Foto: M. Milenković
U martu 2019, rumunska policija je otkrila više od tone kokaina čistoće preko 90 odsto u nasukanom brodu za Škaljarski klan. Pre dve godine, hrvatska policija je pronašla nekoliko stotina kilograma zapakovane marihuane kako pluta kod Osijeka, blizu granice sa Srbijom prema Apatinu – šverceri su drogu izbacili sa palube, da bi je čamcima pokupila neka kriminalna grupa
Dunav je najduža rijeka koja protiče kroz Srbiju i druga po veličini u Evropi: duga je 2700 kilometara, prolazi kroz deset država i spaja Njemačku sa Crnim morem. Oduvijek je imao važan geostrateški, ali i trgovinski značaj. Danas od Dunava profitira i još jedna grupa ljudi – oni koji posluju sa one strane zakona. Elem, rijeka je postala žarište različitih oblika krijumčarenja, počevši od droge, preko cigareta i nafte, do trgovine ljudima.
Međunarodna organizacija Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala objavila je istraživanje o ilegalnim trgovinskim aktivnostima u balkanskim lukama. Prema njihovim analizama, rijeka Dunav zauzima visoko mjesto na mapi atraktivnih krijumčarskih ruta. Oko 3700 teretnih brodova i 300 riječnih putničkih krstarica plovi Dunavom cijelom dužinom, dok je za veće okeanske brodove korisno samo prvih 170 kilometara ove rijeke. Problem je što na pojedinim mjestima, pogotovo u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji već decenijama nema značajnijih ulaganja u riječni saobraćaj i infrastrukturu, što otežava trgovinu. Zbog sporosti i nepredvidljivosti transporta, ovom rijekom se uglavnom prevozi rasuti teret koji nije toliko hitan, i koji može bez problema stajati u slučaju da se brod zaglavi zbog niskog ili visokog vodostaja.
Sa druge strane, takva vrsta tereta povlači i način na koji će se on prevoziti. Dok se na pomorskim teretnim brodovima uglavnom koriste kontejneri, ovdje je tovar smješten u spremištima, odnosno bunkerima unutar broda. Upravo to je jedna od prednosti krijumčara. Na taj način, carinici ne mogu, kao u većini luka, izvući sumnjiv kontejner i skenirati ga, već bi morali izvući cjelokupan teret ili eventualno spustiti kamere i nadati se da će pronaći nešto zanimljivo. Kada brod prevozi 1000 tona soli ili pšenice, sve i da se ubaci kamera za skeniranje tereta, pronalazak droge je kao traženje igle u plastu sijena. U praksi, najčešće se ne dešava ni jedno ni drugo, već carinici eventualno provire kroz otvor, na čemu se kontrola završava.
U razgovoru sa carinskim i policijskim kontrolama u najprometnijim dunavskim lukama, istraživači Inicijative su utvrdili da se detaljne kontrole u praksi mogu izvršiti jedino prilikom iskrcavanja robe u luci koja je krajnja destinacija. Međutim, i tada su u pitanju slučajne kontrole ili eventualno one na osnovu dojava kada se lako može desiti da je droga do tada već izvučena sa broda.
Ponekad ilegalni teret biva sakriven i negdje u unutrašnjosti broda, kao što je bio slučaj sa 66 kilograma zaplijenjenog kokaina u Bugarskoj 2012. godine – on se nalazio u specijalizovanim pakovanjima raspoređenim oko unutrašnjosti brodskog motora. Takav tovar se može izbaciti sa palube prije dolaska u luku.
POLICIJSKA SARADNJA
Kada je u pitanju policijska kontrola na Dunavu, tu takođe postoje određeni problemi. Kako rijeka protiče kroz veliki broj država od kojih su pojedine članice Šengena, većina članice Evropske unije, a neke samo kandidati za članstvo, ne postoje koordinisane akcije tokom čitavog toka. Njemačka i Austrija imaju dobro razvijenu saradnju, ali to ne važi za Srbiju, a ni za Bugarsku i Rumuniju. Iako ove dvije potonje kao članice EU sarađuju u sklopu Europola, problem nastaje sa srpskim dijelom toka. Određenih pomaka u saradnji ima, ali i dalje ne dovoljno da bi se u većoj mjeri zaustavilo krijumčarenje.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin je još prošle godine, u jednom od svojih obilazaka riječne patrole i isprobavanju policijskog glisera u Smederevu, najavio da će MUP uložiti sredstva u jačanje ovih jedinica, te da “Dunav neće više biti bezbedan za krijumčare”. U junu ove godine, sastao se sa austrijskim ministrom unutrašnjih poslova Gerhardom Karnerom u Beču i obećao intenziviranje policijske saradnje na sprečavanju krijumčarenja migranata i organizovanog kriminala. Jedan dio te saradnje trebalo bi da obuhvata i Dunav.
Na prošloj sjednici parlamentarnog odbora za bezbjednost, Vulin je najavio formiranje posebne jedinice za Dunav, ali je nepoznato da li je to realizovano.
Istraživač Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala Saša Đorđević objašnjava za “Vreme” da je “dobra ideja da se formira tim u Srbiji koji će koordinisati rad svih policijskih uprava na Dunavu”, ali dodaje da je potrebno i “integrisati sistem bezbednosti tokom celog toka” rijeke. Kako kaže, strategija EU za Dunavski region prepoznaje borbu protiv organizovanog kriminala kao jedan od prioriteta, što “otvara mogućnost državama da više sarađuju i ugledaju se na Austriju i Nemačku”.
