Zapad i Zapadni Balkan

Gimnih formula podrazumeva neformalan razgovor o ograničenom broju tema bez usvajanja zaključaka. Nazvana je po nemačkom selu Gimnih (Gymnich) u blizini Bona i zamku, koji je ranije bio hotel-restoran-gostionica i letnja bašta s pivnicom nemačke vlade, dok je ova bila u Bonu. U tom objektu su se političari neformalno sastajali, ponekad i sa suprugama, i na radnim večerama vodili neformalne razgovore. U biblioteci tog dvorca, 1974, prvi put su se neformalno sastali ministri spoljnih poslova EU.

Šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos, predsedavajući Saveta ministara EU, na kraju ministarskog skupa evropske dvadesetsedmorice objavio je da je postignut dogovor da se konferencija u Sarajevu EU – Zapadni Balkan održi kao nezvanični „gimnih“ susret „svih strana“.

Postojao je, naime, rizik da sarajevski skup EU – Zapadni Balkan propadne pre početka, kao onaj skup na Brdu kod Kranja, na koji predsednik Srbije Boris Tadić nije otišao zato što je tamo bio pozvan predstavnik Kosova u svojstvu šefa države. Tako je došla jesen slovenačkog posredovanja na Balkanu, iz kojeg su oni izvlačili politički profit. Tadić i predsednik Hrvatske Ivo Josipović pokušali su u međuvremenu da se dogovaraju sami.

Na Srbiju se na raznim mestima vrši pritisak da ne onemogućuje nastup kosovskih predstavnika na regionalnim skupovima, kao što se pojačava pritisak na razne države da priznaju Kosovo pre objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde, koje se očekuje u julu.

Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je u Berlinu ponovio da ništa sem dogovora neće nikada zaista rešiti problem Kosova, a podvukao je i to da fleksibilan i konstruktivan stav Srbije nikako ne znači da je Beograd spreman da prihvati nametnuto rešenje poput jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Srpska strana ne pravi probleme ako predstavnici kosovskih Albanaca nastupaju pod etiketom UNMIK–Kosovo. Kosovski predstavnici, međutim, hoće državnički status, što se čulo i pred sarajevski skup. S Kosova su pretili da neće otići u Sarajevo, ako njihov predstavnik nema državnički status.

Vuk Jeremić je prilično samouvereno izjavio da će format sastanka EU – Zapadni Balkan, u Sarajevu 2. juna, biti u skladu sa zahtevima Srbije – da privremene institucije u Prištini budu zastupljene u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN-a, uz prisustvo UNMIK-a. Opozicija u Beogradu prigovarala je zbog toga što je Srbija pristala i na to – da nastupa na skupu na kome je njen predstavnik izjednačen s predstavnikom Kosova.

Posle samita Balkan i EU 2003. godine nije bilo nastavka ovakvih susreta. On dolazi u trenutku kada se naširoko piše o tome da je u Evropskoj uniji došlo do zamora od prijema novih članica. Po toj proceni, Zapadni Balkan treba da čeka, pošto je Istočni Balkan primljen prebrzo i prerano, a Južni Balkan (Grčka) se zadužio previše. Prilično je rasprostranjen utisak da je „helenski horor“ istisnuo iz žiže pažnje razgovore o proširenju Unije, a jedna dosetka kaže da ono na evropskoj agendi zauzima mesto koje posle glasanja na Evrosongu zauzima naša pesma „Ovo je Balkan“.

NEMAČKA SE PITA: Posle razgovora sa nemačkim ministrom spoljnih poslova Gvidom Vesterveleom srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić kaže da danas ne postoji nijedno pitanje u Evropi koje se može rešiti bez Nemačke, pogotovo kada je reč o strateškim stvarima, poput proširenja EU. On govori o tome da se Beograd i Berlin ne slažu oko svega i da postoje razlike, ali da imaju snage da, i pored tih razlika, nastave saradnju na ostvarenju strateškog evropskog cilja Srbije, o saglasnosti da se stavi tačka na sukobe iz devedesetih godina na Balkanu i da se zaokruži teritorija Starog kontinenta i granice Evrope.

