Vreme je za zlato

Reprezentacija Srbije, na čelu sa selektorom Svetislavom Pešićem, okupila se povodom predstojećeg Evropskog prvenstva na koje nacionalni tim odlazi uz velika očekivanja kompletne domaće, ali i evropske javnosti. Pešićeve izabranike – za kojih se god dvanaest igrača odluči iskusni stručnjak – mnogi vide kao glavne favorite za osvajanje najsjajnijeg odličja, dok medalja ne bi smela da dođe u pitanje. Time je stavljen veliki pritisak na pleća momaka koji će, na čelu sa Nikolom Jokićem i Bogdanom Bogdanovićem, pokušati da ponovo, kao i prethodna dva leta, obraduju naciju.

Treba, ipak, biti oprezan i svestan da je konkurencija izuzetno jaka, a format takmičenja takav da ti ne dozvoljava slab dan. Postoji li, uostalom, veća opomena od prisećanja na prethodno Evropsko prvenstvo, odigrano pre tri godine, kada je Srbiju – koja je delovala kao kaznena ekspedicija – u osmini finala šokantno savladala Italija? Ili da podsetimo na prošlogodišnje Olimpijske igre i četvrtfinalni duel protiv Australije, koja je u jednom trenutku druge četvrtine vodila i sa 22 poena razlike?

ŠTA POKAZUJU PRIPREME

Rani pokazatelji, u vidu početnih pripremnih utakmica, vrlo su obećavajući. Reprezentacija Srbije je slavila u četiri dosadašnje provere, iza zatvorenih vrata protiv Bosne i Hercegovine (126:89) i Poljske (79:67), a potom pred gledaocima protiv Grčke i Kipra. Očekivalo se da duel sa Grčkom bude najozbiljnija provera za izabranike Svetislava Pešića, ali su protivnici izašli na teren bez svog najboljeg igrača Janisa Adetokunba, jer još uvek nisu rešeni finansijski problemi vezani za njegovo osiguranje. Međutim, ostatak sastava koji sa klupe predvodi legendarni Vasilis Spanulis pružio je solidan otpor našoj reprezentaciji, koja je vodila tokom većeg dela susreta i slavila sa 76:66. Nikola Jokić je pokazao klasu i susret završio sa 23 poena i 19 skokova, a sutradan je, uz još nekoliko iskusnijih saigrača, dobio poštedu u narednoj proveri.

Kipar je jedan od domaćina predstojećeg Evropskog prvenstva, samim tim i učesnik, ali je duel sa Srbijom pokazao da ove dve selekcije nisu ni blizu po talentu i kvalitetu. Podmlađeni sastav Srbije, predvođen Tristanom Vukčevićem i Balšom Koprivicom, ponizio je Kipar sa 122:55, a pobeda od 67 poena razlike ujedno je i najubedljivija u istoriji našeg državnog tima.

Generalnu probu pred početak prvenstva Srbija će imati 21. avgusta beogradskoj Areni protiv Slovenije, koja stiže predvođena fantastičnim – a prema izveštajima i 14 kilograma lakšim – Lukom Dončićem. Ovaj susret će nam dati pravi uvid u trenutnu formu reprezentacije, a ujedno će biti i prilika da domaća publika ispuni najveću dvoranu na Balkanu i pozdravi svoje ljubimce. Interesovanje za ovu pripremnu utakmicu je ogromno, pa je jasno da će Arena biti krcata, a sve to govori u prilog tvrdnji da je košarka ubedljivo najpopularniji sport u Srbiji.

Reprezentacija je u jako dobrom momentu – osvojene su dve medalje na prethodna dva velika takmičenja, a selektor Pešić je uspeo da stvori kult reprezentacije i privoli talentovanog NBA igrača Tristana Vukčevića da se, između Srbije i Grčke, opredeli da nastupa za našu selekciju. “Partizan” i “Crvena zvezda” su najgledaniji timovi u Evropi, sa velikim budžetima, ozbiljnim igračima i trogodišnjom evroligaškom licencom. Nikola Jokić je, po mnogima, najbolji igrač na svetu u prethodnih pet godina, a ozbiljne aktere imamo i na ostalim nivoima.

