Prvi veliki posao neke nove vlade posle izbora biće da u novoj Narodnoj skupštini progura državni budžet za 2007. godinu. Taj posao bi, kako je, početkom ove sedmice izneo guverner Radovan Jelašić, morao da se okonča već do 1. aprila, kada ističe važnost Uredbe o privremenom finansiranju, koju je Koštuničin kabinet usvojio krajem prošle godine.
Do tog datuma malo je verovatno da će bilo koja parlamentarna koalicija i žuriti da sakupi većinu za novu vladu Srbije, jer je spomenuta Uredba obezbedila „umereno ekspanzivnu“ javnu potrošnju u prvom kvartalu, pošto je jesenji rebalans budžeta naknadno veoma povisio dozvoljeni nivo potrošnje u toku ovogodišnjeg tromesečnog privremenog finansiranja (u načelu su dozvoljeni rashodi do jedne četvrtine prošlogodišnjeg budžeta). Istina, konkretno rečeno, u prvom ovogodišnjem kvartalu, po zakonu su dozvoljeni ukupni rashodi i izdaci budžeta od oko 137 milijardi dinara a, prema spomenutoj Uredbi, odobrena je potrošnja od oko 130 milijardi dinara, što znači – za oko 4,9 odsto manja od zakonom maksimalno moguće. Istina, pri tom treba imati u vidu da je u prvom kvartalu 2006. godine bilo stvarno potrošeno oko 113 milijardi dinara, pa izlazi da je za prvi kvartal ove godine predviđena potrošnja preko 15 odsto veća nego prethodne godine (pri stopi godišnje inflacije od oko 6,6 odsto).
Utisak da je u vrhu državne administracije još ranije bilo „predviđeno“ da će se nova vlada dugo pripremati nameće i okolnost da je u Uredbi o privremenom finansiranju na početku 2007. godine odobren znatan porast izdataka za plate zaposlenih u javnom sektoru od oko 48,5 odsto, u odnosu na prvi kvartal 2006. godine. To je navelo istraživački tim Ekonomskog instituta u Beogradu, čiji rad koordinira Stojan Stamenković (a koji svoje nalaze objavljuje u publikaciji „MAT“), da proceni da će takva odluka „direktno podgrejati agregatnu tražnju početkom ove godine“. Možemo ovde dodati da se takva galantna odluka može tumačiti i kao vladina „zahvalnica“ svojim starim činovnicima ali, bilo kako da se ovo „popuštanje“ razume, ono objektivno smanjuje nervozu srpske birokratske elite u razdoblju postizborne promene vladajuće nomenklature i ne ide u prilog brzom formiranju nove superstrukture izvršne vlasti.
Pri tom treba imati u vidu i činjenicu da tokom prošle godine stara vlada nije stigla da realizuje onaj deo kapitalnih investicija koji je predviđen Nacionalnim investicionim planom (famoznim NIP-om) – pa je tako od predviđenih ulaganja od 33 milijarde dinara, do kraja 2006. godine angažovana tek trećina. To bi moglo da znači da će se znatne investicije i dalje „deliti“ tokom tekućeg privremenog finansiranja, tim pre što se u Uredbi predviđa izdvajanje 15,5 milijardi dinara za takve namene.
Nova vlada će, pored budžetskih, imati već na startu i niz drugih krupnih privrednih dilema sa političkom pozadinom. Na primer, već sada se postavlja pitanje može li jedna „tehnička vlada“ završiti odobravanje velikog koncesionog posla od oko 1,5 milijardi evra na izgradnji autoputa Horgoš–Požega, pod izgovorom da ga je započela još dok nije bila „tehnička“. Ako ta odluka ostane novom sastavu vlade, eto prvog probnog kamena eventualne koalicije. Sličan je i slučaj sa neokončanim tenderom za prodaju RTB-a Bor, gde je izgleda pobedio onaj ko nije bio predviđen da pobedi – pa će verovatno i ova nezgodna odluka veoma brzo doći na sto nove vlade. Nova vlada, verovatno, treba konačno da dozvoli i raspisivanje tendera za (manjinsku) privatizaciju Naftne industrije Srbije – a po njegovom okončanju niko je neće sačuvati od okapanja je li partnera izabrala iz strateških političkih ili iz racionalnih ekonomskih razloga – u slučaju da se na tom tenderu sudare interesi nekih ruskih kompanija sa interesima evropskih energetskih firmi. Uzgred, pred novu vladu će se postaviti i krupno pitanje da li treba da krene i u „kupovinu“ energetskih resursa u Republici Srpskoj (govori se o dve drinske hidroelektrane), kao što je već tamo investirala u telekomunikacije i osiguranje, a razmatrala ideju da kupi rafineriju u Bosanskom Brodu (ruska firma je tamošnjim liderima bila više po volji i sa više kapitalnih obećanja od NIS-a). Ili će te resurse pokupovati neko drugi, sa manje razumevanja za „nacionalni privredni prostor“.
U stvari, bez obzira na to što je put ka Evropi načelno jedina platforma na kojoj bi se mogla stvoriti „vlada demokratskog jedinstva“ (što netačno zvuči), problem formiranja nove vlade uvećava upravo okolnost što bi se ta vlada veoma brzo suočila sa nizom odluka koje bi doista pokazale njen stvarni kurs i njenu stvarnu brzinu. Zato i jeste težak izbor dirigenta u novoj vladi.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
