Tokom dvodnevnog foruma, brojni učesnici komentarisali su nedavno donesenu Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, ulogu države i način na koji bi srpska poljoprivreda mogla da ostvari svoj pun potencijal
U Subotici je 22. i 23. oktobra održan četvrti poljoprivredni forum „Hrana za Evropu“, posvećen realizaciji strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije. Forum su organizovali Ekonomski institut iz Beograda i Društvo agrarnih ekonomista Srbije, a osim predstavnika agrobiznisa zemlje i regiona, u radu Foruma učestvovali su i predstavnici međunarodnih organizacija, akademske zajednice i udruženja poljoprivrednika.
Centralna tema ovogodišnje konferencije bila je Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije u periodu 2014–2024, koja je usvojena pre tri meseca. Iako je radni naziv foruma govorio da srpska agroprivreda ima potencijal od 30 milijardi evra, direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović izjavio je da to nije realno: „Realizacijom strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2014. do 2024, odnosno novim pristupom razvoju agrara, može se postići trostruko veći rast poljoprivredne proizvodnje. Izrada strategije bio je jedan od osnovnih ciljeva kada je ovaj forum prvi put organizovan pre četiri godine i realno je da se kroz novi pristup razvoju agrara postigne trostruko veći rast poljoprivredne proizvodnje, sa sadašnjih 3,5 milijardi na 12 milijardi evra“.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Zoran Rajić izjavio je da je, nakon usvajanja Strategije, pred nadležnima sada „veliki zadatak“, jer strategija nije cilj, već iz nje moraju proisteći dokumenta koja će u narednoj deceniji omogućiti da ova strategija bude implementirana.
On je najavio da će do kraja godine biti donet niz zakona koji proističu iz pomenute strategije, a koji će predstavljati „prvi korak ka institucionalnim i zakonodavnim reformama koje nam slede“.
Predstavnici uglednih kompanija u domaćem agrobiznisu naglasili su potrebu regionalnog udruživanja radi efikasnijeg nastupa na evropskom i svetskom tržištu i zatražili od države da utvrdi jasna pravila i uslove poslovanja u poljoprivredi i agroindustriji.
„Srpski seljak ima puno pravo da od države očekuje jasna i precizna pravila o uslovima za proizvodnju kao i da im stvori uslove za poslovanje kakve imaju farmeri i kompanije u okruženju“, rekao je direktor Operacija u Viktorija grupi Nikola Vujačić, jedan od učesnika na forumu. Vujačić je podsetio da je Viktorija grupa, samo u postrojenja i opremu, poslednjih sedam godina, uložila oko 200 miliona evra i da svake godine ta prerađivačka kompanija, koja nema ni hektara obradivog zemljišta u svom posedu, otkupi više od milion tona poljoprivredne robe i od tih sirovina pravi proizvode višeg stepena prerade koji se prodaju u više od 40 zemalja. „Preduzeća u sastavu kompanije Viktoriaoil i Sojaprotein pravi su primeri toga kako bi trebalo da se radi u srpskom agrobiznisu, jer njihova fabrika ulja danas proizvede i proda više ambalažiranog ulja nego ostale uljare na teritoriji bivše Jugoslavije, a Sojaprotein je ozbiljan proizvođač proteina, i to prema evropskim merilima.“
I direktor požarevačkog Bambija Miroslav Miletić naglasio je važnost povezivanja u regionu srodnih kompanija po delatnosti, istovremeno pozivajući državu da, koliko god je moguće, uredi uslove poslovanja.
Potpredsednik za poljoprivredu u Delta holdingu Milorad Sredanović istakao je značaj ulaganja, pre svega u znanje i investicije, kako bi naše kompanije bile konkurentne i stale rame uz rame sa evropskim i svetskim. „Zahvaljujući investicijama, Delta Agrar u primarnoj proizvodnji obrađuje 40.000 hektara zemljišta i ima rezultate u ratarskoj proizvodnji bolje od svih u regionu“, rekao je Sredanović, a učesnici ovog panela saglasili su se da će raspolaganje finansijskim sredstvima, kako domaćim tako i iz inostranstva, biti odlučujuće za brži razvoj poljoprivrede u Srbiji.
„Mi na regionalnom i evropskom tržištu možemo biti konkurentni i prepoznatljivi jedino sa proizvodima iz organske poljoprivrede i integralno kontrolisane konvencijalne poljoprivredne proizvodnje. Sa proizvodima na bazi GMO sigurno ne možemo biti konkurentni, niti prepoznatljivi“, rekao je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić. On je dodao da se mora sačuvati domaća industrija semena, sadnog materijala i revitalizovati repro-centri u stočarstvu, bez čijeg razvoja, po njegovom mišljenju, nema dugoročno održive poljoprivredne proizvodnje.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