Ne postoji, ipak, garancija da će se ovakva situacija održati, pogotovo zato što su izazovi brojni. Zato treba iskoristiti trenutak kada je pažnja javnosti usmerena ka košarci i skrenuti pažnju na pojedine probleme koji muče najpopularniji sport u našoj zemlji.

foto: ap photo

BORBA ZA PREVLAST U SAVEZU I DOMAĆOJ LIGI

Rivalstvo “Partizana” i “Crvene zvezde” dobro je poznato, ali je utisak da je minule sezone među beogradskim večitim rivalima bilo manje tenzija nego ranije. Da li je razlog tome što su se pomenuti timovi susretali dosta ređe nego inače – nakon ispadanja crveno-belih iz polufinala ABA i KLS lige – ili je postojao prećutni dogovor da se uzavrele strasti smire zarad dobijanja trogodišnje licence za igranje u Evroligi, nikada nećemo saznati. U svakom slučaju, ova promena je prijatna i nadamo se da će se sadašnja situacija zadržati.

Ipak, front je otvoren na drugoj liniji. Košarkaški savez, na čelu sa predsednikom Nebojšom Čovićem, aktivno pokušava da vrati domaće prvenstvo pod svoje okrilje. Košarkaškom ligom Srbije (KLS) rukovodi Aleksandar Grujin, jako blizak stranci na vlasti, a njemu ne pada na pamet da „svoje” takmičenje preda nacionalnom savezu – po nekim pričama, ni pozicija Nebojše Čovića na čelu saveza nije sasvim sigurna. Zanimljivo je da se obojica, i Čović i Grujin, slažu u jednom – da je ABA liga „prevaziđena”, pa istovremeno vrše pritisak na klubove da iz nje izađu. Selektor Pešić je takođe mišljenja da je Srbiji potrebna jača, „profesionalna” domaća liga, ali se postavlja pitanje zbog čega je protivnik takmičenja u kojem je gotovo kompletan sastav reprezentacije – smatrane, inače, jednom od najboljih na svetu – dobio svoju šansu i priliku da igra.

Da li bi domaća liga zaista donela napredak u odnosu na takmičenje u kojem Srbija već poseduje najveći broj učesnika i da li „zaboravljeni košarkaški centri” imaju potrebnu logistiku i finansijsku konstrukciju kako bi ispratili ambiciozni plan KSS i selektora Pešića? Na kraju krajeva, šta je uopšte cilj svega toga? Reprezentacija Srbije niže medalje i uspehe, beogradski večiti rivali poseduju ogromne budžete i konkurentni su na najvišem evropskom nivou, dok je interesovanje javnosti za košarkom nikada veće.

foto: ap photo

Ipak, prostora za poboljšanje svakako da ima. Igrači poput Nikole Jokića i Bogdana Bogdanovića ne rastu baš na drveću, a njihovi uspesi u seniorskoj konkurenciji ne bi smeli da zamaskiraju brojne probleme i anomalije.

Za početak, rezultati mlađih reprezentativnih kategorija ovog leta bili su jako loši, a mnogi bi rekli i katastrofalni. Nije pošteno upirati prstom u bilo koga, ali je jasno da se ovom problemu mora pristupiti sistematski. Talenata na ovim prostorima ne nedostaje, ali je neophodno poboljšati uslove rada i položaj trenera mlađih kategorija. Stručnjaci koji bruse buduće asove evropske i svetske košarke prosto nisu adekvatno plaćeni, niti dovoljno sigurni na svojim pozicijama, pa se sve češće odlučuju na odlazak u inostranstvo, ili čak u drugu profesiju.

