„OVE GODINE JE FOKUS NAŠIH AKTIVNOSTI BIO NA RADNIM PRAVIMA“: Isidora Orlović
"Koncept društveno odgovornog poslovanja je već toliko rasprostranjen u Srbiji da ne možemo da nazadujemo već samo da napredujemo. Nagrada koju je naša lokalna mreža dobila je potvrda posvećenosti članica"
Iako je osnovan tek pre dve i po godine, Globalni dogovor UN-a u Srbiji je na nedavno održanom Godišnjem skupu lokalnih mreža u Njujorku proglašen za jednu od tri najbolje mreže u svetu za 2009. godinu. Pored naše zemlje, priznanje su dobile mreže Japana i Ukrajine. Krajem juna u sedištu Ujedinjenih nacija obeležena je i desetogodišnjica ove najveće internacionalne mreže kompanija, nevladinih organizacija i javnih institucija posvećenih društveno odgovornom poslovanju. Sekretarijat Globalnog dogovora u Srbiji nalazi se u Narodnoj banci Srbije koja koordinira aktivnostima i domaćin je većine sastanaka i dešavanja koje mreža organizuje. Prošle godine uveden je interni sajt Globalnog dogovora UN-a na kome lokalne mreže razmenjuju podatke. Kako je srpska mreža organizovala 35 različitih aktivnosti, agilnost i količina unetih podataka dosta su uticali da Globalni dogovor u Srbiji dobije priznanje koje se ove godine dodelilo prvi put. O utiscima sa godišnjeg Samita lidera, projektima i nedavno usvojenoj Strategiji razvoja i promocije DOP-a, razgovarali smo sa Isidorom Orlović, sekretarkom Globalnog dogovora u Srbiji.
„VREME„: Globalni dogovor Ujedinjenih nacija je najmasovnija dobrovoljna inicijativa korporativnog građanstva na svetu. O čemu se najviše govorilo na godišnjim sastancima u centrali u Njujorku? Na kojim oblastima je fokus aktivnosti?
ISIDORA ORLOVIĆ: Na godišnjem Sastanku lokalnih mreža Globalnog dogovora, koji je prethodio Samitu lidera, predstavnici su razmenili svoja iskustva po pitanju upravljanja organizacijom. Lansirana je i publikacija o upravljanju lokalnom mrežom. Priručnik je veoma dobar, namenjen je mrežama u osnivanju i dosta će olakšati rad. Obećali su nam da će u budućnosti centrala biti više fokusirana na rad lokalnih mreža, da će pomagati u pokretanju novih inicijativa i omogućiti razmenu znanja na studijskim putovanjima. Pomoć je zaista potrebna i veoma je značajno da se povežu zemlje u okruženju, jer je često važnije da znamo šta nam rade susedi, nego kako posluju na drugom kontinentu. Mi smo predložili da organizujemo regionalni susret u Srbiji i nadam se da će ta inicijativa imati uspeha.
Na Samitu lidera našu delegaciju činili su još i Slavko Carić, predsednik IO Erste banke, i Jasna Čupić-Popović, izvršni direktor iz Jubmes banke. Na Samitu je preko 1200 lidera iz celog sveta razmenilo iskustva i iznelo obećanja da će se povećati standard ulaganja u društveno odgovorno poslovanje. Predanost i posvećenost principima Globalnog dogovora rezultirala je potpisivanjem Deklaracije o posvećenosti biznisa razvoju Globalnog dogovora. Bilo je govornika iz celog sveta, i predstavnika ne samo poslovnog i civilnog sektora već i ministara i drugih predstavnika vlada. Kroz govore generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna i gradonačelnika Njujorka Majkla Blumberga, nagoveštena je nova etapa u razvoju Globalnog dogovora i početak Nove ere održivosti. Lansirano je mnogo novih inicijativa iz oblasti zaštite ljudskih i radnih prava, životne sredine i borbe protiv korupcije. Ban Ki Mun je poručio da poslovni sektor mora da bude angažovan na vraćanju javnog poverenja, a da Globalni dogovor UN-a treba da preuzme ulogu sprege između moćnog biznisa sa jedne strane, i borbe protiv siromaštva i klimatskih promena na drugoj. On je naglasio i da kompanije moraju da nastave sa investiranjem u nerazvijenim i zemljama u tranziciji.
