ROĐEN: 2. maja 1942. u Ganu.
NACIONALNOST: Belgijanac, drugi na čelu MOK-a, posle Anri conte Baile-Retura (1925-1942).
PROFESIJA: Hirurg – ortoped. Dosad je u bolnici u Ganu provodio 30-40 sati nedeljno ali će sada napustiti posao i preći u Lozanu, gde je sedište MOK-a. Godišnje je pregledao oko 3000 pacijenata a u poslednjih 12 meseci obavio je oko 400 operacija.
SPORTSKA PROŠLOST: Olimpijac Belgije u jedrenju, klasa Fin, 1968 (25. mesto) u Meksiku, 1972. u Minhenu (14-o) i 1976. u Montrealu (22-o). Bio je plasiran i za igre u Moskvi ali je sa 37 godina ustupio mesto mlađima. Deset puta reprezentativac u ragbiju.
SPORTSKI KORENI: Deda Žil bio je profesionalni biciklist, otac Šarl prvak Belgije na 200 i 400 metara, kasnije kanuist. Od oca je nasledio i ljubav prema moru i jedrenju.
BRAČNO STANJE: Oženjen sa An Bovijn, takođe lekar – radiolog. Deca Karolina i Filip takođe uspešni takmičari u jedrenju.
JEZICI: Francuski, holandski, nemački, engleski i španski.
ČLAN MOK–a: Od 1991, ali sa dugim stažom u Olimpijskom komitetu svoje zemlje. Bio je šef misije u Insbruku 1976, Moskvi 1980, Los Anđelesu 1984, Seulu i Kaljariju 1988.
PRVA ZNAČAJNA FUNKCIJA: 1981. predsednik Evropskih olimpijskih komiteta.
DRUGE FUNKCIJE: Potpredsednik ACNO-a (Asocijacija nacionalnih olimpijskih komiteta), potpredsednik Medicinske komisije MOK-a, član Saveta Svetske agencije za borbu protiv dopinga.
KOME JE (PRVO) ZAHVALIO: Predsedniku Belgijskog olimpijskog komiteta Moletu koji ga je „lansirao“ u svet olimpizma, svom prethodniku Huanu Antoniju Samaranu i svojoj ženi An.
KO SE NAJVIŠE OBRADOVAO POSLE BELGIJANACA: Španci. „Svojataju“ Roga zbog toga što ima kuću u Kadakešu (Kosta Brava), mestu poznatom i po tome što je u njemu živeo i radio Salvador Dali, i što odlično govori španski.
GDE ĆE PRVO PUTOVATI: U Španiju. Već iduće nedelje posetiće Mursiju i prisustvovati jednom tradicionalnom takmičenju mladih sportista.
KAKVU ĆE POLITIKU VODITI: Svi se slažu da će biti „čovek kontinuiteta sa sopstvenim idejama“. Nije tajna da je veliki prijatelj Samarana, da je bio njegov favorit ali takođe najbolje kotiran i u svim prognozama. U prvom krugu je dobio 46 glasova, Un Jong Kim (Južna Koreja) imao je 21, Ričarda Paund (Kanada) 20, Pal Šmit (Mađarska) 11, a Anita de Franc (SAD), koja je otpala, 9. U drugom krugu je dobio 59 glasova, Kim 23, Paund 22 i Šmit 6.
ŠTA NAMERAVA DA MENJA: Da reducira program Olimpijade i smanji broj učesnika, računajući i novinare koji su od 12.000 u Seulu 1988. godine dostigli 19.000 u Sidneju 2000. Planira da smanji broj kategorija u borilačkim sportovima.
„NE“ NOVIM SPORTOVIMA: Golf, karate, ragbi, klizanje na koturaljkama, skvoš i nautičko skijanje nemaju šansu da uđu u program Igara sve dok neki sport „ne izađe“.
DOPING – PRVA BRIGA: „Doping je kao kriminal i taj rat nikada nećemo u potpunosti dobiti, ali možemo se i moramo boriti da ga bude, kao i kriminala, što je manje moguće“, rekao je u jednoj od prvih izjava.
NASLEĐENA OBAVEZA: Dalja feminizacija MOK-a. Kada je Samaran 1980. izabran za predsednika, u MOK-u nije bilo nijedne žene, danas ih je 13 od ukupno 122 člana. Na Kongresu u Moskvi od šest novih (od kojih je jedan sin Huana Antonija Samarana) izabrana je samo jedna žena.
AFRIKA I JUŽNA AMERIKA NA LISTI ČEKANJA: Kina je treća azijska zemlja koja je dobila Olimpijadu (Tokio 1964. i Seul 1988), ali dva kontinenta odavno čekaju u redu – Afrika i (Južna ) Amerika. Kejptaun (Južna Afrika) je bio finalist za 2004, Buenos Ajres, Rio de Žaneiro, Havana i San Huan nisu bili ni blizu.
PRVI ISPIT: U Solt Lejk Sitiju, za sedam meseci. Olimpijska porodica biće na „mestu korupcije“, u gradu koji je kupovao glasove da bi dobio zimsku Olimpijadu. Kriza u MOK-u završena je isključenjem šest članova, deset je opomenuto a četiri su podnela ostavke dok je Samaran odgovarao pred američkim Kongresom. MOK je dobio veliku mrlju koja je tek počela da bledi…
