoje istorije i kulture, ali da ipak svima bude jasno da svaki konflikt vodi u ekonomsku propast. Jedan konflikt, naime, vodi u drugi i tome kraja nema. Baš zbog toga, Evropi je potrebno razumevanje istorije, kako se ona ne bi ponovila“, zaključio je Boris Tadić.

Gajtano Masera, izvršni direktor Dženeral elektrika za jugoistočnu Evropu

Kontradiktorni zakoni

„U Jadranskoj regiji, kako mi nazivamo Zapadni Balkan, Dženeral elektrik prisutan je već decenijama, posebno u zdravstvenom sektoru: naša medicinska oprema se nalazi u većini bolnica i kliničkih centara, ne samo u Srbiji nego u celom regionu. Takođe smo prisutni i u energetskom sektoru“, rekao je na početku razgovora za „Vreme“ Gajtano Masera, izvršni direktor Dženeral elektrika za Jugoistočnu Evropu – bivše jugoslovenske republike, Grčku, Albaniju, Kipar i Maltu. „Želimo da u Srbiji, u Hrvatskoj, ali i u drugim zemljama regiona ponovimo ono što smo već uradili u drugim zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope: u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj, Rumuniji i Grčkoj, gde smo ušli na tržište obezbeđujući vrhunske tehnologije, investirali u proizvodne pogone u ovim zemljama, obezbedili podrške banaka, osnovali resursne centre i zaposlili hiljade ljudi. Međutim, da bi to uradili, kao i svim ostalim velikim međunarodnim investitorima, potreban nam je predvidiv društveni i zakonski okvir. Nažalost, tokom poslednjih nekoliko meseci iskusili smo neke negativne primere u vezi sa ovim. Mi radimo na projektima sa vetrogeneratorima u Srbiji i Hrvatskoj, i nažalost, zakoni koji su usvojeni u ove dve države su kontradiktorni, ne pružaju sigurnost investitorima i bankama i ne dozvoljavaju ostvarivanje velikih energetskih projekata. Mislimo da to predstavlja smetnju i za Srbiju i za Hrvatsku, jer na taj način odbijaju velike investitore, posebno u sektorima koji su strateški važni za zemlje poput Srbije i Hrvatske, koje imaju potrebu da privuku strane investitore i koje imaju potrebu za najboljom mogućom infrastrukturom da bi napravile iskorak i uhvatile korak sa drugim zemljama Evropske unije. Međunarodni investitori traže stabilno, predvidivo i odgovarajuće poslovno zakonodavstvo, povoljno okruženje u smislu poreskih zakona, kao i zakona o radu. Što se tiče zakona o porezima i zakona o radu, mislim da je u Srbiji okruženje relativno povoljno: neke reforme su već napravljene, ali kad je reč o predvidivosti i stabilnosti zakonskih okvira, posebno u energetskom sektoru, mora da se uradi još mnogo toga.“