Da li je Globalni dogovor doprineo razvoju društveno odgovornog poslovanja u Srbiji i koliko su članice napredovale u odnosu na kompanije i institucije koje se nisu pridružile?
Ova organizacija je dobra šansa da se na jednom mestu napravi platforma za razmenu znanja i iskustva i razvije partnerstvo između različitih sektora. Veoma smo zadovoljni što je naše članstvo sa devet, brzo poraslo na 57 članica. Imamo 32 kompanije – kako multinacionalne tako i privatna mala i srednja preduzeća, 17 nevladinih organizacija, pet poslovnih udruženja, Grad Vrbas, Beogradsku poslovnu školu i Centralnu banku. Bilo bi dobro da se priključi više javnih institucija, gradova, kao i akademskih ustanova. Za efikasnost Globalnog dogovora je veoma važan spoj sva tri ključna segmenta društva. Javna preduzeća možemo da pozovemo da se priključe, ali da li će to prihvatiti, zavisi i od njihovih ciljeva i opredeljenja.
Kako Globalni dogovor u Srbiji funkcioniše u praksi i koje su najznačajnije akcije koje ste realizovali?
Pored Upravnog odbora (Erste banka, Eurobank EFG, Lafarge, Privredna komora Srbije i Smart kolektiv) i sekretarijata (Narodna banka Srbije), imamo i šest radnih grupa. One imaju specifične projekte na kojima rade. To su: Radna grupa za socijalnu inkluziju osoba sa invaliditetom, za borbu protiv korupcije, za društveno odgovorno poslovanje u bankarstvu i finansijama i za životnu sredinu. Zatim, Radna grupa za podršku izradi strategije za društveno odgovorno poslovanje i novoosnovana Radna grupa za medije.
Radna grupa za zaštitu životne sredine napravila je veb kalendar, koji će stajati na našem sajtu i tu će sve članice moći da upišu svoje ekološke aktivnosti. Tako svi lako mogu da vide šta preduzimamo po tom pitanju i da se pridruže akcijama.
Radna grupa za DOP u bankarstvu i finansijama ima dva projekta na kojima radi. Prvi su besplatne radionice za upravljanje ličnim finansijama. Banke članice su organizovale već 17 edukacija za 250 građana. Drugi projekat je saradnja sa srednjim ekonomskim školama, gde banke obezbeđuju praksu đacima u svojim filijalama.
Kako je ove godine fokus naših aktivnosti bio na radnim pravima, godišnju konferenciju smo posvetili toj problematici. Gost nam je bio predstavnik Međunarodne organizacije rada, ali i zaposleni u Inspektoratu za rad i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu koji su nam ukazali na probleme sa kojima se susreću. Cilj nam je da to budu i edukativni skupovi, pa je i kompanija Holcim iznela primer svoje dobre prakse. Problemom radnih prava dosta se bavi i Radna grupa za inkluziju osoba sa invaliditetom. Pokušali smo da napravimo neku vrstu partnerstva između kompanija i udruženja osoba sa invaliditetom i skrenemo pažnju na načine da se oni lakše zaposle. Problem je što i pored dobre volje nekih kompanija i Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, na Birou rada imamo mali broj osoba sa invaliditetom koji imaju visoko obrazovanje, i to bi trebalo rešavati tako da im se prvo omogući školovanje.
Društveno odgovorno poslovanje na Zapadu je institucionalizovano u poslednjih 20 godina, a izučava se i na univerzitetima. U našoj istoriji postoje primeri filantropije, ali izgleda da su praktičan i sveobuhvatan koncept etičnog poslovanja donele strane kompanije.
