„Njene prevare su tako nezamislive da bi, bez dokaza, svako pomislio da preterujemo“, kaže o v.d. dekanki Ljiljani Marković naš izvor sa Filološkog fakulteta. „Ima plagijate, pa autoplagijat plagijata, pa izmišljanja knjiga koje ne postoje, pa prisvajanje prevoda i knjiga koji nisu njeni…“
Grupa profesora – svojevrsni „pokret otpora“ – već ima četiri prijave protiv dekanke, od kojih su neke već poslate Beogradskom univerzitetu (BU). Kako „Vreme“ saznaje, profesori će ovih dana Odboru za profesionalnu etiku BU poslati dokumentaciju na više od 200 stranica, koja pokazuje da je Ljiljana Marković plagirala znatne delove knjige „Pravni sistem Japana“ (2011, koautor je bio Radomir Đurović, otac dekanke koji je u međuvremenu preminuo).
Odboru su već slali dokaze da je dekanka sebi pripisala stručne knjige, zbirke pesama i prevode čije su autorke druge žene koje nose isto ime i prezime. U njenoj bibliografiji je i najmanje šest knjiga koje po svemu sudeći ne postoje – bibliografski sistem COBISS beleži da ih nema ni u jednoj biblioteci.
Odbor BU je stvar uvek vraćao fakultetu. Prema pravilniku, neakademskim ponašanjem najpre se bavi etička komisija na fakultetu, ali to u slučaju Filološkog nije moguće. Takva komisija naprosto ne postoji premda je morala biti formirana u roku od 60 dana od kada je BU na leto 2016. doneo odgovarajuća pravila.
Dakle, svako ima pravo da podnese zahtev kako bi se utvrdilo neakademsko ponašanje – recimo plagijat – ali taj zahtev nema kome da podnese. Kao da imate pravo da zovete policiju, ali ne postoji broj na koji biste pozvali.
Pričekaće i zahtev u slučaju Jelene Trivan, direktorke Službenog glasnika… Kako je „Vreme“ pisalo, ona je bez navođenja izvora prepisala barem petnaest odsto doktorske teze odbranjene na Filološkom fakultetu 2013. godine. Prisvajala je tuđa dela, od članaka sa Vikipedije, do knjige Boška Obradovića. Obradović se početkom decembra obreo pred Filološkim fakultetom i predao tekst iz „Vremena“, svoju knjigu i zahtev da se utvrdi plagijat. Ali, i to će čekati na formiranje Etičke komisije.
KAD DOKTORANDU ZAZVONI TELEFON
Zašto komisije godinama nema? Ljiljana Bajić, v.d. prodekanke, za „Vreme“ odgovara da „nekima ne prijaju“ uspesi uprave koja je uvela fakultet „među 250 najboljih u svojoj oblasti u svetu“ te da se uprava bavila „poslovima koji su od prioritetnog značaja“. „Etičku komisiju osnivamo tek sada jer do sada nije ni bilo pritužbi.“
Dekanka Ljiljana Marković je 3. decembra zatražila od katedri da predlože članove Etičke komisije. Procedura je tako pokrenuta sa tri i po godine zakašnjenja, tek posle pisanja „Vremena“ i nekoliko opomena sa BU.
Na naše pitanje da li se pribojavaju lavine pritužbi zbog plagijata bivših studenata, ali i nastavnog osoblja, iz Dekanata odgovaraju: „Nemamo strah u smislu Vašeg pitanja. Fakultet čini sve da se energija nastavnog osoblja, studenata i uprave ne troši uzalud na pitanja koja nisu akademske prirode, odnosno koja su prevashodno politička.“
„Većina doktoranada koristi veliku količinu literature. U tom postupku, u tekstu doktorata u nastajanju, koji broji više stotina strana, moguće je da neko na nekim mestima ne stavi znake navoda, ne zato što mu tih par rečenica trebaju kao necitirane, već jednostavno jer mu zazvoni telefon ili ga nešto drugo prekine u radu. Da li se i taj vid previda smatra za neku svesnu radnju?“, dodaje se u odgovoru Dekanata, uz opasku da „mentor nije policajac koji juri svaku reč ili rečenicu“, te da će fakultet uskoro krenuti sa korišćenjem softvera kojim se lakše otkrivaju delovi preuzeti iz drugih radova.