Njegova poseta Nemačkoj praćena je spekulacijama u štampi o tome da je Nemačka protiv otvaranja evropskih vrata za Srbiju. Nemački ambasador u Beogradu je to demantovao, rekavši da se ništa nije promenilo, da je na Srbiji da nastavi putem ka EU i da on ima utisak da se Vlada Srbije i srpska administracija kreću veoma odlučno tim putem. Rekao je da sve zavisi od toga da li Srbija ispunjava uslove, ali pominje da u njih spada i rešavanje odnosa sa susedima. Zapravo tu nije bilo ničeg novog u odnosu na jednu izjavu koja se pripisuje nemačkom ministru spoljnih poslova u kojoj se kaže da je za sada za Srbiju dovoljno to da joj se ponavlja da je dobrodošla u EU…

Jeremić je, u predstavništvu Evropske komisije u Berlinu, održao predavanje na temu „Put Srbije u EU – šanse i izazovi“, u kome je rekao da će, „ukoliko se ne prevaziđe zamor od proširenja unutar EU, to direktno uticati i na zamor među samim zemljama Zapadnog Balkana“, a da bi to moglo da se odrazi i na stabilnost u regionu, što bi uticalo i na osnovne bezbednosne interese same Unije. Takvo upozorenje izgovarao je u nekoliko navrata predsednik Tadić, koji je u Sarajevu, pred susret EU – Zapadni Balkan rekao da politika proširenja EU ne sme da bude prekinuta ni po koju cenu, a ranije da aktuelna evropska kriza zapravo nije izazvana proširenjem EU.

MUKE KANDIDATA: Da li je to pitanje za Srbiju važno samo u perspektivi ili ima i aktuelnost?

Kada je liberalizovan vizni režim, na preporuku Saveta za evropske integracije, Vlada Republike Srbije je 19. decembra 2009. donela odluku da Savetu EU podnese zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Predsednik Tadić je u Stokholmu 22. decembra 2009. predao predsedniku Vlade Švedske Frederiku Rajfeldu zahtev (pismo i Memorandum) za prijem u punopravno članstvo u EU. Srbija se tokom proleća trudila da njena kandidatura dođe na dnevni red za vreme španskog predsedavanja Unijom (od 1. januara do 30. juna 2010. godine).

Prioriteti španskog predsedavanja Evropskom unijom definisani su kao zajednički tzv. „Trio“ program predsedavanja (Španije, Belgije i Mađarske), koji, inače, sadrži četiri grupe prioriteta: ekonomski i finansijski oporavak EU, podsticaj modelu održivog razvoja socijalne ekonomije i otvaranju kvalitetnih radnih mesta, efikasna primena Lisabonskog ugovora i realizacija politike EU, kao globalnog aktera u novim međunarodnim uslovima. Najvažniji prioritet španskog predsedavanja je ekonomski oporavak EU. „Trio“ program je odobren 7. decembra 2009. godine, na sastanku Saveta za opšte poslove i spoljne odnose EU, dakle pre nego što je izbila grčka dužnička kriza.

Neki taj sarajevski sastanak opisuju i kao priliku za srpskog predsednika Tadića i hrvatskog predsednika Josipovića da malo razlabave tezu „zamoreni smo od proširenja“ koju su počeli da ponavljaju u Briselu uz izgovor da na Zapadnom Balkanu nema regionalne saradnje. Hrvatskoj je to potrebno zbog učlanjenja, a Srbiji zbog kandidature.

S–H NORMALIZACIJA: Između Hrvatske i Srbije odnosi su na uzlaznoj liniji, mada postoji niz ozbiljnih nerešenih pitanja, od kojih je najkrupnije pitanje povratka izbeglica, odnosno stanarskih prava srpskih izbeglica, ako od toga nije krupnije ono simboličko – da se 5. avgust u Hrvatskoj proslavlja kao nacionalni praznik, a toga dana u crkvi Svetog Marka u Beogradu izbegli Srbi se okupljaju na opelu stradalima u Oluji. Najaktuelnije je možda pitanje da li će se Hrvatska odlučiti da povuče tužbu protiv Srbije, posle čega bi Srbija povukla tužbu protiv Hrvatske. U krizi nikako nije zanemarljivo ni pitanje reciprociteta u ekonomskim odnosima – Srbija više uvozi iz Hrvatske nego što u nju uvozi, hrvatske firme su prisutnije u Srbiji nego srpske u Hrvatskoj itd.

