Često, šok i očaj od traumatskog događaja mogu ostaviti osobu da se oseća pomereno iz stvarnosti i zbunjeno, ali to je nepredvidiv proces i nije uvek linearan
Početkom 2016. godine Džulijet Oven Nutal odlučila je da napravi tortu. To je nešto što je ona kao kuvarica i nekada dekoraterka torti uradila na stotine puta. Osim što je ovog puta, njen mozak bio prazan. „Zaboravila sam kako da radim“, kaže Oven Nutal, prenosi Gardijan.
„Znam da to zvuči veoma čudno, ali posle traume u poslednjih nekoliko meseci, odjednom nemam pristup nikakvom znanju koje sam sticala godinama.“
Oven Nutel (48), je želela da pravi i peče tortu kako bi se malo opustila nakon najstresnijeg perioda njenog života.
Avantura iz snova – odlazak na Kostariku da pogleda da kupi konja i vidi neke od najlepših plaža – pretvorila se u užasnu prevaru, koja je nju i njenog muža Daniela (41) koštala cele životne ušteđevine, na kraju su morali da žive u malom šatoru na plaži. Bol i šok izazvali su da se njen mozak skroz „zatvori“.
„Postoje samo neke stvari kojih se sećam. Kada smo saznali da smo ostali bez ičega, sećam se da sam se fizički osećala jako loše. A onda je sve bilo zamagljeno,“ kaže Oven Nutel.
„Njeno pamćenje je razbijeno na komade; ona opisuje određene periode kao „prazne“, obeležene zaboravom i akutnim gubitkom osnovnih veština – kao što je pečenje. „Kao da vam je um sveden na jedan, mračni hodnik. Izvan tog hodnika nema ničega, a unutra samo ono osnovno.“
Ono što je Džulijet doživela je uobičajena, iako retko artikulisana, pojava koja se javlja tokom perioda visokog emocionalnog stresa, traume i često tuge. Neki ljudi to opisuju kao „maglu“ ili film oko stvarnosti; drugi navode da su delovi vremena odsečeni i izvučeni iz sećanja, ili da se ponovo pojavljuju kao fragmenti. Iako bismo ovu vrstu gubitka pamćenja mogli povezati sa efektima posttraumatskog poremećaja, stvari ipak nisu uvek tako precizno kategorisane.
Jedan psihološki termin za ovo stanje je disocijativna amnezija – oblik gubitka pamćenja koji je teži od pukog zaborava i koji se ne može objasniti drugom medicinskom dijagnozom. Smatra se da je češći među ženama nego muškarcima i može da traje od nekoliko dana do meseci ili, u retkim slučajevima i godinama.
Za tridesetpetogodišnju Sofi iz Haknija, to je nešto sa čim se bori na dnevnoj bazi. Pre osam meseci Sofi je izgubila bebu dokom porođaja i primetila je primetnu zaboravnost od tada. „Ono što me najviše uznemirava je što zaboravljam svakog dana,“ kaže ona.
Poslednjih meseci ostavila je torbu u metrou i restoranima, a zaboravila je imena bliskih prijatelja i datume. „Često, čak ni ne shvatam do sledećeg dana. Pola dana provodim radeći stvari koje sam već uradila ili misleći da sam uradila stvari kada nisam. Zaista je frustrirajuće i skupo. Pre ovoga sam bila besprekorno organizovana.“
To je zaista zanimljiva funkcija mozga“, kaže dr Kloi Rouland, klinički psiholog. „Deo vašeg mozga, odnosno hipokampus [glavni memorijski centar] i amigdala, takozvani emocionalni centar, u osnovi se gase zbog hemikalija, poput kortizola, koje se oslobađaju na mestu intenzivnog stresa. Zatim, pošto su sećanja u suštini van mreže, kada stvari počnu da se vraćaju, izgledaju kao da su fragmentisane.“
Često, šok i očaj od traumatskog događaja mogu ostaviti osobu da se oseća pomereno iz stvarnosti i zbunjeno, ali to je nepredvidiv proces i nije uvek linearan. „ Ono što je čudno, nisam bila takva odmah nakon gubitka sina“, kaže Sofi. „Imala sam periode kada sam bila vrlo lucidna..Održala sam i nekoliko javnih govora, i mogla sam da organizujem svoje misli. Onda je to izbledelo.”
Te emocionalne modrice donose i praktične poteškoće. „Teško je tražiti podršku jer nemam kolokvijalni jezik za to“, kaže Megi En Hejs, 33. Ona je posle raskida 2018. koji je praćen traumatičnom smrću njene majke od raka 2021. ostala sa veoma nepouzdanim pamćenjem.
Zaboravila sam nešto zaista važno na poslu“, kaže ona. „Nisam mogla da pratim. Sećanje na datume – rođendane, važne godišnjice – uvek je bio moj način da pokažem ljudima da mi je stalo. Koliko sam se sećala shvatila sam tek kada sam počela da zaboravljam.
Jasno je da su efekti stresa na naše sećanje ogromni, ali doktor Bernhard Stersina, profesor kognitivne neuronauke na departmanu za eksperimentalnu psihologiju na Oksfordu, kaže da su dobre vesti da sve ono što je urezano u mozak, u metoforičkom smislu, takođe može biti ponovo izvežbano.
Istraživanja pokazuju da spavanje igra ključnu ulogu u stabilizovanju sećanja, kao i kognitivno bihejvioralna terapija.
M.J.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