Nije mnogo bolja situacija ni sa trenerima u seniorskoj konkurenciji, pa oni obično „traju” do prve krize rezultata ili nesuglasice sa upravljačkim strukturama. Iz tog razloga, treneri se sve ređe odlučuju da pruže šansu mladima, radije se opredeljuju za iskusne i proverene igrače.

S druge strane, mladim igračima je odnedavno širom otvoren novi put, put koledž košarke. I ranije su talentovani košarkaši sa ovih prostora odlazili na studiranje u Ameriku, ali je ova opcija sada i finansijski lukrativna, nakon što su univerziteti počeli masno da plaćaju sportiste-studente. Mladići na taj način dobijaju prostor da se igrački razvijaju u fantastičnim uslovima – u modernim halama, jakoj konkurenciji i uz nadzor školovanih i adekvatno plaćenih stručnjaka – a uz to i priliku da diplomiraju, ali i zarade više nego mnogi evroligaški igrači. Stoga će biti gotovo nemoguće sprečiti odliv mladih i talentovanih košarkaša u SAD na školovanje, a takvi bi u nekim drugim okolnostima popunjavali sastave domaćih klubova srednjeg i nižeg nivoa.

Nema svrhe pokušavati da se promeni nešto što je neminovno, već se treba prilagoditi novim okolnostima. Mlade igrače koji odu u NCAA treba pomno pratiti i jednog dana, kada se sa diplomom i podebelim novčanikom u džepu odluče vratiti, pružiti im šansu u domaćem klubu koji odgovara njihovom trenutnom kvalitetu i talentu. A tu da ih sačekaju treneri koji su dobili priliku i prostor da greše, uče i napreduju, kao recimo Alimpijević u Turskoj, Čanak u Litvaniji ili – da ne bude da samo kritikujemo – Barać u “Megi”.

POHOD NA ZLATO

Da se vratimo, ipak, osnovnoj temi ovog teksta, odnosno predstojećem Evropskom prvenstvu u košarci za seniore. Takmičenje će startovati u sredu 27. avgusta, a grupna faza će biti održana u četiri države. Za gradove domaćine odabrani su Limasol, Katovice, Tampere i Riga, a naša selekcija će učešće započeti – a nadamo se i produžiti, s obzirom na to da se na istoj lokaciji igra i eliminaciona faza – u glavnom gradu Letonije. Žreb je reprezentaciju Srbije smestio u grupu „A”, u kojoj će za protivnike imati Portugal, Estoniju, Tursku, Češku i domaćina Letoniju.

Nema potrebe naglašavati da je Srbija favorit da iz grupe izađe kao prvoplasirana na tabeli, ali treba biti oprezan. Dobro je poznata fraza kako „danas svi znaju da igraju fudbal”, a situacija nije preterano drugačija ni kada je reč o košarci. Od 24 učesnika na prvenstvu, samo se za Kipar može reći da apsolutno ne pripada ovom društvu. Da košarka postaje globalni sport, najbolje oslikava podatak da svega pet selekcija u svom sastava nema barem jednog NBA igrača, pa tako i zemlje koje ne važe za tradicionalne košarkaške velesile – poput Švedske, Portugala, Finske ili Gruzije – poseduju košarkaše iz najjače lige na svetu. Kada je o našoj grupi reč, najveću pretnju predstavljaju selekcije Turske, sa Šengunom na terenu i Atamanom na klupi, odnosno Letonije, koju opasnom čine kontinuitet, izraženi timski duh, domaći teren i Kristaps Porzingis.

Ako se desi ono što je očekivano – da Srbija izađe neporažena iz grupne faze – to nikako ne sme da vodi opuštanju. Sa izuzetkom Francuske, ostale reprezentacije dolaze u gotovo kompletnim sastavima, pa će naredno Evropsko prvenstvo biti jedno od najjačih u istoriji. Igrači koji pripadaju samom svetskom vrhu, poput Luke Dončića, Janisa Adetokunba i Nikole Jokića, odazvali su se pozivima svojih selektora i dramatično uvećali kvalitet takmičenja.