Kako na ovo gleda BU, koji se nedavno, posle petogodišnje sage, konačno izborio sa plagijatom Siniše Malog? „Uprava Univerziteta u Beogradu prati dešavanja na Filološkom fakultetu. Pružali smo i nastavićemo da pružamo podršku kolektivu i upravi fakulteta da se prevaziđu problemi koji postoje. Verujem da kolege imaju snage i volje da unaprede rad fakulteta“, navodi za „Vreme“ rektorka Ivanka Popović.
Na pitanje šta kada je baš uprava fakulteta problem, Ivanka Popović odgovara da je svaki fakultet zasebno pravno lice. „Ako većina kolektiva želi da sprovede promene, postoje mehanizmi da se to i realizuje. Ni Rektorat ni javnost ne mogu umesto kolektiva da dejstvuju.“
Međutim, pobunjeni profesori se žale na pravilnik BU koji predviđa da „predsednika i članove etičke komisije imenuje nastavno-naučno veće na predlog dekana, uz konsultacije sa katedrama i studentskim parlamentom“. U prevodu, Ljiljana Marković predlaže članove etičke komisije koja bi se prvo bavila njom samom.
„Mnogi smatraju da je formiranje Etičke komisije dok je Ljiljana Marković vršiteljka dužnosti dekana – oksimoron“, kaže naš izvor sa Filološkog. Drugi sagovornik „Vremena“ slično kaže: „Od prave Etičke komisije nema ništa dok je ova dekanka na funkciji. A nju štite Srpska napredna stranka i sve državne institucije.“
PLAGIJATI I VELIKE PARE
U igri je više od akademske čestitosti. U jednom od dopisa koji su nezadovoljni profesori slali BU, a u koji „Vreme“ ima uvid, podseća se da je dekanka do proletos bila odbornica Srpske napredne stranke u Beogradu, kršeći tako Statut Univerziteta. Ona je, posle zavidne preletačke karijere – od Nove Srbije, preko Karića do koketiranja sa demokratama – sada, prema tvrdnjama kolega, naprednjački čovek na fakultetu.
Nesvakidašnje je što je dekanka istovremeno prodekanka za finansije, pa čak i vršiteljka dužnosti šefa računovodstva. Tako je pod palicom Ljiljane Marković fakultet volšebno povećao izdatke za plate za 174 miliona dinara – a to su platili građani kroz republički budžet. Na fakultetu pak tvrde da su vratili 135 miliona dinara u budžet.
Državna revizorska institucija je ustanovila da je 2017. nekoliko profesora primalo mesečne plate od 300.000 do pola miliona dinara. Izvori „Vremena“ uvereni su da su najveći „milioneri sa Filološkog“ upravo dekanka i njena prethodnica i bliska saradnica Aleksandra Vraneš (mentorka Jelene Trivan). Marković i Vraneš zvanično predaju po čak trinaest predmeta – i to samo na doktorskim studijama.
Naši sagovornici uvereni su da se milioni evra ispumpavaju sa fakulteta u kasu vladajuće partije. Kažu da su u ćorsokaku završili svi dopisi Ministarstvu obrazovanja i provere od strane inspekcija. Ljiljana Marković deluje nedodirljivo.
Četiri katedre – za srpski jezik, srpsku književnost, anglistiku i germanistiku – traže ostavku dekanke. Međutim, kako kaže jedan naš sagovornik, kolektiv je podeljen na one spremne da raspletu klupko plagijata i tokove novca i na oportuniste bliske dekanki i stranci. Najviše je ipak onih koji ćute i gledaju svoja posla.