Josipović i Tadić su se tokom proleća prilično trudili da relaksiraju srpsko-hrvatske odnose: pored toga što su se lično susretali, išli su u BiH, na skup Igmanske inicijative, gde su sa članom Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem i sa predsednikom Crne Gore Vujanovićem potpisali deklaraciju u kojoj najavljuju bolju regionalnu saradnju. U tom kontekstu na svojevrstan način je zanimljiva i izjava predsednika Tadića, data u pauzi 14. Kongresa SSSS-a, da Srbija nema nikakvog interesa da upravlja političkim procesima u Crnoj Gori, niti da se ponovo integriše sa Crnom Gorom: „Kada bih ja kao predsednik Srbije to predložio građanima Srbije na referendumu, oni bi to odbili.“

Po Tanjugu, Tadić je to rekao odgovarajući na tvrdnje crnogorske vlasti da je njegov savetnik Mlađan Đorđević uticao na formiranje crnogorske opozicije…

TURSKA KARTA: Tadić je pre proleća putovao u Istanbul na samit, koji je tematski definisao turski predsednik Abdulah Gul, kome je u ime Predsedništva BiH prisustvovao i predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić. U Banjaluci su tvrdili da je Silajdžić tamo išao bez valjanih odobrenja Predsedništva BiH. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik posle tog sastanka izjavljuje da Predsedništvo BiH zna da bi njegov srpski član Nebojša Radmanović osporio taj dokument i zato ga i ne stavlja na dnevni red. Izgledalo je da su zbog toga odnosi Beograda i Banjaluke malo zahladneli – Dodik je izjavio da nema ništa protiv toga da Srbija razvija odnose s Turskom, ali se protivi da se Turska prihvata kao eventualni posrednik za pitanja u vezi sa BiH. Tadić je posle išao u Banjaluku. Na TV-u se videlo kako rukama privlači Dodika da se zajedno slikaju.

Tadića je kod kuće kritikovao Koštunica zbog toga što je prihvatio deklaraciju o celovitosti BiH na predlog Turske, koja je zagovornik nezavisnosti Kosova, a celovitost svih država na Balkanu, samim tim i Srbije, nije pomenuta, a uz to uputio i zamerku zbog toga što se Srbija pridružuje podršci evro-atlantskih integracija BiH (Srbija je neutralna, a reč atlantske asocira na NATO…).

Bila je ugovorena i Silajdžićeva poseta Beogradu, ali je odložena zato što je ovaj hteo da tom prilikom poseti u zatvoru Iliju Jurišića osuđenog za ratne zločine.

U trendu je sada da predsednici posećuju groblja, a ne zatvore. Josipović, Dodik, predsednik RS Rajko Kuzmanović i predsednik SDA Sulejman Tihić nakon susreta u Derventi položili su vence ispred spomen-crkve srpskim žrtvama koje su stradale 1992. od strane hrvatskih paravojnih postrojbi. Josipović je najavio da će Tadića pozvati da poseti Ovčaru. Tadić je najavio da će prisustvovati komemoraciji u Srebrenici.

Hrvatski predsednik Josipović je s Dodikom otpočeo dijalog o povratku hrvatskih izbeglica u Posavinu u RS.

Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) u Hrvatskoj i zastupnik u Saboru Hrvatske Milorad Pupovac je posle ocenio da ako Dodik dođe u Hrvatsku i, kako je obećao, pozove Hrvate koji su izbegli s područja RS, koji žele da se vrate, da to učine, to će imati odjeka i na prava Srba u Hrvatskoj i onih koji su izbegli iz Hrvatske, a sad su u RS.

Pupovac kaže da je hrvatski predsednik Josipović u politiku regije uneo novu dimenziju raskida s politikom koja je dugo bila prisutna i u Hrvatskoj, a koja je imala devizu „sa svima drugima pre nego sa Srbima“. Josipović se, kaže Pupovac, očigledno odlučio za politiku „sa Srbima, a ni protiv koga“. Josipović je umesto polemike i rasprave o spornim pitanjima krenuo od onoga što ne sme biti sporno. To je priznavanje stradanja ljudi, izmirenje, početak dijaloga o svemu, pa i onome što je sporno. Za razliku od Josipovića, Mesić je kretao od spornih stvari i samo produbljivao nesporazume, konstatovao je Pupovac.

Nije prošlo šest meseci od Mesićeve izjave da bi naredio hrvatskim oružanim snagama da zauzmu Brčko u slučaju da Republika Srpska organizuje referendum o nezavisnosti. U zvaničnom Beogradu su tu Mesićevu izjavu komentarisali samo kao razmišljanje jednog penzionera, a brzo su uspostavili dobre odnose s novim hrvatskim predsednikom Josipovićem posle zategnutosti zbog pozivanja kosovskog predstavnika na njegovu promociju, zbog koje predsednik Tadić nije otišao u Zagreb.