Spisak favorita je stoga nešto duži nego inače, ali je utisak da se kvalitetom izdvajaju selekcije Srbije i Nemačke. Nemačka je aktuelni prvak sveta, u sastavu poseduje ogroman broj vrhunskih igrača koje predvodi ubitačni tandem Šruder – Vagner, ali na ovo prvenstvo dolaze sa novim selektorom. Francuska je podmlađena i značajno oslabljena odsustvima Vembanjame i Gobera, ali su njihovi mladi igrači znatno napredovali u prethodnih godinu dana, pa ih svakako treba uvrstiti u krug favorita za medalju. Slovenci i Grci poseduju pojedince od kojih svaki rival zazire, Litvanci sanjaju o osvajanju zlata kao i prethodni put kada je susedna Letonija bila domaćin prvenstva (što je, doduše, bilo davne 1937. godine), dok iz drugog plana vrebaju večito opasni Italijani i Španci.

Ne treba, ipak, bežati od činjenice da je Srbija najbolja ekipa na papiru. Na klupi imamo iskusnog i trofejnog stratega koji je uspeo da iznova stvori čuveni „kult reprezentacije”, a na terenu grupu momaka koja poseduje veliki kvalitet, ali i motiv da konačno stigne do zlata. Vrlo je važno što sastav reprezentacije Srbije nije trpeo velike promene, pa Pešić može da računa na sve one koji su prošlog leta umalo savladali SAD u jednoj od najboljih utakmica u istoriji košarke.

Biće ovo drugo uzastopno leto u kome će Nikola Jokić predvoditi reprezentaciju svoje zemlje, a to je fantastična početna pozicija, imajući u vidu da je reč o najboljem košarkašu na planeti, koji se pritom nalazi na igračkom vrhuncu. Ruku na srce, Jokić već godinama pomera granice i pruža sve bolje partije, pa nije sasvim jasno da li je u zenitu karijere ili može i još bolje. Uprkos neverovatnim igrama i činjenici da je unapredio pojedine aspekte svoje igre poput šuta za tri poena, ove sezone mu je za malo izmakla i četvrta MVP nagrada u NBA ligi, koja bi ga odvela u malo i odabrano društvo petorice velikana – Džordana, Rasela, Abdul-Džabara, Čemberlena i Lebrona.

Osim Jokića, fantastične partije u svojim klubovima pružali su Gudurić i Vukčević, jako dobre Marinković, Jović, Petrušev i Milutinov, dok se od Bogdanovića i Avramovića najbolje igre tradicionalno mogu očekivati baš u dresu sa državnim grbom. Ostaje pitanje zdravstvenog stanja, ali i igračke forme Vase Micića – odnedavno najplaćenijeg igrača u evropskoj košarci – koji je na pripreme stigao sa lakšom povredom, nakon dve sezone u NBA ligi u kojima je uglavnom sedeo na klupi. Ukoliko i Vasa bude na prepoznatljivom nivou, Srbija će imati nezamislivo široku i kvalitetnu rotaciju, popunjenu na svim pozicijama. Bitnije od toga, Pešić će na raspolaganju imati tim koji zna kako se dobijaju velike utakmice, kako se osvajaju, a bogami i kako se slave medalje.

Ova ekipa Srbije voli da igra zajedno i to je jasno vidljivo. Nije bilo ni trunke sumnje da će se nacionalni tim okupiti u najjačem mogućem sastavu, što govori o pomenutom kultu reprezentacije, stvorenom po uzoru na slavne (u košarkaškom smislu) devedesete. U moderno doba, kada sezone traju dosta duže i u njima se igra daleko veći broj utakmica, treba poštovati svačiju odluku da preskoči reprezentativno leto, ali i aplaudirati svakome ko se pojavi i zaduži dres sa nacionalnim grbom. Za ovaj sastav Srbije nije bilo dileme – nakon srebra sa Svetskog prvenstva i bronze sa Olimpijskih igara, vreme je za zlato.