Na samom početku razvoja društveno odgovornog poslovanja, taj koncept jesu donele multinacionalne kompanije jer isti princip rada primenjuju svuda i imaju već razrađene mehanizme. Ali nisu samo one te koje razvijaju DOP u Srbiji. Na to ukazuje i činjenica da su mnoge strane kompanije aktivnostima ovde, nadmašile svoje matične kuće. Dobar primer kod nas su Erste bank i EFG Eurobank. Kod nas ima mnogo kreativnih ljudi koji se time bave, pa se ovaj koncept ovde dobro razvija zahvaljujući njihovom entuzijazmu. Tako se ispostavilo da u Srbiji nemamo formalnu edukaciju, ali imamo stručnjake. Brzo smo se prilagodili i razvili, pa sa sigurnošću možemo da navedemo 50 ljudi koji se time bave. Svi smo umreženi, sarađujemo bez rivaliteta i „guramo“ jedni druge.
Vlada Srbije je 9. jula usvojila Strategiju razvoja i promocije društveno odgovornog poslovanja. Koliko ste zadovoljni tim dokumentom?
Ministarstvo za rad i socijalnu politiku je bilo koordinator izrade Strategije za DOP, a Globalni dogovor pridružen član radne grupe. Mi smo dali samo svoje komentare, a dva konsultanta iz Makedonije su pisala dokument. Imajući u vidu veliki broj strateških dokumenata koje je Vlada usvojila u prethodnih pet-šest godina, nas mnogo više zanima predviđeni način implementacije strategije, resursi, ljudski i finansijski, koje je država za to pripremila, jer su to elementi na koje sve vreme ukazujemo da nedostaju. S druge strane, kroz Radnu grupu smo dali nekoliko sugestija i na sam proces donošenja strategije, ali nam nije ostavljeno dovoljno vremena da zaista suštinski uključimo naše članice u ceo proces. Država mora da razume da administracija nije središte, kao ni najvažnija karika u ovom procesu. Ukoliko biznis, kao sektor na koji se ova strategija najviše odnosi, ne prihvati ovu strategiju kao svoju, i ne uključi se u njenu implementaciju, onda ona ostaje samo bolje ili lošije napisan dokument. Ipak mislim da je bitno naglasiti da mi suštinski i iskreno pozdravljamo uključivanje države u ove aktivnosti. Ovo je prvi korak, a usvajanje Akcionog plana koje je najavljeno za septembar trebalo bi da pokaže kako će se Strategija sprovoditi.
Šta ako ovaj dokument ostane samo „mrtvo slovo na papiru„?
U Srbiji već ima dosta udruženja i inicijativa koje su posvećene razvoju DOP-a. Ne samo Globalni dogovor UN-a već i Forum poslovnih lidera, Privredna komora Srbije i Američka privredna komora. Ovo je prvi korak države i nadamo se da će zaista doprineti razvoju. Koncept društveno odgovornog poslovanja je već toliko rasprostranjen u Srbiji da ne možemo da nazadujemo, već samo da napredujemo. Nagrada koju je naša lokalna mreža Globalnog dogovora UN-a dobila je potvrda posvećenosti članica. Iako je ovo dobrovoljna inicijativa, pokazali smo da zajedno možemo više i to nam je podstrek da tako nastavimo i dalje.
Globalni dogovor UN-a povezuje poslovne subjekte sa agencijama UN-a, vladama i civilnim društvom radi unapređenja deset univerzalnih principa iz oblasti unapređenja zaštite ljudskih i radnih prava, životne sredine i borbe protiv korupcije. Principi odgovornog poslovanja zasnivaju se na Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava, Deklaraciji Međunarodne organizacije rada o fundamentalnim principima i pravima na radu, Deklaraciji o životnoj sredini i razvoju i Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv korupcije. Globalni dogovor ima više od 6000 članica u 120 država. Od članica se očekuje da preduzimaju konkretne akcije i da svake godine centrali pošalju „Izveštaj o napretku“. Globalni dogovor UN-a nije forma standardizovanog društveno odgovornog poslovanja, ni „CSR policija“. Ne ispunjava zakonske minimume, već unapređuje poslovnu praksu iznad zahteva zakonodavaca. Globalni dogovor UN-a nastoji da ostvari „liderstvo za primer“ i međusektorski dijalog.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