Sa druge strane, postoji i takozvana Dunavska komisija koja predviđa saradnju država kroz koje ova rijeka protiče, ali se ona zasniva uglavnom na nekoj vrsti zajedničkog menadžmenta, bez operativnih ovlašćenja.
TRGOVINA DROGOM
Globalna inicijativa je mapirala značajnije zaplijene droge na Dunavu, od kojih je većina, kako su naveli, bila “slučajna”.
Austrijska policija je 2006. godine pronašla više od tone kanabisa koji je ukrcan u Hamburgu. Procijenilo se da je tovar bio vrijedan više od 10 miliona evra, a nalazio se u jednom od kontejnera. U martu 2019. godine, rumunska policija je pronašla više od tone kokaina čistoće preko 90 odsto u brodu koji se nasukao na ušću Dunava u Crno more. Ubrzo su uhapšena dvojica vozača koji je trebalo da preuzmu drogu, a za njih se ispostavilo da pripadaju Škaljarskom klanu. Ovo je takođe jedna od slučajnih zaplijena. Sumnjalo se da je još jedan brod prevozio kokain, te da se on uspješno usidrio, a droga nastavila put kamionima. Prije dvije godine, hrvatska policija je pronašla nekoliko stotina kilograma zapakovane marihuane kako pluta kod Osijeka, blizu granice sa Srbijom prema Apatinu. Šverceri su vjerovatno drogu izbacili sa palube, da bi je čamcima pokupile kriminalne grupe, ali ih je policija preduhitrila.
Saša Đorđević smatra da se iz prethodnih slučajeva zaplijene vidi da “ilegalna tržišta na Dunavu ne pogađaju samo jednu državu, već više njih”, te je, kako kaže, zato kriminal često “transnacionalan”. Dodaje da zato Dunav zaslužuje veću pažnju.
Globalna inicijativa je istraživanjem utvrdila da je Dunav dobrim dijelom pokriven nadzorom, ali da kamere obično nisu radile. Iako je slučajnost tolika da izaziva određene sumnje, ne postoje konkretni dokazi da je u pitanju sabotaža.
STARE ŠVERCERSKE NAVIKE
Pored različitih droga koje se švercuju, Dunav je poprište i starih ilegalnih aktivnosti poput šverca cigareta ili nafte. Naravno, prisutan je i ilegalni ribolov, kao i nezakonita sječa šuma uz dunavsko priobalje. Ono što je posebno zanimljivo u današnjem kontekstu jeste šverc nafte. Đorđević kaža da je samo u prva tri mjeseca 2021. godine zaplijenjeno “tri tone nafte” u Srbiji. Pored toga je u cijeloj prošloj godini, kako kaže, policija otkrila 78 krivičnih djela. Dobar dio toga je bilo krijumčarenje naftnih derivata.
U januaru 2020. godine u Srbiji je kod Prahova, prema podacima Inicijative, zaplijenjeno oko tri tone švercovane nafte. Novembra iste godine, carinici su pronašli više od pet tona istog goriva.
Nakon ruskog napada na Ukrajinu i energetske krize koja je pogodila Evropu, cijena nafte i njenih derivata je skočila, te ona sada prekaljenim švercerima budi sjećanja na zlatnu groznicu devedesetih godina. Jedan dio delte Dunava zahvata i Ukrajinu, što omogućava da se nafta švercuje u tom pravcu.
Pored porasta krijumčarenja nafte, Đorđević objašnjava da šverc cigareta takođe ima “najviše potencijala za rast”. U martu 2018. godine istraga hrvatske granične policije dovela je do zaplijene preko 106 hiljada kutija cigareta na 12 različitih lokacija. Rumuni su godinu dana kasniju ulovili tovar koji je sadržao 10 miliona kineskih cigareta proizvedenih u Crnoj Gori, a natovarenih na brod u luci Beograd. Prošle godine, mađarska policija je tokom rutinske kontrole ostvarila rekordnu zaplijenu – čak 57 miliona necarinjenih cigareta.
Od početka velike migrantske krize 2015. godine, krijumčari migranata shvatili su da kada kopnene rute zakažu, i Dunav može da pomogne. U junu 2017. godine, hrvatska policija je uhvatila grupu od skoro stotinu migranata koji su pokušali ilegalno preći granicu brodom. Dvije godina kasnije, na potezu između Hrvatske i Srbije prevrnuo se krijumčarski brod koji je takođe prevozio migrante.
Uzevši u obzir sve navedene zaplijene svakojake krijumčarske robe, treba imati u vidu da je za sve ovo vrijeme Dunavom prevezeno ko zna koliko tona kokaina i nafte, miliona cigareta ili stotina migranata. Oni što su uhvaćeni su samo vrh ledenog brijega.
U tekstu stoji da su švercovane cigarete, zaplenjene u Rumuniji, utovarene u Luci “Beograd”. Ova tvrdnja ne odgovara istini. Naime, u studiji “Exploring the maritime Balkan routes”, korišćenoj prilikom pisanja teksta, stoji da su švercovane cigarete ukrcane u Beogradu, ali ne i da je to bilo u Luci “Beograd”.
Zbog ovog grubog propusta, izvinjavamo se Luci “Beograd” i čitaocima.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