Cilj ministarskog skupa EU – Zapadni Balkan u Sarajevu je da uz prisustvo zvaničnika država EU, SAD, Rusije i Turske proizvede neki pozitivan utisak o tome da Zapadni Balkan svakoga dana u svakom pogledu sve više napreduje, kako se to lepo kaže u Kusturičinom filmu Sećaš li se Doli Bel.

Odnosi u regionu su opterećeni sa najmanje dva teška pitanja: tri od četiri zemlje Zapadnog Balkana su priznale Kosovo i time automatski prestale da priznaju teritorijalnu celovitost Srbije. BiH je i dalje razdeljena država, vrše se pritisci da se centralizuje, unitarizuje, ali tome se suprotstavlja Milorad Dodik u ime Republike Srpske pozivajući se na Dejtonski sporazum. On je odoleo pritiscima tokom takozvane butmirske inicijative, nazvane po skupovima čiji je cilj bila promena ustava BiH, organizovanim u bazi KFOR-a u Butmiru. U poslednjim izjavama Milorad Dodik ne odbacuje svaki razgovor o promeni Ustava BiH – ocenjuje da parlamentarna procedura za eventualne promene Ustava BiH može biti korišćena tek posle unutrašnjeg dogovora o određenim ustavnim reformama. Poručio je da osim ovog nijedan drugi metod nije primenljiv u BiH i da nije dobro nametanje rešenja sa strane. On je konstatovao i da je unutrašnji dogovor, a ne pritisak i nametanje rešenja, nedvosmislena poruka svih koji se u poslednje vreme bave pitanjima BiH. Od konferencije „EU – Zapadni Balkan“ očekuje da afirmiše bezvizni režim za stanovnike BiH i da bi to moglo biti jedno od najvećih dostignuća koja se očekuju u ovom trenutku.

HILARI PIŠE: Čini se da ubrzanije uključivanje Zapadnog Balkana u EU guraju SAD. Američka državna sekretarka Hilari Klinton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton i španski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos u zajedničkom tekstu u „Gardijanu“ „Balkan to zaslužuje“ počinju od toga kako je pre skoro jednog veka rat koji će izmeniti evropsku istoriju počeo u Sarajevu… (Dobro je, Amerikanci se ipak koriguju: Bil Klinton je 1999. rekao kako su ovde počeli i Prvi i Drugi svetski rat…)

Nastavljaju zatim da je pre 20 godina taj grad bio u centru drugog violentnog konflikta koji je okončan Dejtonskim ugovorom, kako je pre deset godina, dok su sećanja na jugoslovenske ratove bila još sveža – EU afirmisala krucijalnu ulogu evroatlantskih multilateralnih institucija za bezbednost i stabilnost Balkana, a da integracija Zapadnog Balkana ostaje jedan od poslednjih izazova za izgradnju demokratske i ujedinjene Evrope. Obećavaju podršku liderima zemalja Balkana u suočavanju sa reformama. Pišu kako oni, osim ispunjavanja političkih i ekonomskih kriterijuma iz Kopenhagena, moraju da se posvete i pomirenju etničkih i verskih zajednica i političkih grupa…

U nekim listovima se nagoveštava da bi EU posle sarajevskog „gimniha“ mogla da odredi specijalnog predstavnika za Balkan. Pominju se Slovak Miroslav Lajčak i britanski liberalni demokrata Pedi Ešdaun (Jeremy John Durham Ashdown). Obojica su bili visoki predstavnici UN-a u BiH, s tim što je Ešdaun ostao zapamćen kao zagovornik oštrije vojne intervencije protiv Republike Srpske i kao preki međunarodni guverner Bosne sklon smenjivanju funkcionera, neomiljen i kritikovan u Republici Srpskoj. Njihovo imenovanje pozdravio je visoki predstavnik Valentin Incko, još jedan Austrijanac u BiH, koji je nedavno izjavio da političari u BiH zapravo nemaju nikakav plan o budućnosti, i koji se žalio na Dodika, koji je pak otvoreno govorio da jedva čeka da mu vidi leđa.

DOGOVARANJE: I. Josipović, V. Šehić, H. Silajdžić, Ž. Kovačević, A. Popov, F. Vujanović i B. Tadić (foto: Reuters)