Predsednik MOK-a
ROĐEN: 2. maja 1942. u Ganu.
NACIONALNOST: Belgijanac, drugi na čelu MOK-a, posle Anri conte Baile-Retura (1925-1942).
PROFESIJA: Hirurg – ortoped. Dosad je u bolnici u Ganu provodio 30-40 sati nedeljno ali će sada napustiti posao i preći u Lozanu, gde je sedište MOK-a. Godišnje je pregledao oko 3000 pacijenata a u poslednjih 12 meseci obavio je oko 400 operacija.
SPORTSKA PROŠLOST: Olimpijac Belgije u jedrenju, klasa Fin, 1968 (25. mesto) u Meksiku, 1972. u Minhenu (14-o) i 1976. u Montrealu (22-o). Bio je plasiran i za igre u Moskvi ali je sa 37 godina ustupio mesto mlađima. Deset puta reprezentativac u ragbiju.
SPORTSKI KORENI: Deda Žil bio je profesionalni biciklist, otac Šarl prvak Belgije na 200 i 400 metara, kasnije kanuist. Od oca je nasledio i ljubav prema moru i jedrenju.
BRAČNO STANJE: Oženjen sa An Bovijn, takođe lekar – radiolog. Deca Karolina i Filip takođe uspešni takmičari u jedrenju.
JEZICI: Francuski, holandski, nemački, engleski i španski.
ČLAN MOK–a: Od 1991, ali sa dugim stažom u Olimpijskom komitetu svoje zemlje. Bio je šef misije u Insbruku 1976, Moskvi 1980, Los Anđelesu 1984, Seulu i Kaljariju 1988.
PRVA ZNAČAJNA FUNKCIJA: 1981. predsednik Evropskih olimpijskih komiteta.
DRUGE FUNKCIJE: Potpredsednik ACNO-a (Asocijacija nacionalnih olimpijskih komiteta), potpredsednik Medicinske komisije MOK-a, član Saveta Svetske agencije za borbu protiv dopinga.
KOME JE (PRVO) ZAHVALIO: Predsedniku Belgijskog olimpijskog komiteta Moletu koji ga je „lansirao“ u svet olimpizma, svom prethodniku Huanu Antoniju Samaranu i svojoj ženi An.
KO SE NAJVIŠE OBRADOVAO POSLE BELGIJANACA: Španci. „Svojataju“ Roga zbog toga što ima kuću u Kadakešu (Kosta Brava), mestu poznatom i po tome što je u njemu živeo i radio Salvador Dali, i što odlično govori španski.
GDE ĆE PRVO PUTOVATI: U Španiju. Već iduće nedelje posetiće Mursiju i prisustvovati jednom tradicionalnom takmičenju mladih sportista.
KAKVU ĆE POLITIKU VODITI: Svi se slažu da će biti „čovek kontinuiteta sa sopstvenim idejama“. Nije tajna da je veliki prijatelj Samarana, da je bio njegov favorit ali takođe najbolje kotiran i u svim prognozama. U prvom krugu je dobio 46 glasova, Un Jong Kim (Južna Koreja) imao je 21, Ričarda Paund (Kanada) 20, Pal Šmit (Mađarska) 11, a Anita de Franc (SAD), koja je otpala, 9. U drugom krugu je dobio 59 glasova, Kim 23, Paund 22 i Šmit 6.
ŠTA NAMERAVA DA MENJA: Da reducira program Olimpijade i smanji broj učesnika, računajući i novinare koji su od 12.000 u Seulu 1988. godine dostigli 19.000 u Sidneju 2000. Planira da smanji broj kategorija u borilačkim sportovima.
„NE“ NOVIM SPORTOVIMA: Golf, karate, ragbi, klizanje na koturaljkama, skvoš i nautičko skijanje nemaju šansu da uđu u program Igara sve dok neki sport „ne izađe“.
DOPING – PRVA BRIGA: „Doping je kao kriminal i taj rat nikada nećemo u potpunosti dobiti, ali možemo se i moramo boriti da ga bude, kao i kriminala, što je manje moguće“, rekao je u jednoj od prvih izjava.
NASLEĐENA OBAVEZA: Dalja feminizacija MOK-a. Kada je Samaran 1980. izabran za predsednika, u MOK-u nije bilo nijedne žene, danas ih je 13 od ukupno 122 člana. Na Kongresu u Moskvi od šest novih (od kojih je jedan sin Huana Antonija Samarana) izabrana je samo jedna žena.
AFRIKA I JUŽNA AMERIKA NA LISTI ČEKANJA: Kina je treća azijska zemlja koja je dobila Olimpijadu (Tokio 1964. i Seul 1988), ali dva kontinenta odavno čekaju u redu – Afrika i (Južna ) Amerika. Kejptaun (Južna Afrika) je bio finalist za 2004, Buenos Ajres, Rio de Žaneiro, Havana i San Huan nisu bili ni blizu.
PRVI ISPIT: U Solt Lejk Sitiju, za sedam meseci. Olimpijska porodica biće na „mestu korupcije“, u gradu koji je kupovao glasove da bi dobio zimsku Olimpijadu. Kriza u MOK-u završena je isključenjem šest članova, deset je opomenuto a četiri su podnela ostavke dok je Samaran odgovarao pred američkim Kongresom. MOK je dobio veliku mrlju koja je tek počela da bledi…
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
